Nenad je došao u Beograd i promenio pol: "Najviše bih volela da sam nakon operacije videla svoju majku"

Salome, nekadašnja učesnica hrvatskog Velikog Brata, rodila se kao muškarac, ali se oduvek osećala kao žena. Uprkos osudama i neprihvatanju okoline, nikada nije odustajala od želje da postane žena i fizički menja pol. Dok su drugi o transrodnosti ćutali, Salome je prva javno progovorila o tranziciji, ali pre desetak godina u Hrvatskoj nije bilo mnogo sluha za ovu temu, pa se preselila u Sloveniju.

"Nikoga se ne može prisiliti na promenu pola ako to duboko u sebi ne oseti. Niko ne bira iz čistog mira biti transrodan. Ja nisam izabrala biti to što jesam. Verujem da me Bog stvorio takvom s razlogom – da bismo svi naučili što je to prihvatanje, da bismo naučili deliti ljubav. Mislim da bi društvo trebalo shvatiti da se nešto treba promeniti u njemu, a ne tražiti krivca u drugima. Ja ne živim laž, ne skrivam se i delujem u skladu sa svojom istinom. Svesna sam da je puno ljudi preplavljeno transfobijom, a to je često rezultat neznanja. Ljudi koji su transfobi obično imaju duboko ukorenjene predrasude, a često je reč o ljudima koji u sebi skrivaju nešto što ne mogu prihvatiti, poput vlastite sklonosti, i zbog toga napadaju druge. Takvo je ponašanje obično plod nesigurnosti i straha. Mi, transrodne osobe, nikome ništa ne uzimamo, ne želimo ništa loše. Samo želimo pravo na život, mir i poštovanje, baš kao što to želimo pružiti i drugima", kaže Salome za Večernji.

Objašnava i kako su roditelji reagovali kada im je govorila o tome da želi da promeni pol:

"Svaki bi roditelj, verujem, verovatno želeo imati "normalno" dete, dete koje je heteroseksualno, jer bi to, možda, bilo jednostavnije i društveno prihvatljivije. Razumem to, jer kad bih bila roditelj, možda bih takođe razmišljala da bi bilo lakše imati dete koje neće biti izloženo tolikim preprekama zbog svoje različitosti. Nije to zato što bi bilo nešto loše s takvim detetom, već zato što bi mu život bio lakši. Međutim, kad si različit, kad saznaju da si homoseksualac ili transrodna osoba, ljudi se povuku. Nestanu kao da si nosilac najopasnije zaraze na svetu, a zapravo si i dalje ista osoba kao pre. Većina nas odrasla je u okruženju u kojem je najvažnije šta će reći komšije, šta će reći društvo. Niko ne gleda koliko je dete srećno, već hoće li se komšiji sveti to što dete nije "kao svi drugi". I to je, nažalost, jako žalosno i tužno, jer najveća bi vrednost trebala biti sreća deteta, a ne to što drugi misle o njemu. Taj mentalitet, koji ide iz generacije u generaciju, stvarno nanosi puno štete", kaže Salome pa otkrila da roditeljima nije rekla da želi da promeni pol:

"Nisam im to ni rekla niti sam tražila odobrenje. Samo sam otišla u Beograd i promenila pol, iako, naravno, nije to bilo samo tako, otići i to napraviti. Treba proći psihijatrijska veštačenja i sve ostalo što ide s tim. A i zašto bih tražila ičije odobrenje, reč je o mom telu!", rekla je za hrvatske medije.

Govorila je i tome što joj je nedostajala majčina podrška u celom ovom procesu:

"Najviše bih volela, kad sam se probudila nakon operacije, da sam videla lice svoje majke. No, nažalost, nisam. Znam da bi me, da je bila tu, pokušala odgovoriti od te odluke, jer nije to ni njoj bilo lako. Mislim da bi bilo puno teže obema, jer nije lako roditeljima s detetom koje je "drukčije" u očima društva. Moja mama zaslužila je Oskara za životno delo, ona je dosta hrabra žena. Čak su je neki nagovarali da me se odrekne, ali ona nikada nije ni pomislila na takvo što. Rekla je: "Moje dete nije lopov, nije narkomanka, nije prostitutka – zašto bih je se odrekla?" To je prava majka, i takva bi svaka trebala biti. Bez obzira na sve teškoće, prava ljubav i podrška uvek dolaze iz porodice.

(Kurir.rs/Večernji.hr)