Čuveni harambaša sa suncobranom! Ubio dvojicu kad mu se žena porađala - u 76. godini peške prešao Albaniju! Potomak Đorđe: Ovu sablju oteo od haračlija!
Čuveni harambaša, strah i trepet, sa suncobranom u ruci - nadrealna je scena događaja koji će biti inicijalna kapisla za prvi pucanj Nevesinjske puške 1875. Upravo to će spasti život hajduku Peru Tunguzu, koga će Turci imati na nišanu, ali neće verovati da strašni harambaša nosi suncobran! A plahoviti Pero Tunguz, koji će dvojicu ubiti dok mu se žena porađa, živopisna je ličnost, koja će u 76. godini života proći Albansku golgotu, probiti Solunski front i pobedonosno ući u Beograd 1918.
Na dvadesetak kilometra od Nevesinja sa glavnog puta skrećemo na uski, uz brda i krš. Dok jedva poneka kuća promakne za tih desetak kilometra, stižemo, čini ti se, pod oblake. Šište zrikavci, upekla zvezda, probijamo se kroz livadu, pa u šumicu. Malo je kamena ostalo od kuće. Ovde je 1840. počela neverovatna životna priča Pera Tunguza, čije prezime na turskom znači odmetnik.
- Tunguzi su se u Hercegovinu, u selo Slato, doselili iz Stabna, u Crnoj Gori, odakle su pobegli zbog krvne osvete, na oko 50-60 godina pre Nevesinjske puške. Prezime Tunguz čine bratstva Tijanići, Radojičići, Adžići i Lješevići. I nalegne kuga, sve pomori, samo ostanu baba i dete u bešici - Simo. Kasnije se opet porodica oformila i prešli su ovde, u Sivlja, gde se Pero i rodio - kazuje za Kurir starina Đorđe Tunguz, koji nas dočekuje sa sinom Milanom.
Eto s vrha brda i snaje mu od rođaka Milosavke Tunguz sa - sabljom! Počasno mesto je za nju u kući u Trebinju.
- Pero je ovu sablju oteo od haračlija s kojima se sukobio. Stručnjaci su uspeli da pročitaju da je iskovana 1795. u Turskoj. Čekamo da nam iz Istanbula jave šta piše na arapskom, slika sablje je tamo poslata - veli Đorđe.
Šta je bilo sa silnim otetim materijalom
Perov plen drugi podelili
Šta je na kraju bilo sa bogatim plenom iz Bišine, nije baš sigurno. Proroković piše da je Pero sav šićar ponudio ustaničkim glavarima pod uslovom da se odmah kupi vojska i isture straže svuda naspram Turaka. Glavari pristanu, te odluče da tovare gone u čardak Đumurijin u Donjem Drežnju, namenjen za magacin. Ali, u Drežnju hajduk Filip Kovačević predloži da četa beži sa šićarom u kadiluk bilećanski, te odu iste noći, ali se malo docnije i pokaju. Pero veli da umalo i krv među njima nije pala. Sutradan po Petrovdanu dolazi Peko Pavlović, uzima sav šićar i vraća Turcima. A Buha navodi da je plen ipak završio u Banjanima, kod Crnogoraca.
Pero je rođen s hajdučkom krvi u venama.
- Rodila ga je bratičina harambaše Stojana Kovačevića iz Gacka. A bio je oženjen ćerkom čuvenog Duke Kankaraša iz Golije, iz Crne Gore. Imali su četiri sina: Radovana, Danila, Vojina, Dušana, i ćerku Milku - Đorđe će, kome je žal što se za početak Nevesinjske puške, tj. Hercegovačkog ustanka uzima 9. jul, kad izbi čarka s Turcima u Krekovima, a ne događaj na četiri dana pre.
Tad je Pero sa svojom družinom na Ćetnoj poljani, u planini Bišini presreo turski karavan iz Mostara sa 50 natovarenih konja municijom, hranom i oružjem za turski logor u Nevesinje.
- Prva je puška pukla u Bišini - Đorđe će dok se penjemo uz krš do domaćice Milosavke, koja ovde provodi leto sa porodicom. Domaći sirup i voda sa izvora vraćaju nas u život.
A zbio se pucanj kad mu se niko nije nadao. Bez podrške knjaza Nikole i Crne Gore i sami ustanici čekali su pravi momenat.
- Selim-paša obećao je viđenijim ustanicima povlastice pod uslovom da proteraju Pera Tunguza i njegovu četu sa područja Nevesinja. Pero je tih dana ubio pet-šest najuglednijih nevesinjskih Turaka na Zalomu, među kojima i kadiju (sudiju). Po dogovoru sa Selim-pašom, prvaci Jovan Gutić i Kiko Stevanović sa 40 naoružanih ljudi ispratili su Pera, koji im je obećao da će ići u Popovo polje da ratuje, prema Dabru. Međutim, čim je pratnja otišla, Pero se predomislio i vratio na Udrežnju, gde saznaje da je krenuo turski karavan iz Mostara. U tesnom klanacu, na Ćetnoj poljani, ubija Turke i uzima plen - ispričaće nam u Nevesinju istoričar Boško Buha, te dodati da je ogorčeni knjaz Nikola svojoj desnoj ruci Peku Pavloviću naredio da uhapsi Pera i hajduke i preda ih turskim vlastima.
