"BI TI, ALI NEMAŠ M*DA DA PUCAŠ" Za njega su svi bili male mace! Žestok kriminalac nije imao milosti, krio je da...

Ovo je priča o žestokom momku koji je devedesetih godina harao i beogradskim ulicama, ali i mnogim evropskim prestonicama.

Jedan je od retkih koji je i dalje živ, a prošao je sito i rešeto, ulivao je strah i trepet gde god da se pojavi i bio je jako dobar prijatelj Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljuba Zemunac.

Najjači policijski tandem u Nemačkoj osamdesetih i devedesetih, zadužen isključivo za "Jugoviće" u Frankfurtu, bili su inspektori poznati kao Rolf i Kompjuter. Njihova imena i dela su bila legendarna u čitavoj oblasti Hessen, bili su pravi strah i trepet za celo podzemlje. Obojica su odlično znali srpski, Kompjuter je govorio sa bosanskim ili crnogorskim naglaskom, tako da je odlično plivao u svetu jugoslovenskog podzemlja i oni koji ga nisu poznavali nisu ni mogli da posumnjaju da nije "Jugović".

Kompjuter je zapanjujuće dobro pamtio lica ljudi. Na primer, legitimiše nekog krimosa, uzme pasoš, pročita ime, recimo Ivan Tomić, nasmeje se samo i kaže mu: "Pre 5 godina ti je ime u pasošu bilo Gojko Branković. Uhapšen si!". Od svih momaka iz Jugoslavije sa kojima su imali sukobe, ova dva inspektora su najviše mrzeli Srbe zato što bi neretko doživljavali da im upravo mi podrivamo autoritet jer ih nismo poštovali, a često su doživeli i otvorene uvrede od nas, ali i sprdnju na njihov račun tokom racija koje su njih dvojica predvodili kada bi upadali na mesta gde smo se okupljali.

Tako smo, na primer, jedne večeri Ljuba i ja sedeli u noćnom baru kada su Rolf i Kompjuter sa još desetak policajaca uleteli sa isukanim pištoljima. Povikali su: "Niko da nije mrdnuo!" Dotrčali su pravo do Ljube: "Magaš, samo mrdni, ubiću te kao psa!" Ljuba mu na to odgovara: "Bi ti, ali nemaš muda da pucaš!" Kompjuter ga pita: "Jesi li naoružan", a Ljuba odgovara da jeste. "Gde ti je oružje", pita ga, a Ljuba pokaže stisnute pesnice i kaže: "Evo ga! Za pseće meso poput tebe i tebi sličnih mi ne treba ništa više sem ove dve moje pesnice." Tada je drugi inspektor Rolf zapenio, stavio Ljubi pištolj na čelo i počeo da urla kao bik: "Samo jednu reč još kaži, da vidiš da l' ti mozak neću prosvirati!" Ljuba se nije ni na sekundu uplašio i istog trenutka mu rekao: "Ma ti si obična pička za tako nešto!"

Momčilo Šoškić je bio u braku sa Ljiljanom, a ovo je ekskluzivna fotka sa venčanja.

Nije to jedina anegdota Šoškića i Zemunca, njih dvojica su često jurcali po Frankfurtu, a Šoškić ih i dan danas prepričava, a jedna od njih je priča o bauštelcu.

- On je bio veoma harizmatičan lik. Bio je vrlo odan prijatelj i neverovatno hrabar. Ono što sam mnogo voleo kod njega jeste to koliko je bio zabavan. Sećam se kad je nas 15 bilo u jednoj poznatoj diskoteci u Frankfurtu... Jedan deo diskoteke je bio za igranje, a u drugom delu su bili stolovi gde se sedelo. Mi smo spojili stolove, bio sam tu ja sa bratom, bio je tu Ljuba, Cane i ostali. U jednom trenutku dolazi Pera Metak sa jednim bauštelcem. To je bio jedan dobar, pošten momak iz Bosne koji je radio vredno svakog dana. Ljubi padne na pamet ideja da kažemo kako je on isto bauštelac i da ga uhvatimo u mašinu, da vidimo kako će ovaj da reaguje. Kaže Ljuba u jednom trenutku: "Da vi znate kakav je moj šef! Ej pa to je jedna ljudina! On mene sve pošteno plati. Ma nema boljeg šefa! A tek da vidite kakvog mercedesa vozi moj šef!"

Ovaj bauštelac ga gleda, kaže: "Dobar ti šef, a?" Kaže Ljuba: "Najbolji! Imam čak i džabe šišanje kod njega!" Ovaj kaže: "Majke ti? Imaš i šišanje? Je li Pero, gde nađe ovoga?" Moj brat pobegao iza stuba i hoće da crkne od smeha - govorio je Šoškić i nastavio:

- Vadi Ljuba pare, kaže: "Evo večeras ću da potrošim 200 marona!" Ovaj bauštelac ga gleda: "Ma šta kažeš, čak 200 maraka! Pero, gde nađe ovoga? Au što ti je dobra košulja, je*o mater, gde si to nabavio?" A Ljuba baš dan pre toga uzeo od šanera dve Versaće košulje, platio osam glava, baš sam bio tu kad je kupio. Kaže Ljuba: "Uzeo na rasprodaji, 40 maraka, baš me briga!" Kaže ovaj: "Auu, što ti je košulja", pa ga uhvati za mišicu, kaže: "Pa jak si ti!" Kaže Ljuba: "Ih, ja ti mogu izneti dva džaka na vrh zgrade, stavim jedan na leđa, drugi na...", a bauštelac će: "Daj bre Pero, de mi reci gde nađe ovu budalu?"

Kako je Momčilo Šoškić prepričavao, sve je bilo vrlo smešno:

- Mi se sklanjamo sa strane da se smejemo, pa pod sto, ne možemo da izdržimo. Tako smo se zezali to veče, i u jednom trenutku kažem ja bauštelcu: "Folira se on, možda ima više para, daj da mu izvrnemo džepove", kaže on: "Nemoj, to je naš čovek, pusti to, vidiš da je pobrkan u glavi." Ustane Ljuba u jednom trenutku i krene ka drugom kraju diskoteke, ali podiže noge dok hoda, kao da preskače busenje i oranje. Bauštelac se udari u čelo, pa kaže: "Pero, gde nađe ovog, svaka ti čast!"

Prošlo mesečak dana, bauštelac saznao u međuvremenu ko je bio taj čovek.

- Ulazimo Ljuba i ja u jedan lokal, kad tamo taj bauštelac za šankom pije pivo. Kako nas je video, tako mu je ispala krigla. Mi prilazimo, a on: "Joj Ljubo izvini, je*aću Peri majku!" Kaže Ljuba: "Ma pusti to, zezali smo se, šta piješ?" Ovaj gleda pogubljeno, kaže Ljuba: "Znaš kad si me kupio? Kad je moj drug predložio da mi izvrnete džepove, a ti kažeš: "Nemoj, to je naš čovek." Ajde uzdravlje, vidimo se." Mi krenemo, a ovaj viče: "Hvala Ljubo, Izvini još jednom, a je*ću ja Peri mater!"

Bonus video: IMAO SAM PROBLEM SA MAFIJAŠIMA ZBOG PEVAČICE! Šašić otvoreno o odnosu sa ŽESTOKIM MOMCIMA, SPOMENUO I ZEMUNSKI KLAN

(Espreso/Legende devedesetih)