Pitanje da li je Tejlor Svift postigla veći uspeh od Bitlsa postalo je sve relevantnije nakon što je mlada pevačica oborila decenijama star rekord top-lista koji je prethodno držala legendarna grupa. U vreme kada je muzika lako dostupna, potrošna roba – od fizičke prodaje 1960-ih do dominacije strimovanja danas – stručnjaci iz industrije i fanovi preispituju šta znači „veći“ računajući rekorde na top-listama, turneje i kulturni uticaj. Debata još više dobija na značaju ako razumemo i razlike u epohama koje obuhvata.
Bitlsi – pevač, kompozitor i gitarista Džon Lenon, Pol Makartni, pokojni glavni gitarista Džordž Harison i bubnjar Ringo Star — stekli su slavu u Ujedinjenom Kraljevstvu 1963. godine pre nego što su eksplodirali u popularnosti 1964. godine u emisiji „Šou Eda Salivana“ u Sjedinjenim Državama.
Uprkos tome što su bili na vrhuncu slave pre više od 60 godina, njihove hit pesme poput „She Loves You“, „I Want to Hold Your Hand“, „Hey Jude“ i mnoge druge su i danas široko prepoznatljive i armije fanova uživaju u njima.
Svift je nedavno ispisala muzičku istoriju, nadmašivši dugogodišnji rekord Bitlsa sa sedam pesama koje su se istovremeno našle među 10 najboljih na United World Top 10 – podvig koji je objavila dodela Svetskih muzičkih nagrada (World Music Awards), piše u velikoj analizi Newsweek.
Seizmički uticaj Svift
Bitlsi su držali prethodni rekord sa šest pesama među 10 najboljih 1964. godine. Sviftovu dominaciju dodatno je istakao uspeh njenog singla „The Fate of Ophelia“, koji je debitovao na prvom mestu sa skoro 700.000 poena – uglavnom sa strimova – ali je takođe pojačan prodajom i emitovanjem.
Na turnejama, Sviftina rekordna turneja „Eras Tour“ – koja je trajala 21 mesec i završila se u decembru – premašila je 2 milijarde dolara prihoda, što je dvostruko više od bruto prodaje karata bilo koje druge koncertne turneje u istoriji, objavio je Njujork tajms. Ovo daleko nadmašuje rekorde Bitlsa iz 1960-ih, čak i kada se prilagodi inflaciji. Pored toga, Sviftovi živi nastupi imali su merljiv kulturni uticaj, a seizmička očitavanja sa njenih koncerata navode se kao jedinstven dokaz njene popularnosti. U stvari, muzički mogul Irving Azof je čak otišao toliko daleko da je rekao da je Svift „naši Bitlsi“ tokom pojavljivanja na “Bloomberg Screentime” početkom ovog meseca.
Uprkos ovim dostignućima, statistika Bitlsa ostaje impresivna. Grupa je objavila 64 hita na Bilbordovoj listi Hot 100, od kojih je 20 dostiglo prvo mesto – rekord koji je i dalje nenadmašan. Procenjena prodaja njihovih albuma, uključujući kompilacije i koncertne snimke prelazi milijardu širom sveta, prema podacima izdavačke kuće EMI, naveo je The Week. Promenljiva arhitektura muzičke industrije – prelazak sa prodaje singlova i albuma na strimove, preuzimanja i višenumerske liste – komplikuje direktna poređenja.
Da li je fer porediti Tejlor Svift i Bitlse?
Muzički stručnjaci i stručnjaci iz industrije nude nijansirane perspektive o poređenju između Svift i Bitlsa. Dr Ričard Mils – vanredni profesor engleske književnosti i popularne kulture na Univerzitetu Svete Marije u Londonu i autor knjiga „Bitlsi i fandom: seks, smrt i progresivna nostalgija“ – rekao je za Newsweek: „Istorija mora biti sudija. Nismo imali dovoljno vremena da se osvrnemo na celokupnu karijeru Tejlor Svift, uključujući kulturni uticaj, prodaju i strimove.“
„Bitlsi su kulturno i komercijalno najprodavaniji umetnici svih vremena“, nastavio je. „Takođe mislim da je raznolikost njihove muzike mnogo veća nego kod Tejlor Svift, koja je bila kantri pevačica koja je postala pop zvezda. Muzika Bitlsa je mnogo raznovrsnija: rokenrol, pop, soul, bluz, balade, ska pastiši, a takođe i eksperimentalni klasični uticaj Karlhajnca Štokhauzena, Stiva Rajha i Filipa Glasa… ne treba ni govoriti da će se muzika Bitlsa puštati za 300 godina jer je dokazano da što se dalje udaljavamo od njih, oni postaju sve veći.“
Dr Holi Tesler — viši predavač Muzičke industrije na Univerzitetu u Liverpulu i osnivač i kourednik časopisa „Journal of Beatles Studies“ — rekla je: „Tejlor je jedinstvena snaga u savremenoj muzici mladih i kulturi… Ali u širem istorijskom kontekstu, ovo je poređenje koje je napravljeno mnogo, mnogo puta.“
Drugačiji svetovi
„Svet u kome je Tejlor postigla uspeh je veoma drugačiji od onog u kome su Bitlsi postojali tokom 1960-ih. Reći da je Tejlor ‘naši Bitlsi’ ili ‘Bitlsi ove generacije’ nije nerazumno. Njen uticaj i moć u savremenoj popularnoj muzici i kulturi su neosporni. Ali da li će taj uticaj i njena muzika opstati na isti način kao što su opstali Bitlsi, to će se utvrditi samo vremenom”.
