Dok većina ljudi tuguje i žali pokojnika, u mnogim romskim zajednicama smrt se doživljava drugačije – kao prelazak u drugi svet, gde pokojnik nastavlja da živi. Zbog toga se romske sahrane pretvaraju u raskošne ceremonije koje podsećaju na slavlja.
U vili ovog Roma poželele bi da živi i Kardašijanke, završio 4 razreda osnovne škole, a niko u Šapcu nema veću vilu od njega.
Svet se oprašta sa osmehom i muzikom
U mnogim kulturama, poput onih u Gani, Indoneziji, Tajvanu i Meksiku, smrt se ne doživljava kao kraj, već kao povratak prirodi. Ljudi se oblače svečano, ukrašavaju kovčege cvećem, pevaju i plešu. Sahrana postaje proslava novog života duše.
Romske svadbe su jednako luksuzne kao i sahrane.
U pravoslavlju se smrt takođe smatra prelaskom u večni život, ali je propratna emocija – tuga. Rodbina nosi crninu, moli se, uzdržava se od zabava, a sahrana se organizuje trećeg dana. Preporučuje se jednostavnost – od skromnih obroka bez alkohola do jednostavne crne odeće.
U kovčeg se polaže krstić, ikona i molitva, a grob se obeležava pravoslavnim krstom, vencima i cvećem.
Romske sahrane propagiraju luksuz za večni život
Za razliku od pravoslavne tradicije, Romima je važno da pokojniku u onostranom životu ništa ne fali. Zato grobnice prave poput pravih kuća – sa zidovima od cigle, podom prekrivenim tepisima ili mermerom, nameštajem i osvetljenjem.
Za ugledne članove zajednice, poput barona, prave se čak i podzemne garaže za njihov omiljeni automobil.
Grobnice sa više soba, frižiderima i televizorima
U pojedinim slučajevima, grobnice imaju više prostorija, koje se pune stvarima potrebnim za „novi život“: nameštaj, kućni aparati, slike, saksije sa cvećem. Na zidu – TV, u uglu – frižider pun hrane i skupocenog alkohola.
U grob se često spuštaju kutije sa nakitom, a ponekad se uvodi i struja.
Zlatni sloj u grobu i odlaganje sahrane
Rodbina zna toliko da se posveti izgradnji porodične grobnice da sahrana bude odložena i po nekoliko nedelja. Pre nego što se grob zatvori, žene u njega bacaju po jedan komad nakita – formirajući sloj od zlata. Na kraju, grobnica se zaliva betonom da bi bila zaštićena od pljačkaša.
Kovčezi sa klima-uređajima, limuzine i statue u prirodnoj veličini
Ni sam čin sahrane nije ništa manje spektakularan. Kovčezi se izrađuju od najskupljih vrsta drveta, a ponekad imaju klima-uređaje i unutrašnje osvetljenje. Pokojnici se prevoze limuzinama ili kočijama, a grobovi se obeležavaju mramornim pločama i skulpturama u prirodnoj veličini.
Statue često prikazuju pokojnika kako sedi za bogatom trpezom.
Pominjanje kao višednevna gozba
Pomeni traju 3–4 dana i liče na svadbe: orkestri, plesne grupe, bogata trpeza. Ostaci hrane se ne odnose kući, već se zakopavaju, jer se smatra da su „upili duh smrti“.
Jedna od najraskošnijih romskih sahrana održana je u Londonu 2018. godine, kada je preminula 73-godišnja Meri Smit, baka 25 unuka i 9 praunuka. Na sahranu je došlo više od 100 ljudi.
Povorka se sastojala od 10 „Mercedes“ limuzina i 7 kamiona sa fotografijama i cvećem. Venci su imali logotipe luksuznih brendova, poput Chanel, jer ih je pokojna volela.
Sahrana je protekla u duhu proslave – Merin kovčeg su nosili uz pesme Tine Tarner, a na kraju je prikazan video u kom pokojna pije čašu šampanjca i osmehuje se. „Volela je žurke i zato joj nismo priredili sahranu, već oproštajnu zabavu“, rekli su njeni najbliži.
Romske sahrane su poznate po raskoši, teatralnosti i duboko ukorenjenim običajima, koji često šokiraju posmatrače izvan njihove zajednice.
Evo nekoliko zanimljivosti koje dodatno osvetljavaju kako izgledaju romske sahrane — često raskošnije od bilo koje svadbe:
1. Nakinđurene narikače kao deo tradicije
Na većim sahranama često se angažuju narikače — žene koje teatralno plaču i naručeno nariču za pokojnikom. Obučene su u upadljivu crninu sa zlatnim nakitom, a uloga im je da izraze tugu cele zajednice. Neke imaju i napisane stihove koje recituju, a sve uz mnogo gestikulacije, ridanja i simboličnog „padanja u nesvest“.
2. Pozlaćeni kovčezi — luksuz i na onom svetu
Kovčezi su često rađeni po porudžbini:
presvučeni zlatnim ili srebrnim limom,
tapacirani svilom i brokatom,
sa staklenim poklopcima,
pa čak i ugrađenim klima uređajem ili osvetljenjem.
Vernici veruju da pokojnik mora imati komfor i „dostojanstvo“ i posle smrti.
3. Venci brendova od Versačea do Šanela
Umesto tradicionalnih venaca od cveća sa uobičajenim porukama, često se prave venčići u obliku logotipa luksuznih modnih brendova:
- Šanel,
- Luj Viton,
- Versače.
Oni simbolišu status, ukuse i životni stil pokojnika.
4. Gosti obučeni kao na svadbi
Na romskim sahranama se ne dolazi u crnini:
- Žene dolaze u šarenim haljinama sa šljokicama,
- Muškarci u odelimа i lakovanim cipelama — kao za svadbu.
Time izražavaju poštovanje — jer smatraju da pokojnik odlazi „na bolje mesto“ i zaslužuje da svi izgledaju najbolje.
5. Bogata gozba — 3 dana jela i pića
Pogrebna gozba traje i po tri dana, uz bogate trpeze.
Na stolu se često nađe:
- jagnjetina, pečenja, sarma,
- kolači, torte, alkohol.
Ako nešto ostane, ne nosi se kući — već se zakopava, jer se veruje da je „natopljeno smrću“.
6. Sahrana kao spektakl — limuzine i konji
Pogrebna povorka može uključivati:
limuzine, oldtajmere, pa i konjske kočije,
muzičke orkestre, koji sviraju balade, narodnjake ili omiljene pesme pokojnika,
a gosti često i igraju kolo — slaveći život, a ne tugujući.
7. Grobnice kao vile
- grobnice se grade kao male kuće ili kripte sa više soba, a u njih se unose:
- tepisi,
- televizori,
- nameštaj,
- pa čak i frižider sa hranom i pićem.
Veruje se da pokojniku „ništa ne sme da zafali“.
8. Zlato i lične stvari u grob
Pre zatrpavanja groba, rodbina često baca:
- zlatni nakit,
- novac,
- lične predmete pokojnika — cigarete, satove, mobilne telefone.
To je deo verovanja da će pokojnik to koristiti na „onom svetu“.
