Kada je Ivana Hološević (49), diplomirani sociolog i master menadžer iz Bele Palanke, odlučila da napusti siguran posao u opštinskoj upravi i život u malom mestu, mnogi su mislili da je to privremena odluka. Ipak, ljubav prema jednom čoveku i želja za novim iskustvom odveli su je u potpuno drugačiji svet – u holandski grad Os, u pokrajini Severni Brabant.
Danas, Ivana za Telegraf otkriva da joj je život u Holandiji otvorio oči i pokazao kako izgleda društvo u kojem se istinski vodi briga o ljudima, prirodi i zajednici.
Briga o starima kao deo kulture
"Odlaskom u penziju ljudi u Holandiji započinju jedan lep život ispunjen brojnim aktivnostima koje vole, a kojima nisu stizali da se bave u dovoljnoj meri dok su radili. Maltene svi su uključeni u različite radionice, slikaju, pevaju u horu, rekreativno se bave nekim sportom koji je prilagođen starijima i svi voze bicikle kao i mladi Holanđani," kaže Ivana.
Kako objašnjava, u Holandiji su biciklističke staze svuda prisutne – na svakoj lokaciji, od najmanjih sela do velikih gradova, moguće je stići biciklom.
Novi domovi za mirnu starost
Holanđani, kaže Ivana, imaju sasvim drugačiji pristup starosti i prostoru u kojem žive.
"Nakon što im deca odrastu, oni često prodaju porodične kuće i sele se u stanove u zgradama namenjenim starima. Stope poreza su visoke i ne žele da plaćaju veliki izdatak za prostor koji ne koriste," objašnjava ona.
U takvim zgradama, dodaje Ivana, sve je osmišljeno za udobnost i društvenost.
"U prizemlju se obično nalazi restoran i zajedničke prostorije u kojima se druže i vikendom organizuju zabave. Mnogi mladi Holanđani volonterski brinu o starijima, što je ovde sasvim uobičajeno."
Kultura deljenja i štedljivosti
Još jedan zanimljiv detalj koji je Ivanu oduševio jeste način na koji Holanđani postupaju sa stvarima koje im više nisu potrebne.
"Sve stambene zgrade imaju police u prizemlju gde stanari ostavljaju predmete koje više ne koriste. Najmanje je garderobe, a najviše ukrasa, posuđa i malih aparata. Niko se ne stidi da uzme nešto odatle, naprotiv – smatraju da je to normalno i korisno. Vrlo su štedljivi i veruju da nije dobro bacati ono što može još da se koristi," priča Ivana.
Zemlja bez otpada i divljih deponija
Holandija je, prema njenim rečima, primer zemlje u kojoj se o okolini vodi krajnje pažljivo.
"Nigda ne možete da vidite bačen komadić papira, a kamoli divlju deponiju. Svaki pedalj zemlje je obrađen i zasađen. Pored cveća po kome su poznati, sade sve vrste povrća. Parkovi, trgovi i ulice prepuni su cveća, a sadi se čak i na nadstrešnicama autobuskih stajališta," kaže Ivana.
Posebno ističe da Holanđani nastoje da očuvaju prirodu čak i kada uređuju reke i kanale – deo uvek ostavljaju u prirodnom stanju kako bi sačuvali ekosistem.
Savršeni putevi i očuvane vetrenjače
Za godinu i po dana, Ivana nije videla ni jednu rupu na putu ili trotoaru.
"Svaka, i najmanja pukotina odmah se sanira. Saobraćajnice i biciklističke staze se stalno presvlače novim asfaltom, tako da po boji asfalta možete da prepoznate da li ste u Holandiji ili nekoj susednoj zemlji," objašnjava ona.
Dodaje da Holanđani s velikom pažnjom čuvaju svoje stare građevine, naročito vetrenjače – simbol te zemlje, koje se i dalje koriste za mlevenje žita.
Život, rad i troškovi
Ivana ističe da u Holandiji ima mnogo naših ljudi, koji rade različite poslove – od ugostiteljstva i proizvodnje do medicine i inženjeringa.
"Posao se može pronaći i samo sa znanjem engleskog jezika, ali mnogo bolji uslovi nude se onima koji uče holandski. Oni to veoma cene, i vole kada se neko trudi da se uključi u društvo," kaže Ivana.
Navodi i da su mogućnosti za učenje jezika brojne: "Pored škola jezika, pri bibliotekama postoje klubovi gde se holandski može besplatno učiti uz pomoć volontera."
Kada je reč o troškovima života, Ivana smatra da Holandija nije preskupa zemlja:
"Najveća stavka u kućnom budžetu je zakup stana ili kuće, dok su cene hrane i garderobe vrlo slične onima u Srbiji."
Zaključak: život dostojan svakog dana
Za Ivanu Hološević, život u Holandiji nije samo promena adrese, već potpuno novo poglavlje u kome se svakodnevno uči, istražuje i uživa.
"Fascinira me što je ovde sve osmišljeno tako da čovek dostojanstveno živi u svakoj životnoj dobi. Od najstarijih do najmlađih – svi su deo društva koje brine o sebi i drugima," zaključuje Ivana.
