LED SE RASCEPIO DUŽINOM OD PREKO 20 KILOMETARA NA ANTARKTIKU! Posledice će osetiti svi, niko ne može da pobegne!

Antarktik je dugo smatran zabačenim i gotovo nepromenljivim mestom. Više nije tako. Ovaj ledeni kontinent i Južni okean koji ga okružuje prolaze kroz nagle i zabrinjavajuće promene.

Pukotina Chasm-1 na Antarktiku bila je dugačka više desetina kilometara (rasla je i po nekoliko kilometara godišnje). Ona se širila kroz Bruntovu ledenu ploču i krajem 2022. stigla je do kraja, presečavši je celu.

U januaru 2023. odvojio se ogroman ledeni breg veličine oko 1.550 km² (otprilike kao London). To znači da pukotina više nije aktivna njen „posao“ je završen, a sada postoji novi ledeni breg koji pluta u Južnom okeanu.

Ledeno more se ubrzano smanjuje, ogromni lednici koji plutaju (tzv. ledene ploče) tope se sve brže, a ledeni pokrivač na kontinentu približava se tački preokreta. Čak i ključne okeanske struje pokazuju znake usporavanja.

U časopisu Nature danas je objavljeno novo istraživanje koje pokazuje da su ove nagle promene već u toku i da će se u budućnosti verovatno značajno pogoršati.

Naučnici koji su lično radili istraživanja na ledu svedočili su ovim dramatičnim promenama. Posledice su loše ne samo za životinje, poput carskih pingvina, već i za čitavu planetu. Ono što se sada dešava na Antarktiku uticaće na generacije koje dolaze od porasta nivoa mora do ekstremnih klimatskih promena.

Šta znači „nagli klimatski preokret“?

Naučnici ga definišu kao promenu u prirodi ili klimi koja se odvija mnogo brže nego što je očekivano.

Ono što ove promene čini posebno opasnim jeste to što mogu same sebe da ubrzavaju. Na primer: kada se morski led otopi, tamnija površina okeana upija više toplote. To dalje dovodi do još bržeg topljenja leda. Jednom kada se takvi procesi pokrenu, teško ih je ili čak nemoguće zaustaviti u vremenskom okviru značajnom za ljude.

Nestanak morskog leda menja sve

Antarktički prirodni sistemi međusobno su povezani. Kada jedan deo izmakne kontroli, pokreće lančanu reakciju u drugima.

Od 2014. godine morski led oko Antarktika naglo se smanjuje, čak duplo brže nego u Arktičkom okeanu. Naučnici kažu da su ovakve promene bez presedana i da daleko prevazilaze prirodne varijacije iz prošlih vekova.

Manje leda znači da okean upija više toplote, a to ugrožava vrste koje zavise od leda, poput carskih pingvina. Takođe, kada leda nema dovoljno, ledene ploče postaju ranjivije na snažne okeanske talase.

Okeanske struje usporavaju

Topljenje leda usporava i duboke okeanske struje koje kruže oko Antarktika. Ovaj sistem, poznat kao Antarktička cirkulacija preokreta, od ključne je važnosti za regulisanje svetske klime jer pomaže u skladištenju ugljen-dioksida i raspodeli toplote.

Sličan problem postoji i na severnoj hemisferi u Atlantskom okeanu. U južnim morima ovaj rizik sada izgleda još brži. Ako se te struje značajno uspore, okeani će manje apsorbovati kiseonik i ugljen-dioksid, a hranljive materije će ostati na morskom dnu umesto da budu dostupne morskom životu. To bi imalo ozbiljne posledice po ekosisteme i klimu.

Ledene mase koje se tope – „uspavani giganti“

Zapadni Antarktik, ali i pojedini delovi Istočnog Antarktika, gube led i podižu nivo mora. Od 1990-ih, gubitak leda je porastao čak šest puta.

Zapadni Antarktik sam ima dovoljno leda da podigne nivo svetskog mora za više od pet metara. Naučnici upozoravaju da bismo mogli da se približavamo tački kada će se ovaj ledeni štit urušiti čak i bez dodatnog zagrevanja, iako bi taj proces mogao trajati stotinama godina.

Najveća nepoznanica u prognozama budućeg rasta nivoa mora upravo su ovi ledeni štitovi, jer se ne zna koliko brzo mogu kolapsirati. Danas najmanje 750 miliona ljudi živi u priobalnim niskim oblastima, pa je pretnja globalna.

Priroda i životinje u opasnosti

I biološki sistemi Antarktika menjaju se naglo. Ekosistemi na kopnu i u okeanu remete se zbog rasta temperature, nesigurnih ledenih uslova, ali i ljudske aktivnosti koja donosi zagađenje i invazivne vrste.

Iako međunarodni sporazum poznat kao Antarktički ugovor predviđa zaštitu pojedinih područja i ograničavanje ljudskih aktivnosti, to neće biti dovoljno da opstanu vrste poput carskih pingvina i morskih leoparda. Za njihov opstanak neophodno je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

Kakva nas budućnost čeka?

Antarktik je dugo bio simbol izolacije i večitog leda. Ali sada se menja brže nego što su naučnici predviđali.

Ove nagle promene posledica su toplote zarobljene u atmosferi decenijama nekontrolisane emisije gasova. Jedini način da se izbegnu nove nagle promene jeste brzo smanjenje emisija i ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,5 °C.

Čak i ako to postignemo, deo promena je već nepovratan. Vlade, privreda i obalne zajednice moraju se pripremiti za svet u kojem će promene biti brze i iznenadne. Ono što se dešava na Antarktiku neće ostati tamo, osetiće ceo svet.

Ulog je ogroman: odluke koje donosimo sada odrediće da li ćemo živeti u svetu sve gorih posledica i nepovratnih promena, ili u svetu u kojem ćemo makar moći da se prilagodimo i ublažimo štetu.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)