To je tome poglavito zato što sam ranijih godina Sajam knjiga pohodio četiri ili pet puta - a u dijalektičkoj fazi mladog majmuna i svakog sajamskog dana - dočim sam ove godine otišao samo jednom, ponajpre zato što sam duboko u fazi starog mladog majmuna.
Ipak (još uvek) ne toliko starog majmuna da bi mu teško palo probijanje kroz sajamsku kalakurnicu, nešto drugo je u pitanju. A to drugo nije delimični bojkot izdavača i posetilaca - koji se doduše primećuje - nego zato što Sajam knjiga odavno više nije Sajam knjiga moje mladosti i mojih zrelih godina. Da bih vam objasnio zašto to nije, najpre moram objasniti šta je to uopšte sajam (bilo čega).
Sajam, to vam je nemrsomudno, narodski rečeno - vašar. Što će reći mesto na kome se kupuje i prodaje, ali se uzgred i provodi i zajebava. Onda su se u jednom momentu - koji ne mogu precizno detektovati u vremenskom toku - sajmovi knjiga (uključujući i naš) pokondirili, uozbiljili, sterilizovali se (uštrojili), zabranili pušenje u halama, a na piće stali popreko da gledaju i na kraju se pretvorili u sumorna, politički korektna, inkluzivna, rodno ravnopravna mesta, u knjižarske supermarkete.
Sve to, naravno, samo za takozvanu širu javnost, decu, radnike, seljake i poštenu inteligenciju. Ispod tezge - tj. iza paravana štandovskih ostava - cvetao je pokret otpora protiv štrojenja sajma; pilo se tu, pušilo, šalilo i zajebavalo i to je tako išlo sve dok se po sili bioloških zakona - jedinih koji važe i u Srbiji - redovi sajamskih pušača, bekrija i zajebanata nisu proredili.
Da većina takvih nije pomrla, a da preživeli - poput, recimo, moje neznatnosti - nisu prestali da piju, ništa nam sajamska redarstvena pravila ne bi mogla, bili bismo jači od sudbine. Ali, jbg, što reko naš narod.
Kakogod. I kad je karnevalsko-vašarska dimenzija Sajma knjiga prdnula u čabar, ostalo je još dosta motivacije da se sajam pohodi, pre svega ono zbog čega se Sajam knjiga i održava - dakle knjige - a potom (mada ne manje važno) susreti, razgovori i ručkovi s regionalnom braćom po peru.
Ali i to je s vremenom (i posledičnim starenjem) počinjalo da bledi, a sveopšte sivilo, spolja bleštavo i biblijska dosada - koje su se od početka dvehiljaditih stale nadvijati nad svetom - nadvili su se i nad Sajmom knjiga.
U tom smislu sam još pre nego što je deo izdavača najavio neučestvovanje, pre nego što su se „otvorile sajamske dveri“, odlučio da ove godine na Sajam odem jednom, maksimalno dvaput, čisto da ne cepam cipele, sajamski metež ionako nije zgodna ruta za kardio-šetnje.
I tako sam i učinio. Što ne znači da će ove godine izostati podrubrika „Preporuke za čitanje“. U tom smislu čitalačkoj pažnji toplo preporučujem celo ovogodišnje kolo biblioteke „Alef“ - iz kola kao preporuku Porfiriju izdvajam knjigu Ivana Iliča „Izopačenost hrišćanstva“ - a ljubiteljima beletristike preporučujem romane Kormaka Makartija u izdanju „Kontrasta“.
