"NAĐITE MI ŽENU, NAĐITE MI BRATA" Ovo je bila najtragičnija nesreća u istoriji Jugoslavije: Uzrok je brzo otkriven, 41 osobu nisu uspeli ni da identifikuju

U zagrebačkom Mirogoju završena je obnova spomen-grobnice žrtava železničke nesreće koja se dogodila 30. avgusta 1974. godine na istočnom ulazu u Glavnu železničku stanicu, u kojoj je poginulo 153 putnika. To je jedna od najvećih železničkih tragedija u bivšoj Jugoslaviji.

Odgovorni su mašinovođa Nikola Knežević i njegov pomoćnik Stjepan Varga, koji su preživeli nesreću. Obojica su radili više od 300 sati u mesecu pre nesreće, a poslednju smenu su proveli vozeći neprekidno 51 sat. Knežević je osuđen na 15 godina zatvora, a Varga na 8 godina.

Na putu od Vinkovaca do Zagreba, zaustavili su se samo u Slavonskom Brodu, tako da putovanje nije bilo baš prometno. Onda su se umorili i obojica su zaspali. Probudili su se tek kada su već stigli u Zagreb, a tada više nisu mogli da uspore voz koji je išao nešto više od 100 km/h, iako je normalno da voz uspori na 50 km/h pre stanice. Kasnije istrage su pokazale da je voz mogao da iskoči iz šina na krivini između Ludine i Novoseleca.

Čak 41 neidentifikovana žrtva

Prema dostupnim podacima, u nesreći je poginulo i 41 neidentifikovana žrtva čiji se identitet nije mogao utvrditi zbog težine povreda. Ove žrtve su sahranjene u zajedničkoj grobnici na Mirogoju.

Spomenik sa Bakićevom skulpturom podignut je 1978. godine. Lokomotiva srušenog voza, označena sa 661-216, danas se nalazi u Hrvatskom železničkom muzeju.

Restauracija spomen-grobnice obuhvatila je rekonstrukciju betonske ploče, popravku i obnavljanje granitnih ploča, novo popločavanje, obnovu drenaže i sadnju novog zelenila. Skulptura vajara Vojina Bakića je očišćena i polirana. 

Potresna svedočenja lekara 

Voz je išao iz Atine, međutim, najviše putnika bili su ljudi iz Beograda i okoline. A tada informacije nije bilo moguće tako lako dobiti. Osim, na licu mesta, pa ako treba i vukući sluđene lekare za rukave... Zabuna je bila veća što su dva voza krenula za Zagreb u razmaku od pola sata. Tako se sutradan na mestu nesesreće obrelo više od 300 ljudi koji su došli samo s jednim pitanjem...

- Razumem ljude koji ovde dole neprestano pitaju: "Nađite mi brata", "Nađite mi ženu" ili sl. Oni čak žele da vide te umrle. Smatraju da bi ih najranije ili najpre mogli prepoznati. To uopšte ne dolazi u obzir. Ti su svi mrtvi do te mere promenjeni da je veoma teško i nama da se snalazimo, a kamoli da ih neko drugi prepoznaje. To uopšte ne dolazi u obzir da se oni pokazuju - pričao je jedan od lekara tada pred TV kamerama.

O tome kako je izgledala kobna vožnja svedočio je nakon nesreće za "Večernji list" putnik Milan Ivoš.

- Možda desetak minuta pre nesreće izašao sam iz kupea da malo protegnem noge u hodniku. Tu sam našao saputnika s kojim sam popušio cigaretu. Odjednom, naš vagon postao je kao brod i počeo je jako da se ljulja. Zagrlili smo se da ne padnemo. Tada je počeo pakao. Vagon se prevrnuo, ali nastavio je da kliza bočnim delom, gde su prozori. Iz kupea, u kojem nas je bilo sedmoro, začuo se vrisak i zapomaganje. Konačno, sve je stalo, i počeo je da nas guši dim. Vrata kupea nisu se dala otvoriti, pa smo razbili staklo i ušli. Prišao sam supruzi Dragici i počeo da je izvlačim. Na moj užas video sam da ne pokazuje znakove života. Mislio sam da je onesvešćena, no nažalost bila je mrtva. Sedeo sam pokraj njenog tela i tek tada spoznao da je raskomadana. Više nisam imao snage da pomognem drugima - ispričao je putnik čuvenom novinaru hronike Mladenu Stražimiru.

Jedan od putnika je izašao iz kupea neposredno pre stanice u Zagrebu da zapali cigaretu sa kolegom. Tada je vagon počeo naglo da se ljulja, da bi se posle nekoliko sekundi prevrnuo. Vagon je nastavio da klizi po zemlji, a ubrzo su se iz kupea čuli vriskovi. Kada se voz konačno zaustavio, zatvorene putnike je počeo da guši dim. Vrata kupea nisu mogla da se otvore, pa su razbili prozore da bi se spasili.

Ipak, kao i svaki tako veliki i tragičan događaj, i ovaj je bio obavijen teorijama zavere. Bilo je i onih koji su sve to stavili u nacionalni kontekst - takva nesreća u kojoj su poginuli ponajviše ljudi poreklom iz Srbije desila se svega 3 meseca nakon Hrvatskog proleća. Spominjale su se sabotaže, opijenost mašinovođa, iznenadno pomeranje skretnica... Ali, ono što je ipak stvar čiste fizike, jeste činjenica da slabašna infrastruktura nije mogla da podnese tolike sile. Voz je uleteo u skretnicu duplo većom brzinom od dozvoljene i železa se raspala.

Kurir.rs/Jutarnji list/Telegraf