Đorđo Armani je u poslednjem intervjuu pred smrt rekao za čime najviše žali u životu: Njegova rečenica šalje moćnu poruku koja menja pogled na život

U 91. godini, odlazak Đorđa Armanija ostavio je prazninu ne samo u svetu mode, već i u srcima svih onih koji su godinama pratili njegov rad. Iako će ga istorija pamtiti kao "kralja italijanske mode", čoveka koji je izgradio imperiju i oblikovao stil čitavih generacija, sam Armani je pred kraj života priznao da postoji samo jedna stvar za kojom istinski žali. To je vreme koje nikada nije uspeo da vrati.

U svom poslednjem intervjuu za "Fajnenšal tajms", objavljenom svega nekoliko dana pre smrti, Armani je otvoreno govorio o svom najvećem životnom kajanju:

Za nekoga ko je gotovo ceo život proveo u ateljeima, na probama, revijama i sastancima, ovo priznanje nije iznenađujuće. Iako je voleo svoj posao i maksimalno je davao sebe u tome kako bi uspeo, na kraju je njegov privatan život dosta trpeo.

Radoholičar

Armani je bio poznat po tome da ništa nije prepuštao slučaju. Njegova potraga za perfekcijom prelazila je granice mode i zalazila u sve aspekte poslovanja, od kroja jedne haljine do načina na koji je postavljena scenografija na reviji. Ta potreba za kontrolom donosila mu je poštovanje i divljenje, ali i osećaj usamljenosti.

Iza zatvorenih vrata njegovog milanskog studija, nalazila se tišina u kojoj je, kako je priznao ovim intervjuom, često osećao da propušta one male, svakodnevne radosti sa prijateljima i porodicom. Njegova žal nije bila u vezi sa propuštenim poslovnim prilikama, već za propuštene trenutke, one sitne, ali najdragocenije, koji čine suštinu života.

Univerzalna poruka njegove rečenice

Iz ovih Armanijevih reči može se izvući i jedna univerzalna poruka, koja nam je skoro iskočila na Linkdinu.

U vremenu u kojem živimo, kada posao često preuzima primat nad privatnim životom, Armanijeva ispovest stoji kao podsetnik da čak i oni koji dosegnu vrh sveta često na kraju požale zbog onoga što im je promaklo, a to su upravo trenuci bliskosti i ljubavi.

Razmislite ponekad da li vredi nekada davati sebe previše u posao, dok vaš privatan život trpi.