Glumica ima 3 sina, jednog sa autizmom, drugog sa ADHD: "Dotuklo me je kad me muž otišao u Nemačku, nisam imala kad ni da udahnem"
Hrvatska glumica Marijana Mikulić progovorila je o životnim izazovima sa kojima se suočila nakon što je njenom sinu dijagnostikovan autizam, a u tom periodu i muž je otišao u Nemačku na godinu dana.
Otvoreno je rekla kako je rastrzana u želju da se posveti sinovima i njihovim potrebama, ali da nekad nema vremena ni vazduh da udahne.
Nemoguće je svima dati jednako pažnje, kaže, jer ima dete s poteškoćama na koga usmerava najviše vremena i energije.
- Trudimo se biti tu i za druge dečake. Ivan je već veliki dečko. Trudimo se s njim da uveče sednemo i malo porazgovaramo. To je dete koje je još uvek u razvoju. Takođe, Andriji znači da se nešto s njim pogleda, tako da sam gledala neku seriju koja me ubila u pojam, ali je njemu važna. Ivan još uvek ima ADHD, baš je imao problema kada se tek upisao u srednju tako da sam mu se tu dodatno posvetila. Tu sam i bila sama jer je muž bio u Nemačkoj. To je bilo teško, priseća se Marijana.
Najteže razdoblje bilo je kada je Jakov dobio dijagnozu, kada su prodali stan i kupili kuću.
"Tada je bio potop braka i njegov odlazak na godinu dana me zakucao. Više nisam imala vremena ni udahnuti pre nego li zaronim. Od toliko moranja sam se u potpunosti raspala", rekla je Marijana u emisiji "Nedeljkom u 2"
Kada je Jakovu dijagnostikovan autizam na krajnjem spektru, Marijani su mnogi govorili da od njega neće biti ništa.
"Hodao je u krug, pričao sa svojim rukama, nije se odazivao na ime, nikoga nije gledao u oči, nismo uopšte mogli do njega. Ne mogu reći da je sve zbog moga rada, ali je činjenica da je on puno napredovao. Ja sam bila jako uporna, a on ide na puno terapija. Međutim, rad kod kuće je ključan, objašnjava Marijana. Jakov se danas može sporazumeti s drugima. Zna reći što ga boli. Došao je do toga da je funkcionalan. Verujemo da će uspeti upisati redovnu školu uz asistenta. Ali to je užasno puno rada kod kuće. Svaki dan radim s njim, kaže glumica.
Marijana je u jednom trenutku odlučila srezati obveze, ali i ljude.
"Prilagodila sam se tome da ja budem dobro, jer ako ja ne budem dobro, neće biti ni moja deca, a oni su mi najvažniji, moja porodica mi je najvažnija, ističe.
Jakov se ne igra s drugom decom zato što ga niko ne poziva kod sebe.
"Nekad bismo pozivali decu u vrt da se zajedno igraju, a on bi bio sam na trampolinu. Ne zna razgovarati, ne zna se igrati, ali zna skakati u trampolinu. Onda bi vukao tu djecu, a ona bi vrištala. To je bilo teško gledati. Tada smo prestali zvati ljude, a i ljudi su se prestali javljati, priseća se Marijana.
Na kraju, Marijana podseća kako je ženi nemoguće biti u potpunosti posvećena samo sebi, svojoj karijeri, svom napretku i svojim ciljevima. Želja joj je snimiti dokumentarni film kako bi pokazala drugima da nisu sami, da postoji prostor za napredak i mogućnost za opstanak braka i obitelji unatoč poteškoćama.
(Kurir.rs/Večernji)
