„Evo u čemu je stvar, čoveče“, pitao se legendarna rok zvezda Ozi Ozborn, koji je preminuo u julu, ne dočekavši izlazak novih memoara. „Zašto bi neko želeo životni savet od mene?“
Ali, ipak je napisao takve memoare. Ozborn je preminuo u julu u 76. godini, manje od tri nedelje nakon nastupa sa originalnim bendom Blek Sabat, na kojem je nastupao po ceni života. Memoari „Last Rites“ (Poslednji obredi) dokumentuju njegovu borbu sa Parkinsonovom bolešću, visokorizičnom operacijom kičme 2019. godine i uzastopnim komplikacijama. Ali nije sve bilo loše, dodaje Ozborn: „Imao sam 70 sjajnih godina, što je mnogo duže nego što sam ikada očekivao ili verovatno zaslužio.“ Evo 10 neverovatnih zaključaka iz njegovog života, piše Gardijan.
Gde ima volje, ima i načina
Ozborn svoju karijeru pripisuje ocu, koji mu je kupio PA sistem od 50 vati, na rate za 250 funti – 2.000-3.000 funti u današnjem novcu, i „astronomsku sumu“ za fabričkog radnika, oca šestoro dece u Birmingemu. Ozijevo najveće žaljenje je bilo što mu se nikada nije zahvalio: „Bez tog PA sistema, nikada ne bih napustio Aston.“ Toni Ajomi, gitarista i „nezvanični vođa“ grupe Blek Sabat, izgubio je vrhove dva prsta u industrijskoj nesreći, ali je “jednostavno izumeo set novih vrhova prstiju koristeći staru bočicu tečnosti za suđe ferija, a zatim je ponovo naučio kako da svira“, piše Ozborn. Kasnije je Ozi pokazao istu odlučnost i preduzimljiv duh da se nadrogira, sprijateljujući se sa svakim pokvarenim medicinskim stručnjakom koji bi mu napisao recept. „U jednom trenutku sam imao više prijatelja koji su bili stomatološki anesteziolozi nego prosečan stomatološki anesteziolog.“
Sve može biti zavisnost ako ste zavisnik
Ozborn je umeo da pretera u svemu – jedna pinta Ginisa dovela je do još devet, zatim kokaina, pa tableta; pokušaj da prestane sa pušenjem rezultirao je pušenjem 30 cigara dnevno. Njegov jedini spas bio je taj što su ga “igle jednostavno plašile, čoveče“. Ozi opisuje zavisnost od svih vrsta droga, naravno, ali i od seksa, slave, brzih automobila, jorkširskog čaja, engleskih slatkiša, žvrljanja, knjiga za pretragu reči, „slanja smešnih gluposti“ svojim prijateljima i albuma Pitera Gabrijela „So“, koji je toliko slušao da je njegovo obezbeđenje uzelo odsustvo zbog stresa. U jednom trenutku, Ozborn je jeo toliko sladoleda (samo vanila i čokolada, „ponekad jagoda“) da je shvatio da je isplativije da angažuje kuvara. „Velika greška… Posle nekoliko nedelja, postao sam predijabetičar.“ Čak su mu i zdravije navike izmakle kontroli. U Los Anđelesu, Ozborn se navukao na jabuke, i „nikakvo od tih sr.nja sa greni smit“: morale su biti pink lady, ručno odabrane iz izuzetno skupe LA bakalnice Erevon. Na vrhuncu svoje snage, Ozborn je jeo 12 jabuka po noći. „Pretpostavljam da sam sada oporavljeni zavisnik od jabuka.“
Možete kupiti Ferari(je). To ne znači da možete da vozite
On kaže da je kupovao najskuplje ferarije uprkos tome što nije naučio da vozi. Polagao je vožnju u LA, što je “pišanje”: „Sve što treba da uradite je da vozite oko bloka u Holivudu i da ne udarite ni u šta. Čak vas ne teraju ni da parkirate, a kamoli da krenete uzbrdo.“ Ali, u Engleskoj je pio i vozio da kupi kokain. „Do danas se apsolutno ne sećam da sam ikada bio u Haj Vikomu.“ Na kraju je Šeron prodala sve i odvela ga u AA.
