Ceo svet je znao kakav je zločin Jelka Pešić učinila prema snaji Aleksandri: Kazna doživotnog zatvora za gnusan čin je bila nedovoljna

Davnih osamdesetih godina prošlog veka, svet je mogao da se uveri da najotrovnija svekrva na svetu dolazi upravo iz Jugoslavije.Jelka Pešić, žena poznata po beskrupuloznim postupcima prema snajkama, stekla je jezivu reputaciju. Njene metode bile su nepredvidive i često hladnokrvne, a priče o njenim intrigama obišle su mnoge, ostavljajući utisak žene koja ne prezaje ni pred čim da bi ostvarila svoju volju.

U predgrađu Vankuvera u Kanadi odrastala je Aleksandra, ćerka jugoslovenskih imigranata iz radničke klase. Njena porodica bila je bliska i stabilna, a život jednostavan i predvidljiv. Sve se promenilo 1985. godine kada se Aleksandra takmičila na izboru za Mis Kanade. Njen uspeh je lansirao njen život u centar pažnje – visoka, plava i upečatljiva, Aleksandra je brzo postala atraktivna i željena među muškarcima. „Momci su hrlili kod nje. Bila je prelepa i mogla je da očara svakoga“, prisećala se njena prijateljica Endži Kasorija.

Prvi susret sa Jelkom

Iako je Aleksandra bila mlada i popularna, njen život i dalje je bio ukorenjen u običnim porodičnim rutinama. Sa majkom je delila hobi obilaska kuća na prodaju, sanjajući o danu kada će moći da kupi svoj dom. Jednog dana, dok su stajale u dvorištu jedne od kuća i razgovarale na hrvatskom, prišla im je žena koja se predstavila kao Jelka Pešić. Topao osmeh i srdačan ton krili su zlokobnu reputaciju koju je nosila.

Jelka im je pričala o svom interesovanju za obilazak kuća, pominjala svog muža i sina koji su vodili automehaničarsku radnju i nudila Aleksandri da dođe kod njih kad god poželi. U šali je dodala da bi Aleksandra i njen sin Džo mogli biti „stvoreni jedno za drugo“. Aleksandra se osetila pomalo neprijatno, pa je Jelka napustila razgovor, ostavljajući samo vizit kartu.

Ljubav i izazovi

Nekoliko meseci kasnije, Aleksandri je zaista bio potreban majstor, pa je otišla kod Džoa Pešića, Jelkinog sina. Njih dvoje su ubrzo započeli vezu. Džo je bio pažljiv i galantan – donosio je cveće, vodio je Aleksandru u restorane i često su zajedno vozili motocikl. Veza je brzo jačala, a nakon nekoliko meseci Džo ju je zaprosio.

Jelka je bila presrećna, ali ubrzo su se pojavili prvi problemi. Svekrva se umešavala u svaki aspekt života mladog para – od broja gostiju na svadbi, preko izbora venčanice, do običaja koji bi trebalo poštovati. Aleksandra je počela da primećuje prve znakove da život sa Jelkom neće biti lak, ali venčanje je ipak održano 11. juna 1988. godine.

 Od tog trenutka, Aleksandrin život postao je balansiranje između lične sreće i neprekidnog uticaja Jelke. Svaki njen korak bio je pod budnim okom svekrve koja nije prezala ni pred čim kako bi nametnula svoju volju. Iako je Džo bio podrška i partner, prisustvo Jelke u svakodnevnom životu mladog para često je unosilo napetost i konflikt. Uprkos tome, Aleksandra je učila kako da pronađe mir i sreću u svom životu, gradeći porodicu u okolnostima koje su često bile daleko od idealnih.

Sve veći pritisak Jelke Pešić

Umesto da popusti pred željama Aleksandre i Džoa, Jelka je pojačala pritisak na mladog para. Njena umešanost u svaki aspekt njihovog života postajala je sve vidljivija. Aleksandri je nametala svoja pravila i stavove o braku i bračnom životu, često ignorirajući njene želje i osećanja. Svaki razgovor sa svekrvom bio je napet, a njene konstantne sugestije o tome kako Aleksandra treba da se ponaša u ulozi supruge i majke, činile su joj život iz dana u dan sve težim.