Nevesinjac i istoričar Risto Proroković, koji je delo "Nevesinjska buna 1874. i početak ustanka u Hercegovini 1875. godine" pisao na osnovu sećanja preživelih učesnika, pa i samog Pera Tunguza, tada će biti omanje dete, ali će dobro zapamtiti taj dan:
- Pisac ovih redova tada je bio u šestoj godini i dobro se seća momenta kada su Turci potrčali u Bišinu. Hadži Derviš Pekušić pojahao je njegova brnjaša, zasukao rukave do ramena, izvadio sablju još pred kućom, naljutio konja, pa naterao kroz čaršiju.
Tada će se pojaviti nadrealni i sudbonosni - suncobran!
- Pero je našao jedan suncobran, uzeo ga i šale radi razapeo nad sobom. Njegova pojava sa suncobranom zbunila je Turke. Selim-paša htede komandovati vojsci da puca, ali ga mutesafir spreči... da oni ne znaju ko su ovi ljudi, jer ne samo što jašu u konje nego još nose i suncobrane - zapisao je Proroković, a reprint njegove knjige čitamo u knjizi "Nevesinjska puška, pucanj koji odjekuje vijekovima" u izdanju Udruženja Nevesinjaca u Beogradu.
I Buha nam sa osmehom zbori o suncobranu.
- Turski komandant Nevesinja već juri u Bišinu da presretne i pobije hajduke. Jedan od njegovih mu kaže: "Onaj sa suncobranom je Pero", a komandant će: "Idi, budalo, gde si video hajduka u šumi da ide sa suncobranom, ovo je neki čoban ili neko drugi. Ne pucaj, ne otkrivaj nam položaj!" Nišan mu je s čela skinut zahvaljujući suncobranu.
Kao i svi Hercegovci, Pero će 1878. umesto slobode dočekati novog gospodara - Austrougarsku. Iako je u novoj postavi karata komandir stanice žandarmerije u Ulogu, biće među pokretačima Uloškog ustanka 1882, pa će nakon njegove propasti morati da beži u Crnu Goru, u Nikšić. I tu će se opet videti njegova preka narav.
- U Nikšiću se useljava na imanje proteranog bega Mušovića. S porodicom je živeo u prizemlju kuće, dok je na spratu bila još jedna hercegovačka familija, a duž cele kuće bile su samo grede. Bio je Nikoljdan 1891, žena mu se porađala, poskakivala je na krevetu jer se nije mogla razdvojiti sa detetom, a gore su igrali oro. Pero je sa kapom u ruci molio da prestanu zbog porođaja, pozvao ih je da se uvere u to. Kako se nisu obazirali, već su bili poslati da ga isprovociraju, rezultat je bio da je Perova žena rodila mrtvo muško dete. Očajni Pero, koji je u životu štitio mnogo svoga naroda, a nije ovom prilikom zaštitio svoju ženu i svoju lozu, ubio je dvojicu i robijao 13 godina - reći će nam kasnije u Beogradu Nataša Gligorić, Perova praunuka i unuka njegovog sina Danila Tunguz Perovića, profesora.
Nataša Gligorić
Obnoviti kuću
- Slivlja čuva i neguje uspomenu na mog pradedu Pera Tunguza, legendarnog junaka i simbola otpora srpskog naroda u Hercegovini. Stoga se nadam da će vlasti, imajući to u vidu, takođe i činjenicu da je ovo godina jubileja Nevesinjske puške, pristupiti obnovi Perove rodne kuće kako bi se na dostojan način zaštitila od zuba vremena, kao kulturno-istorijsko dobro - kaže za Kurir Nataša Gligorić, autorka i izložbe o svom pradedi Peru Tunguzu.
A u Nevesinju će nam Buha sa sjajem u očima završiti priču o Peru Tunguzu, s hajdučkim stažom od 40 godina. Koji nije na tome stao!
- Naša istorija malo ima takvih heroja, rodoljuba, junaka. Pero je u 76. godini prešao albanske planine, preživeo tu golgotu, stigao na Krf, bio u Africi na lečenju, pa se vratio na Solunski front i učestvovao u oslobođenju Beograda 1918. Potom je živeo od milosti srpske vlade, pa umro 1919. u Trsteniku.
A rodna kuća Pera Tunguza danas je samo gomila kamenja. Ne vidi je niko iz Nevesinja, niko iz Banjaluke...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
