Roditelji uglavnom mogu da primete kada se dete ne oseća dobro. Ukoliko ima simptome poput povišene temperature, smanjenog apetita, promena u mokrenju, doktori mogu da zatraže testiranje uzorka urina, kako bi se utvrdilo šta je uzrok. Test urina može da ukaže ili isključi postojanje urinarnih infekcija, dehidracije i slično, a takođe je od koristi i kod drugih stanja poput bolesti bubrega, dijabetesa ili ukoliko se pojavljuje krv u mokraći.
Uzimanje uzorka urina kod starije dece je jednostavno, ali kod mlađih mališana i beba će vam biti potrebno i malo spretnosti. Ipak, nije ništa naročito komplikovano, a ovaj mali vodič će vam pomoći da se lakše snađete kada treba da uzmete uzorak mokraće detetu.
"Čisto" hvatanje urina
Kada se utvrđuje da li dete ima urinarnu infekciju, jako je važno da se uzorak urina uzme direktno u posudu namenjenu za to, koja je sterilna.
Posuda ne mora biti potpuno puna – obično je mali uzorak dovoljan za testiranje.
Počnite tako što ćete detetu ponuditi neku tečnost (majčino mleko ili dohranu, vodu, čaj, sok). Većina dece koja će nakon toga piškiti u roku od jednog sata, pa budite spremni da uhvatite uzorak, piše buckshealthcare.nhs.uk.
Pripremite posudu za uzorak urina.
Skinite pelenu detetu.
Temeljno operite ruke pre nego što uzmete uzorak ili stavite sterilne rukavice.
Očistite kožu oko genitalnog područja deteta; koristite vatu natopljenu ohlađenom prokuvanom vodom ili koristite bebi maramice.
Posmatrajte i čekajte kada će dete piški, budite spremni da uhvatite uzorak mokraće u posudu.
Da biste podstakli dete da piški, možete mu nežno trljati donji deo stomaka nekoliko minuta čistim pamučnim tuferom ili bebi maramicom natopljenom hladnom vodom.
Kada hvatate urin, ne prislanjajte posudu direktno do kože bebe, kako bakterije sa kože deteta (ili vaše kože) ne bi kontaminirale uzorak urina.
Čvrsto zatvorite poklopac na posudi.
Uzorak urina trebalo bi da uzmete nekoliko sati pre posete lekaru, osim ako vam nije drugačije rečeno. Ako je uzorak urina prikupljen više od četiri sata pre posete lekaru odnosno laboratoriji gde ćete ga odneti na testiranje, čuvajte ga frižideru.
Uzimanje urina kesicom
Još jedan od načina za uzimanje uzorka urina je korišćenje kesice namenjene za to. Ove kesice se kupuju u apotekama i napravljene su da se postavljaju preko genitalnog područja bebe. Na jednom kraju imaju lepljivu traku koja se nežno lepi za kožu i drži je na mestu. Dete zatim piški direktno u kesicu. Budite pažljivi prilikom lepljenja kesice na genitalije deteta jer ne bi trebalo da sam otvor kesice dodirujete prstima, kako je ne biste kontaminirali. Zato je nežno raširite i držite malo ispod lepljivog dela. Nakon što uhvatite urin u kesicu, prespite ga u posudu za urin.
Imajte na umu da se ovaj način uzimanja urina ne preporučuje kada je potrebno da se utvrdi prisustvo bakterija u mokraći, pošto može da dođe do kontaminacije. Kada je potrebno da se utvrdi da li u urinu ima bakterija, najbolje je da se uzorak uzme direktno u posudu.
Sakupljanje urina tupferima ili vatom
U slučajevima kada se urin testira iz drugih razloga, a ne radi utvrđivanja infekcije, uzorak može da se uzme i uz pomoć tupfera ili smotuljka vate koje ćet ubaciti u bebinu pelenu. Ovaj metod se koristi samo kada ne postoji bojazan da se uzorak kontaminira bakterijama, piše { if (!el.dataset['scriptCreated']) { el.addEventListener('click', e => { e.preventDefault(); document.querySelector('.header-extra__icon .icon-user--avatar').parentNode.click(); }); el.dataset['scriptCreated'] = 'created'; } }); } }, 1000);}