U trenutku kada je Aleksandri postalo jasno da nijedan kompromis neće pomoći, Jelka i njen muž su mladom paru dali ponudu koja se činila nemogućom da se odbije – pozamašnu sumu novca za kupovinu kuće koja se nalazila u istom komšiluku u kojem su živeli. Na prvi pogled, činilo se da je to znak velikodušnosti, ali zapravo je Jelka time dodatno učvrstila svoju kontrolu. Sada je bila fizički i emotivno bliže Aleksandri i Džou, postajući gotovo stalni faktor u svakodnevnom životu, a njena moć nad odlukama para postala je neosporna.

Rođenje Brendona i početak konflikta

Godine 1989. Aleksandra i Džo dobijaju sina, Brendona. Radost i uzbuđenje roditeljstva brzo su zamenjeni tenzijama sa Jelkom, čije prisustvo sada nije bilo samo dosadno – postalo je direktno opasno. Jedne večeri Jelka je insistirala da pričuva Brendona dok su Aleksandra i Džo bili u gradu. U svojoj navici da kontroliše sve, odlučila je da detetu skuva čaj koji će ga „umiriti“. Aleksandra je strogo zabranila svaki takav čin, svestan rizika, ali Jelka nije odustajala.

Kada su se roditelji vratili kući, zatekli su bebu kako spava dubokim, gotovo nepomičnim snom. Aleksandra je gotovo paralizovana od straha, dok je Džo pokušavao da proceni situaciju. Beba je bila u stanju nalik komi, izazvanoj Jelkinim čajem. Iako se Brendon ubrzo oporavio, Aleksandrino poverenje u svekrvu bilo je zauvek narušeno. Srce joj je bilo teško, ali odlučila je da ne preda dete Jelki ni na trenutak. U trenutku očaja, uzela je bebu i otišla kod majke, postavljajući Džou ultimatum – izbor između nje i roditelja.

„Bila je razočarana što je Džo nije stavio na prvo mesto, ispred svojih roditelja. Nije mogla da nastavi tako da živi i nije želela da odgaja dete u tom stresnom okruženju“, prisećala se kasnije njena prijateljica.

Razvod i sukobi

Pošto Džo nije reagovao na Aleksandrin ultimatum, nakon dve godine braka podnela je zahtev za razvod. Sukobi oko vlasništva, finansija i svakodnevnih odluka postali su sve teži. Starateljstvo nad Brendonom dodeljeno je Aleksandri, ali Jelkina prisutnost i dalje je unosila napetost u svaki korak njenog života. Brak je bio okončan, ali emotivni tragovi i osećaj nepravde ostali su duboko urezani.

Tragično ubistvo

Dana 5. avgusta 1992. godine, Aleksandra se sa svojom prijateljicom spremala da krene kući. Parkirane ispred doktorske ordinacije, prijateljica je sedela na suvozačkom mestu i saginjala se da spusti torbu. U tom trenutku, iznenada je Aleksandra pogođena u rame i glavu. Njena prijateljica je jedino čula škripu kočnica udaljavajućeg automobila. Hitno prevezena u bolnicu, Aleksandra je preminula od prostrelnih rana. Imala je samo 25 godina, dok je Brendon imao tri.

Tridesetak svedoka videlo je crveni automobil sa dvojicom crnokosih muškaraca. Neko je zapisao registarske tablice, a policija ubrzo locirala ukradeni automobil i identifikovala Milana Nenadića, člana manjeg kriminalnog kruga, koji je viđen kako ulazi u kola Jelke Pešić. Kod njega je pronađeno 30.000 dolara, a dodatni dokazi, uključujući knjigu „Smrt Sindi Džejms“ sa podvučenim upozorenjima, povezali su Jelku sa planiranim zločinom.

Hapšenje i pravda

Policija je prikupila dokaze koji su Jelku Pešić i njene pomagače doveli pred sud. Svi su osuđeni na maksimalne doživotne kazne zatvora, sa mogućnošću žalbe nakon 25 godina. Jelka se 2008. žalila zbog bolesti, ali sud joj je uslovnu slobodu odbio. Džo Pešić nikada nije optužen, a Brendon je dodeljen Aleksandrinoj majci, koja je nastavila život noseći teret gubitka svoje ćerke i svakodnevnu brigu za unuka.