Skrenuo bih pažnju na zloupotrebu nekih psiholoških termina u običnom rečniku i generalno na socijalnim mrežama. Priču o autentičnosti i radu na sebi ću ovog puta preskočiti, pošto sam o tome već pisao. Koncentrisaću se na četiri grupe fenomena koji se često spominju.
Empate i narcisi. Još jedna od onih fenomenalnih žrtvenih pozicija. Problem sa identitetom je vrlo vidljiv kod svih koji spominju ove teme. Naime, mnogo je lakše verovati da je drugi kriv za sve nego da su odgovornost i rizik nešto što postoji u odnosu. Često me ljudi pitaju kako da prihvate to da drugi veruju u nešto različito od njih, nešto očekuju, ili im nešto ne daju. Svaki put odgovorim da je u redu da se ljudi razlikuju i da je u redu da postoje različite perspektive. Neko ima pravo da misli drugačije od nas, očekuje stvari od nas, bude bezobrazan (u krajnjoj liniji). To je život. I drugo, nije svaki moralni nedostatak narcisizam. Treće, ne zna se ni šta je narcisizam. To je termin koji je počeo da se upotrebljava striktno kako bi se odgovornost prebacila na drugoga, i još tog drugog dehumanizovala. Narcis nema prava, narcis ne treba da postoji, narcis nije čovek. Neverovatno je koliko ljudi ne shvataju da je ta rečenica ‘narcis nije čovek’ narcistična.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
