Počela je sahrana Halidu Bešliću s molitvom za pokoj duše koja će biti održana u haremu Gazi Husrev-begove džamije oko 13.30 časova. Nakon molitve, ožalošćena povorka kretaće se kroz grad — kroz Ferhadiju, zatim ulicom prema Večnoj vatri, sve do gradskog groblja Bare, gde je predviđeno ukopavanje oko 15.00 časova.
Sanduk sa telom pevača Halida Bešlića bilo je prekriveno pokrivačem ili ćefinom na kojem je arapskim pismom ispisano:
"La ilaha illa Allah" (لا إله إلا الله) što znači: "Nema boga osim Allaha"
To je prvi deo islamskog šehadeta (islamskog ispovedanja vere), koji se često ispisuje na pogrebnim pokrivačima u islamskoj tradiciji.
U gornjem delu (bliže glavi) često stoji i nastavak: "Muhammedun resul Allah" (Muhammed je Allahov poslanik), i ukrasi s religijskim motivima ili stihovima iz Kur’ana.
Šta islamski običaji obuhvataju kada je sahrana u pitanju?
Priprema tela (gusul – obredno pranje)
Nakon smrti, telo se pere neparan broj puta (najčešće tri), čistom vodom i mirisima.
Pranje obavljaju osobe istog pola (muškarci muškarce, žene žene).
Telo se pere pažljivo i s poštovanjem, uz izgovaranje molitvi.
Nakon pranja, pokojnik se umotava u jednostavnu belu tkaninu (ćefin) – bez nakita, ukrasa ili skupocenosti.
Muškarci se obično umotavaju u tri sloja platna, a žene u pet.
Klasična molitva – dženaza-namaz
Obavlja se posebna zajednička molitva (dženaza-namaz) koja se klanja stojeći, bez sedžde (klanjanja do zemlje).
U njoj se moli za oprost grehova i milost za dušu umrlog.
Molitva se obično klanja ispred džamije, na groblju ili na mestu okupljanja pre ukopa.
Sahrana (ukop)
Pokojnik se ukapa što pre, idealno u roku od 24 sata nakon smrti.
Kovčeg se obično ne koristi, osim ako zakonski propisi to zahtevaju (u nekim zemljama, uključujući Balkan, koristi se sanduk).
Telo se polaže na desni bok, okrenuto prema Kibli (pravcu Meke).
Grob je jednostavan, bez luksuza, jer se veruje da su svi jednaki pred Bogom.
Obeležavanje groba
Grob se može označiti jednostavnim nišanom (nadgrobnikom) s imenom, datumom rođenja i smrti, ali bez slika i raskoši.
Na grob se često stavlja zelena tkanina s ispisanim verskim rečenicama, kao što je “La ilaha illa Allah”.
Šta nakon sahrane?
Običaj je da se u kući umrlog uči Kur’an i deli sadaka (milostinja) u njegovo ime.
Neki narodi (uključujući Bošnjake) obeležavaju i 3., 7., 40. dan, kao i godišnjicu smrti – iako to nije obavezan islamski propis, već više narodni običaj.
Posete groblju su dozvoljene, ali uz poštovanje i skromnost (bez plakanja naglas, vikanja ili ritualnih tužbalica).
