Sledstveno je najavio da će u dogledno vreme na svim velekasabskim raskrsnicama na kojima to bude moguće biti zabranjeno skretanje ulevo. Logično je da je desničar sa dna kace Šapić po prirodi stvari nesklon levim skretanjima, pa mu je pičvajz došao ko kec na deset. Predstojeća zabrana na prvi pogled izgleda kao idealno rešenje - nema skretanja ulevo, nema kabadahijskih naletanja u punoj brzini (maltene njet čelovjeka, njet probljema) - ali već na drugi pogled biva kristalno jasno da su skretanja ulevo u saobraćaju podjednako (ne)rizična - saobraćaj uvek podrazumeva izvestan rizik - kao i skretanja udesno ili vožnja „bez promene pravca kretanja“, kako to kažu saobraćajni policajci.
Uzrok nesreće u kojoj je zatrta cela jedna porodica nije bio levo skretanje na zeleno, nego prolazak bez promene pravca kretanja kroz crveno svetlo na semaforu brzinom kojom oprezniji vozači ne voze ni po auto-putu. Neki cinik bi mogao reći: ako Šapićev predlog „prođe“, pa zabrana skretanja ulevo „zaživi“, neće li to biti usluga auto-moto kabadahijama, koji ubuduće neće morati da zaziru da će neko skretati ulevo na zeleno dok oni jure pravo na crveno.
U ovoj stvari nisu problem saobraćajna zakonska regulativa i saobraćajna signalizacija, problem je nezakonski praktično nerešiv. To je mentalitet - svojstven i Šapiću (iako ne insinuiram da gradonačelnik vozi po Beogradu brzinom do 150 km na sat kroz crvena svetla na semaforima) - mentalitet čija je bitna značajka izražena u refrenu „ne može mi niko ništa, jači sam od sudbine“.
Vaistinu moraš misliti da ti niko ne može ništa i da si jači od sudbine pa po gradu juriti brzinom od 130 km/h i prolaziti kroz crveno na semaforu. I znate šta: u toj stvari se u zakonskom smislu ništa ne može učiniti. Jedna slična nesreća se dogodila pre dve-tri godine u Novom Sadu, slična će se opet dogoditi, taman da Šapić zabrani i skretanje udesno i vožnju bez promene pravca, a ako se pitate kako će to biti moguće, znajte da je to zbog drugog mentalitetskog uzorka saobraćajnih mahnitanja - Ćosićevog aksioma „mi možemo i ono što ne možemo“.
Dok je Famozno bilo u Danasovom dijalektičkom stadijumu, imalo je povremenu rubriku „Saveti mladim vozačima“, koja je imala i podrubriku: „Uputstva za vožnju u naćefleisanom (alkoholisanom) stanju“ (kojoj je i moja neznatnost bila sklona).
Pre pojave auto-moto kabadahija, u vreme drevnih auto-moto lola-bekrija pravila su bila sledeća: kad popiješ, tamo gde trezan voziš 60, vozi 40, tamo gde voziš 80, vozi šezdeset, tamo gde trezan voziš 100, vozi 80. Ako tako radiš, ne samo da nikog nećeš unesrećiti nego te ni policija neće savatati.