Ne pokušavajte taj trik kod kuće
Godine 2018, Ozi je bio pet godina trezan, punio je 70 godina i spremao se za oproštajnu turneju „No More Tours II“. (Prva turneja „No More Tours“, 90-ih, bila je najavljena kao njegov oproštaj „pre nego što sam shvatio da postoji samo ograničeno vreme koje možete provesti u svojoj bašti noseći gumene čizme“.) Život je bio dobar, što je dokazivao njegov krevet, koji opisuje kao uređaj sa „ mozgom većim od ChatGPT-a“, sa dva daljinska upravljača, motorima.. za njega i Šeron. Od detinjstva je ulazio u krevet uskačući. Ali, jedne noći, nakon što je išao do WC, nakon takvog uskakanja, sleteo je na pod. „Do danas ne razumem kako sam, dođavola, mogao to da promašim… To je kao da imam Šerman tenk parkiran usred sobe.“
Uvek potražite drugo mišljenje… i pročitajte sitna slova
Godine 2003, dok je snimao film „Ozbornovi“, Ozi je pao sa kvada, slomio vrat i proveo osam dana u indukovanoj komi. Pomenuti neuspeli skok u krevet, 15 godina kasnije, pomerio je metal koji je držao njegova ramena i kičmu zajedno, što je zahtevalo invazivnu operaciju. Iako je Ozbornu savetovano da potraži drugo mišljenje o operaciji, on je na kraju ipak išao kod specijaliste koga je nazvao „Doktor Bez Čarapa… jer ih nije nosio“. Godinama se nakon toga mučio, imao i sepsu i upalu pluća. Otkazana je druga turneja, što je izazvalo glasine na internetu o Ozbornovoj smrti. U jednom trenutku je bio na intenzivnoj nezi. „Nikada u životu nisam uzeo toliko lekova, što je nešto značilo.“ Iako Ozi nije krivio Doktora Bez Čarapa, žalio je što nije potražio drugo mišljenje, piše on. „Teško je zamisliti da je moglo ispasti gore.“ Ozbornovo drugo veliko žaljenje bilo je to što nije proverio sitna slova svog prvog ugovora sa Blek Sabatom. Nerazumevanje termina „zauvek“ koštalo je bend njihovih izdavačkih prava, koja su potpisana na „tipa po imenu Dejvid Platc, koji je umro devedesetih“, a od tada i na njegovu decu. Jednom je Ozborn pitao svog računovođu koliko ga je ta greška koštala. Računovođa je nevoljno odgovorio otprilike 100 miliona funti. „Morao sam da odem i sednem.“
Uvek ostavite utisak
Ozi je ambivalentan po pitanju reputacije grupe Blek Sabat, i svoje kao „Princa tame“ („nije da sam znao ko je, je..te, Džon Milton“). Njegova prva muzička ljubav bio je Klif Ričard; kasnije je bio očaran susretom sa Filom Kolinsom. O tinejdžerkama koje su vrišteći istrčavale sa koncerata grupe Sabat, piše: „Morate zapamtiti, mnogo više ljudi je tada išlo u crkvu.“ O utisku koji je ostavio na sastanku sa američkom izdavačkom kućom 1980. godine, kada je odgrizao glavu golubu, kaže da je bio 36 sati u 72-časovnom pijančenju. „Jadni golub to nije zaslužio“, ali jeste pomoglo u marketinškoj kampanji za njegov solo album, Blizzard of Ozz. „Ljudi su mislili da sam potpuni prokleti ludak.“ Pošto je ponovio na koncertu (kada je odgrizao glavu šišmišu), tokom kovida se pitao: „Od svih metaka koje sam ikada izbegao, ne dobiti neki mutantski virus… mora da je nešto neviđeno.“
Pažljivo birajte predgrupu
Uprkos svim svojim okultnim stilovima, Blek Sabat je bio „ona vrsta benda koja je izlazila na scenu u farmerkama i kožnim jaknama“, piše Ozborn – „muški bend… za mušku publiku“. Mučili su se kada je metal počeo da se okreće ka spektaklu. Izbor Kiss-a za predgrupu na njihovoj turneji sredinom 70-ih bila je greška, piše Ozborn, sećajući se njihovih spandeks kombinezona, ogoljenih bradavica, ekstravagantne šminke za lice i „pola tone eksploziva“. Basista Sabata Gizer, „skoro je dobio srčani udar“ kada je Džin Simons, visok 2,1 metra u platformama, mrdao jezikom. U međuvremenu, „Najbliže što sam imao seksi omot albuma bio sam ja u kostimu vukodlaka“, piše Ozborn. Kako su shvatili da ne žele da opet budu zasenjeni, ali ipak nekog dobrog, odlučili su da za turneju 1978. godine, angažuju malo poznati bend iz LA, Van Hejlen. Nakon što je gledao kako 20.000 ljudi ostaje bez daha na futurističkom izvođenju Edija Van Hejlena „Eruption“, Ozborn se seća kako su se „vratili u svlačionicu u tišini i samo sedeli tamo, gledajući u je..ni zid“. Svake večeri turneje, Van Hejlen nas je „jednostavno klao“.
