Znate li zašto se rezbari bundeva za Noć veštica? Iza ove tradicije krije se strašna priča

Sečenje zastrašujućih ili smešnih lica kod narandžaste bundeve postalo je nezaobilazan deo proslave Noći veštica (31. oktobra) u svetu. Svetleće „glave“ krase pragove kuća i vrtove, stvarajući prepoznatljivu jesenju atmosferu.

Legenda o Džeku O’Lanternu

Središnji deo priče o izrezbarenim bundevama jeste legenda o čoveku po imenu Džek O’Lantern. Prema predanju, Džek je bio lukav, ali prilično zao čovek, koji je nekoliko puta prevario samog đavola.

Zbog svojih greha, nakon smrti nije mogao da uđe u raj, a đavo ga, uvređen prethodnim prevarama, takođe nije želeo da primi u pakao. Osuđen da zauvek luta u tami između svetova, Džek je od đavola dobio samo jedan komad užarenog uglja kako bi osvetlio svoj put.

Da bi plamen duže trajao, stavio ga je u izdubljenu repu, koju je nosio kao svetiljku. Iz ove priče u Irskoj se razvilo praznoverje da će izrezbarena repa sa svećom, postavljena ispred kuće, oterati zle duhove i duše poput Džekove.

Dolazak u Ameriku i pojava bundeva

U 19. veku, irski imigranti masovno su stigli u Ameriku, donoseći sa sobom svoje običaje. Umesto malih repa, u novoj domovini otkrili su velike narandžaste bundeve.

Ubrzo su shvatili da su bundeve lakše za dubljenje i rezbarenje, a njihova jarka boja i veličina činile su ih impresivnijim svetiljkama. Tako je bundeva postupno zamenila repu i postala globalni simbol Noći veštica.

Praktičan razlog popularnosti bundeve je i činjenica da Noć veštica pada upravo u vreme berbe bundeva, što ih čini lako dostupnim i savršenim za dekoraciju.

Savremeni simbol Noći veštica

Danas izrezbarena bundeva simbolizuje spoj strašnog i zabavnog, stvarajući prijatan jesenji osećaj. Upravo zato u oktobru bundeve viđamo svuda – u receptima, ukrasima i, naravno, kao svetiljke koje osvetljavaju najpoznatiju jesenju noć.