Glen Gas, prorektor muzike na Univerzitetu Indijana i autor knjige „Istorija rok muzike: Era rokenrola“ takođe veruje da je potrebno da prođe još vremena.
„Muzičko dostignuće Bitlsa za samo sedam godina je nedodirljivo nasleđe. Tejlor Svift je svakako neverovatna i pop fenomen ravan Majklu Džeksonu, možda čak i Elvisu. Bilo je uzbudljivo gledati je. Moraćemo da sačekamo 60 godina da vidimo da li će njena muzika opstati jednako dobro kao i Bitlsi.“
Dru Nobil, vanredni profesor muzičke teorije na Univerzitetu u Oregonu, prokomentarisao je:
„Potpuno je fer igra porediti ih! U stvari, mislim da je Tejlor Svift prva umetnica koja se zaista može uporediti sa Bitlsima u bilo kom smislu.“ Međutim, dodao je da je direktno poređenje već komplikovanije.
„Bitlsi su nastali u potpuno drugačijem muzičkom svetu, kada su dominirali tekstopisci iz Bril bildinga, rasna segregacija je oblikovala industriju i šačica radio stanica je odlučivala šta će svi slušati. Ono što su Bitlsi uradili jeste da su razbili ceo taj sistem. Decenijama su menjali tok popularne muzike: pisali su sopstvene pesme, bili su pioniri u korišćenju studija za snimanje kao instrumenta i u suštini izumeli modernu ideju benda kao kreativnih autora.“ „Tejlor Svift, s druge strane, dominirala je muzičkim tržištem 21. veka kroz neverovatnu sposobnost da kontroliše sopstvenu naraciju i svako izdanje pretvori u kulturni događaj“, rekao je Nobil za Newsweek. „Ona je sjajna tekstopisac, ali ne toliko da izmišlja popularnu muziku koliko koristi kulturni trenutak.“
DUGovečnost Bitlsa
Svift je objavila svoj najnoviji album, „The Life of a Showgirl“, 3. oktobra, i već je oborio rekorde — uključujući i to što je postao najstrimovaniji album na Spotify u jednom danu ove godine. Mark Spajser, profesor muzičke teorije na Hanter koledžu i postdiplomskom centru, koji radi na knjizi pod privremenim naslovom „In the Beatles’ Wake “ rekao je:
„Priča o Tejlorinom uspehu se još uvek piše i ima dug put pred njom, pa mislim da je pravednije uporediti „The Life of a Showgirl“ sa Bitlsima i njihovim albumom (i filmu) iz 1964. „A Hard Day’s Nigh “.
„Objavljen na vrhuncu Bitlmanije, „A Hard Day’s Night” bio je prvi (i jedini) album Bitlsa koji je sadržao isključivo kompozicije Lenona i Makartnija, i kao i na „ Showgirl“, nema loše pesme na ploči. Prateći film je zabeležio Bitlse za ceo svet i na mnogo načina otvorio put za MTV. Gledajući film sada u slavnoj crno-beloj tehnici, očigledno je zašto su se svi zaljubili u Bitlse.“
Većina stručnjaka se slaže da će samo vreme, u svetu koji se brzo menja, a metrika menja, zaista otkriti da li se Sviftov uticaj može poklopiti sa dugovečnošću Bitlsa. Kako je Spajser primetio: „Vreme će pokazati da li Tejlor ima isti potencijal za dugovečnost u smislu svog uspeha, ali mislim da je prilično sigurno da ćemo, poput Bitlsa, i dalje proučavati nju i njenu muziku decenijama koje dolaze.“
Tagovi