Udaj se za nekoga ko te čini da se osećaš kao Ozi, a ne kao Džon
Ozborn je upoznao Šeron preko njenog oca Dona Ardena, ranog menadžera Blek Sabata. Kada je album „Paranoid“ izašao 1970. godine, imala je oko 18 godina i radila je kao njegova recepcionerka. Šeronino prvo sećanje na Ozija, piše on, bilo je kada je ušao u kancelariju „bez cipela“. Njegovo prvo sećanje na nju bilo je kada je, neko vreme kasnije, pomislio: „Vau, kakva zgodna cura.“ Na kraju su se venčali (nakon Ozbornovog razvoda) 1982. godine na Havajima; Ozi se na venčanju onesvestio u hodniku hotela u pet ujutru. „Jedino konzumiranje koje se dogodilo bilo je između mene i svake flaše alkohola koju su imali.“ Uprkos njihovim usponima i padovima (i optužbom za pokušaj ubistva Šeron 1989, što je dovelo do petomesečne razdvojenosti), Ozborn zahvaljuje svojoj ženi što ga je otreznila i spasila mu život. Pre toga je bio “podeljen”, kao Džon Ozborn „tip koji je živeo u neobičnom engleskom selu, vozio rendž rover i nosio gumene čizme“, i Ozi, rok zvezda. „Kada sam se oženio Šeron, Džon se nikada nije vratio… ‘Sviđaš mi se kao Ozi’, bilo je sve što je rekla.“ Nakon što se Ozborn otreznio, Šeron je konfiskovala sve supstance i sakrila ih na „tavan bez povratka“ – uključujući i flašu škotskog viskija koju mu je ljubazno poslao kralj Čarls nakon nesreće sa kvadom.
Zanimljivi ljudi su zanimljivi kada ne rade ništa. Ali to ne mora biti emitovano
Ozbornovi su verovatno izmislili rijaliti TV, ali kao i mnogo toga u Ozijevom životu, piše on, dogodilo se slučajno. Pitali su ga da zasnuju sitkom na njegovom životu, „neku vrstu rokenrol porodice Adams”. Ali nakon što su videli epizodu Ozbornovih iz 2000. godine MTV emisije „Cribs“ – u kući poznatih, „sa televizije su rekli, je.i ga, hajde samo da stavimo neke kamere u njihovu kuću i vidimo šta će se desiti“. Ozbornov kasniji uspon do slave na nivou „Toma Kruza ili Meril Strip“ udario mu je u glavu. Posle četiri sezone, cela porodica je „očajnički želela da vrati svoje živote”. „Je..m ga ako znam kako su Kardašijanovi izdržali ovoliko dugo… Kada je poslednji snimatelj otišao, bilo je to takvo olakšanje, čoveče. S.ati bez mikrofona iznad glave.“ Ozi je takođe bio skeptičan prema društvenim mrežama. Očekivanje da će emitovati „ako se samo počešeš po ja..ma“ učinilo je da oseti čežnju za detinjstvom, kada je mogao da stane i oseti miris ruža. „Ne da je u Astonu bilo mnogo ruža.“
Starenje je privilegija
Pre nego što se povredio skokom u krevet 2018. godine, smatrao se srećnim što je živ. Dejvid Bouvi, Džordž Majkl, Tom Peti, Majkl Džekson, Lemi iz Motorheda – umrli su. U međuvremenu, Ozi je planirao turneju, uprkos tome što je živeo sve teže. U svojim tridesetim, Ozborn je pio četiri flaše konjaka dnevno; kasnije je putovao sa svojim dilerom kokaina (ili „batlerom za belo“) i morao je da proguta devet pilula odjednom samo „da bi se uradio“. Nakon što se zamalo predozirao kodeinom i votkom, Ozborn je prešao na barbiturate – koji se koriste za eutanaziju i smrtnu kaznu – jer je „mislio da su bezbedniji“
Godine 1982, Ozbornov autobus za turneju je zakačio mali avion, koji se srušio na kuću, i ubio gitaristu Rendija Roudsa, šminkerku Rejčel Jangblad i pilota; Ozborn je u to vreme spavao u autobusu. Nesreća sa kvadom 20 godina kasnije ga je skoro paralizovala; umesto toga, postao je „polučovek, polušraf“. Do vremena kada je trebalo da napiše „Poslednje obrede“, Ozborn se pomirio sa svojom smrtnošću. Divio se što je stigao dotle. „Smrt mi kuca na vrata poslednjih šest godina, sve glasnije i glasnije… U nekom trenutku, moraću da je pustim unutra.”
Tagovi
