OpenAI ruši rekorde: Vrednost od 500 milijardi skače, vlasnici su misterija!
OpenAI je trenutno najvredniji privatni tehnološki startap na planeti, sa procenjenom vrednošću od čak 500 milijardi dolara. Iako je do pre samo nekoliko godina funkcionisao kao neprofitna organizacija, danas se transformiše u korporativnog giganta koji ulazi u fazu ozbiljne komercijalizacije.
Međutim, uz svu tu vrednost dolazi i ozbiljna enigma: ko zapravo kontroliše OpenAI? Vlasnička struktura kompanije je toliko složena da ni mnogi investitori ne mogu precizno da kažu ko ima pravo na odluke, a ko samo na dobit.
Microsoft, SoftBank i pitanje kontrole
Najveći pojedinačni investitor u OpenAI je Microsoft, koji je uložio više od 13 milijardi dolara, čime je stekao oko 30% prava na buduću dobit. Iako to ne znači da poseduje kontrolu nad kompanijom, Microsoft ima ogroman uticaj, naročito u tehnološkom razvoju i plasmanu AI proizvoda kroz Azure.
Nova runda investicija uključuje i SoftBank, koji planira da uloži preko 30 milijardi dolara, kao i fondove kao što su Thrive Capital i Khosla Ventures. Uz njih, deo vlasništva imaju i zaposleni, kao i neprofitna organizacija OpenAI Nonprofit, koja i dalje ima ključnu reč kada je u pitanju upravljanje.
Sem Altman na potezu, a Ilon Mask na sudu
Generalni direktor Sem Altman još uvek nije dobio svoj udeo, ali se očekuje da će nakon pravne konverzije i on postati vlasnik značajnog dela kompanije. Njegova uloga u transformaciji OpenAI-ja iz neprofitne laboratorije u korporaciju sa potencijalom izlaska na berzu bila je ključna.
Sa druge strane, Ilon Mask, jedan od osnivača OpenAI-ja, danas je u direktnom sukobu sa organizacijom koju je pomogao da nastane. Njegova donacija od 45 miliona dolara iz 2015. godine nije mu obezbedila vlasnički udeo, jer je pravno tretirana kao donacija, a ne investicija. Sada tuži kompaniju, tvrdeći da se udaljila od svoje izvorne misije.
Ogromna ulaganja u superračunare
OpenAI planira da u narednim godinama uloži više od 1.000 milijardi dolara u razvoj računarske infrastrukture, posebno u izgradnju superkompjutera neophodnih za treniranje sledećih generacija AI modela. Ogroman deo tog novca dolazi od Nvidije, koja ulaže do 100 milijardi dolara kroz više rundi.
Pored ulaganja investitora, kompanija planira i značajno zaduživanje, što znači da će sadašnji akcionari biti dodatno razvodnjeni svakim novim finansijskim krugom. Uprkos tome, rukovodstvo tvrdi da će potražnja za alatima poput ChatGPT-a nadmašiti sve troškove.
Od laboratorije do globalne korporacije
OpenAI danas ima oko 3.000 zaposlenih, četiri puta više nego pre dve godine. Kompanija se bori za talente sa gigantima kao što su Google i Meta, a troškovi razvoja konstantno rastu. U isto vreme, ChatGPT broji oko 800 miliona korisnika, što ga čini jednim od najpopularnijih digitalnih proizvoda ikada.
Ako konverzija iz neprofitne u profitnu organizaciju uspe, tri ključna akcionara - Microsoft, zaposleni i neprofitni ogranak – mogli bi da ostvare pojedinačne udela vredna preko 150 milijardi dolara. Ali uz toliki novac dolazi i pitanje: da li je ideja o “AI za dobrobit čovečanstva” zauvek nestala u trci za profitom?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
