Član 5 NATO povelje, koji garantuje solidarnost svih članica u slučaju napada, nije moguće primeniti na zemlje koje nisu deo Severnoatlantske alijanse.
Predlog italijanske premijerke Đorđe Meloni zvuči efektno i privlačno, ali je u praksi neizvodljiv. Član 5 je noseći stub NATO-a i predviđa integraciju u komandnu strukturu i proširenje nuklearnog kišobrana na celu teritoriju. Drugim rečima, ako ste pokriveni članom 5, praktično ste deo NATO-a.
Dodatna nepremostiva prepreka je što se danas formalne granice Ukrajine ne poklapaju sa faktičkim i pitanje je da li će se i kada podudariti.
Dobar deo evropskih lidera slaže se da Ukrajina mora da postane, u vojnom smislu, čelično „bodljikavo prase“. To znači da, ako Kijev ne može da uđe u NATO, onda ukrajinska vojska mora da bude naoružana, opremljena i utrenirana tako da deluje dovoljno odvraćajuće za bilo koju novu rusku vojnu avanturu.
Predsednik Zelenski nije daleko od istine kada kaže da je Ukrajina na bojnom polju zaradila status evropske „vojne krajine“ u kojoj se bruse i stasavaju nove generacije ratnika i da bi ukrajinska armija, zahvaljujući stečenom iskustvu u ratu sa Rusijom, mogla da postane elitna evropska snaga, ali i da bude primer za „umrtvljenu“ Evropu koja bi i dalje da veruje u priču o „kraju istorije“, sa najvećim problemom gde ćemo na aperitiv ili na godišnji odmor.
U svakom slučaju, herojska odbrana Ukrajinaca dala je evropskim članicama NATO-a dodatno vreme da se naoružaju, konsoliduju i postignu istorijske dogovore koji su otvorili vrata za stvaranje zajedničkog sistema odbrane i kreiranje, u budućnosti, nukleusa zajedničke evropske vojske.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS.
Tagovi
