Simpatije između svetskih velmoža nisu isključene jer su neki karakteri saobrazniji i bolje legnu jedni drugima, kao onomad kad su Ruzvelt i Staljin zajednički trolovali Čerčila u Teheranu i na Jalti ili onomad kad je Brežnjev prilikom posete Vašingtonu pitao Kisindžera da mu organizuje neku sportsku američku limuzinu da je malo lično tera po otvorenom drumu.
Tramp i Putin imaju međusobno kompatibilne ličnosti baš poput Ruzvelta i Staljina ili Kisindžera i Brežnjeva, jer su obojica mačo-mangupi koji su poklonici sirove strateške snage i koji bi rado međusobnim dogovorom podelili svet. Međutim, ma koliko imali ličnih simpatija jedan za drugoga, oni nisu tamo neki Vladimir i Donald koji mogu da prave dilove kako im se prohte, već su oni zapravo Rusija i Amerika, dva komplikovana sistema moći koja već dugo idu u različitim strateškim pravcima da to ne bi bilo lako vratiti na pravi put ni Kisindžeru ni Brežnjevu sa svom njihovom opuštenošću, a kamoli zategnutijim Trampu i Putinu, koji muku muče da ne pokažu slabost pred trećim stranama i da ne trepnu, jer je danas geopolitička situacija u svetu bitno drugačija i napetija od veselih sedamdesetih godina 20. veka i detanta između velikih sila.
Stoga je gromoglasno najavljivani direktni sastanak Trampa i Putina u Budimpešti odložen, iako su timovi za njegovu pripremu još u kontaktu, što znači da bi do njega ipak moglo doći u doglednoj budućnosti, što ćemo znati već po tome da li će se šefovi njihovih pripremnih timova Rubio i Lavrov uskoro čuti ili sastati uživo kako bi pripremili taj sastanak.
Do tada ćemo imati sitna taktiziranja i slanje signala, kao kad su Rusi prošle nedelje vratili 1.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika, a Ukrajinci im, opet, vratili 31 telo njihovih poginulih vojnika, ili kao kad je Putinov ekonomski izaslanik Kiril Dimitrijev posetio Vašington nastojeći da ispegla, koliko se uopšte može, ozbiljne energetske sankcije koje je Tramp konačno uveo Rusiji, a koje su već izazvale pad uvoza ruskih energenata u Indiju i Kinu, najveće ruske platiše, a samim tim i manje prihode u ruskoj kasi. Putin je u ovoj igri zauzvrat istestirao strategijske nuklearne rakete različitih tipova, na šta ga je Tramp pecnuo da je bolje da se fokusira na postizanje mira u Ukrajini nego na testiranje takvih čeličnih zverova, što je opet sve folklor, dok je suština u tome što mogu postići pripremni pregovarački timovi dveju strana, da makar malo približe strateške agende njihovih država, od čega zapravo zavisi da li će se Tramp i Putin uopšte i sastati u dogledno vreme.
No, odnos Trampa i Putina zavisi i od toga što će Tramp uspeti da završi sa Si Đinpingom ako se ovoga četvrtka sastanu u Južnoj Koreji, na samitu APEC, jer Tramp dobro zna da se ne može dodatno opteretiti Putinom bez relaksiranja sa Sijem. No, znaju to i oni, pa svi zajedno zapravo pripremaju veliku geopolitičku trgovinu u kojoj će svi morati da daju koncesije kako bi dobili benefite. Ali njih trojica opet nisu neki tamo Vladimir, Donald i Si pojedinačno, već predsednici Rusije, Amerike i Kine, pa je ključno pitanje koliko su strateški interesi ovih megasila i sistema moći uopšte uklopljivi, te će od toga bukvalno zavisiti sudbina veka u kojem živimo.
