SVE ŠTO MILOJKA PROIZVEDE, NE MOŽE DA PRETEKNE! ODMAH SE RASPRODA Isto i kod Miladina! Otkad je seljački doručak postao srpski brend, kupci dolaze na kućni prag
Gastronomsku ponudu zlatiborskog kraja obogatili su vredni domaćini koji od davnina po istoj recepturi od pre više od jednog veka proizvode suvomesnate i mlečne proizvode koji iz njihovih domaćinstava stižu na trpeze najvećih ugostiteljskih objekata širom Srbije.
Da pršuta iz zlatiborskog kraja nema konkurenciju potvrdiće gastronomi kao i proizvođači ovog slanog deliaktesa poput iz sela Mušvete koja sve što proizvede sa svojom porodicom pronađe put do kupaca.
Garancija kvaliteta upravo su livade i pašnjaci,a poslednjih godina najveća je potražnja za slaninom.
Bela slanina je domaća, seljačka i kažu da je najzdravija, a u ponudi je i ovčija i goveđa, za svačiji ukus, kaže Milojka i dodaje da je sve što proizvedu zdravo jer je svinja trčkala po dvorištu, pasla, jela jabuke i šljive.
U zlatiborskom kraju vredni domaćini prepoznatljivi su i po proizvodnji sira i kajmaka koji su neprocenjivo gurmansko blago i neizostavni na srpskim trpezama.
"Stari kajmak može da stoji tri meseca sigurno, on se najviše prodaje i servira se na kugle. Mi sa sela ga jedemo svaki dan, na mnogo više načina“, dodaje Milojka.
Stanovnici Mačkata umeli su da iskoriste sve što je priroda darovala njihovom selu, pa su čuvajući tradiciju pokrenuli veliki broj pogona za preradu mesa u kojima nastaju čuvena zlatiborska goveđa i svinjska pršuta, slanina, stelja, razne vrste kobasica i druge đakonije specifične za zlatiborski kraj.
Miladinu kupci stoje na kućnom pragu
Miladinu Filipoviću kupci dolaze kući.
„Svi imaju svoje mušterije, nemamo konkurenciju, ko jednom kupi, opet dolazi“, kaže Filipović.
Da su inovacije i te kako neophodne i u gastronomskoj ponudi, stanovnici zlatiborskog kraja to su na vreme shvatili. Najkvalitetniji sirevi, po švajcarskoj recepturi prave se od sirovog mleka.
„Punomasni tvrdi sir sa dugim zrenjem dobija se mešanjem mleka od večernje i jutarnje muže i svakodnevno dobija nove ukuse dodavanjem začina. Medju sirevima izdvaja se raklet, švajcarski polutvrdi kravlji sir koji se proizvodi odvajanjem vurde, odnosno sitnog sira i starenjem u kontrolisanim uslovima. Služi se uz razno povrće, pršutu i pečurke bukovače. Posete su u degustacionom centru u ovom domaćinstvu i traju oko dva sata, a na meniju se nalaze i domaći sokovi.
Među onima koji su gastronomiju zlatiborskog kraja postavili na visoku lestvicu je i Mirko Mijajlovič iz zlatiborskog sela Gostilje koji u svojoj mlekari proizvodi jedinstveni sir proizveden po alpskoj recepturi sirenja koja je ujedno i najvažniji proces u zrenju.
- Četiri meseca potrebno je siru da pokaže svoj prvi kvalitet koji starenjem postaje sve bolji, kaže Mirko.
Nekada obična trpeza srpskog seljaka koju su činili pršuta, sir, kajmak i lepinja sa zlatiborskih visova danas je obavezna u gastronomskoj ponudi zlatiborskog kraja zahvaljujući meštanima koji su prepoznali potencijale svoje dedovine i učinili da tradicionalni proizvodi ovog kraja ukusima osvoje čitav svet.
Kurir.rs/Glas zapadne Srbije
