Osalino „Čalino“ Sančez Feliks, rođen je 30. avgusta 1960. godine, a preminuo 16. maja 1992. godine, bio je popularni meksički kantautor. Nakon smrti, stekao je titulu „Kralj Korida“, što ističe njegov značajan uticaj kao jednog od najvažnijih narkokorido umetnika u Meksiku krajem 20. veka. Pored svojih čuvenih korida, pisao je i izvodio romantične pesme koje su bile popularne na radiju.
Međutim Sančez je odrastao u opasnom ruralnom delu Sinaloe, kao najmlađi od osmoro braće i sestara. Njegov otac je preminuo kada je imao samo šest godina, a kada je napunio 15 godina, Sančez je oduzeo život čoveku koji je seksualno napao njegovu sestru. Godine 1984, njegov brat Armando je ubijen u hotelu u Tihuani, što ga je motivisalo da napiše svoj prvi korido. Dok je bio u zatvoru zbog drugih zločina, Sančez je stvarao pesme za druge zatvorenike, beležeći njihove priče u dirljivim baladama.
25. januara 1992. godine, Sančez je upucan dok je nastupao u Koačeli, Kalifornija, ali je uspeo da preživi napad. U samoodbrani, uzvratio je vatru i nenamerno ubio nevinog prolaznika. Nekoliko meseci kasnije, 16. maja, nakon koncerta u Kulijakanu, upucali su ga i ubili nepoznati napadači. Pre incidenta, dobio je poruku koja je možda bila pretnja smrću. Njegovo ubistvo još uvek nije rešeno, ali mnogi veruju da bi moglo biti povezano sa meksičkim kartelom ili činom osvete.
Njegovo pravo ime je bilo Rosalino, ali je voleo da se zove „Čalino“ jer je mislio da Rosalino previše liči na žensko ime. Bio je najmlađi od osmoro braće i sestara. Njegov otac, Santos Sančez, preminuo je kada je Čalino imao samo šest godina, a njegova majka je bila Senjorina Feliks. Odrastajući, suočio se sa mnogim teškoćama, živeći u siromašnom kraju sa malo mogućnosti i mnogo nasilja oko sebe.
Kasnije se preselio u Tihuanu, gde se upleo u krijumčarenje nedokumentovanih imigranata u SAD. U oktobru 1975. godine pobegao je u Sjedinjene Države kako bi izbegao hvatanje od strane meksičkih vlasti. Radio je na farmama sve od Sijetla, Vašington, do Portlanda, Oregon, a u januaru 1983. godine preselio se kod svoje tetke u Inglvud, Kalifornija. Obavljao je razne poslove poput pranja sudova, prodaje automobila i dilovanja malih količina marihuane i kokaina.
Takođe je radio kao vozač za Riga Kamposa, vlasnika restorana u Bel Gardensu, Kalifornija, koji je bio umešan u trgovinu drogom i koga su kasnije ubili Krips u južnom Los Anđelesu. Pored toga, Sančez je pomagao svom starijem bratu, Armandu, u njihovom poslu krijumčarenja imigranata.
Tokom ovog perioda, bio je pritvoren i proveo je nekoliko meseci u zatvoru La Mesa zbog raznih prestupa. Dok je bio tamo, Sančez je pisao pesme za svoje sabraćenike, od kojih su mnogi bili umešani u trgovinu drogom i nisu znali da čitaju ni pišu, pretvarajući njihova iskustva u muziku. Dobijao je plaćanje u gotovini, satovima, pa čak i vatrenom oružju.
Sančez je upoznao Anhela Paru, koji mu je pomogao da snimi svoje prve demo snimke sa nortenjo bendom pod nazivom Los 4 De La Frontera. Počeo je da snima u studiju 1987. godine, producirajući petnaest pesama, svaku na zahtev lokalnog „valientea“, i napravio je po jednu kopiju za svakog kupca. Do trećeg snimanja, njegovi klijenti su želeli još kopija za svoje prijatelje, što je navelo Paru da predloži da se napravi 300 kaseta, koje su se brzo rasprodale i dovele do ponovnih porudžbina. Sančez je prodavao ove kasete iz prtljažnika svog auta ili na buvljacima i nastupao je na kinsenjarama i krštenjima.
Do januara 1989. godine, Sančez je napustio svoje redovne poslove, pokrenuo sopstvenu izdavačku kuću i prodavao svoje kasete punim radnim vremenom. Prethodne godine, upoznao je Nača Ernandeza, čiji je bend Los Amables del Norte postao njegov redovni prateći muzičar. Sančez je stekao popularnost širom Kalifornije, Oregona, Vašingtona, Nevade, Arizone i Teksasa, nastupajući na raznim mestima poput noćnog kluba El Paral u Saut Gejtu i noćnog kluba El Faralon u Linvudu, Kalifornija.
Sančez se udružio sa Pedrom Riverom, koji je osnovao mali studio za snimanje pod nazivom Sintas Akuario u Long Biču, Kalifornija. Upravo je tamo Sančez potpisao ugovor o snimanju. Rivera, koji je otac poznatih umetnika Lupilja Rivere, Huana Rivere i Dženi Rivere, bio je među prvima koji su objavili Sančezove albume.
Januar 1992. Atentat:
25. januara 1992. Sančez je nastupio na sceni u restoranu i noćnom klubu Plaza Los Arkos u Koačeli, Kalifornija, gde je bilo prisutno oko 400 ljudi. Tridesetdvogodišnji nezaposleni mehaničar po imenu Eduardo Galjegos, koji je bio pod uticajem heroina i alkohola, tražio je pesmu „El Gallo de Sinaloa“. Ubrzo nakon toga, Galjegos je skočio na binu i ispalio četiri hica u Sančeza. Kao odgovor, Sančez je pokušao da uzvrati vatru, ali mu se pištolj zaglavio, pa ga je umesto toga bacio na Galjegosa.
Galjegos je uspeo da pogodi Sančeza dva puta u grudi, povredivši mu pluća, a takođe ga je i upucao u butinu. Sančezova uzvratna vatra je promašila Galjegosa, ali je tragično pogodila i ubila dvadesetogodišnjeg prolaznika po imenu Klaudio Rene Karansa. Ukupno je povređeno oko deset ljudi. Prolaznik je oborio Galjegosa, koji je na kraju upucan u usta sopstvenim pištoljem. Obojica su hitno prevezeni u bolnicu Dezert Regional u Palm Springsu, gde su bili u kritičnom stanju.
Galjegos je preživeo i kasnije je proglašen krivim za pokušaj ubistva, dobivši kaznu od dvadeset godina do doživotnog zatvora, ali je uslovno pušten na slobodu 2023. godine. Incident je zapravo povećao Sančezov publicitet, što je dovelo do povećanja prodaje i radio emisija, posebno za njegovu pesmu „Nieves de Enero“. Na njegovom sledećem koncertu u Los Anđelesu, mesto je bilo puno šest sati pre nego što je trebalo da nastupi.
Nakon pucnjave u januaru 1992. i pažnje koja je došla sa njom, Sančez je počeo da brine o svojoj bezbednosti. Poklonio je svoju kolekciju oružja prijateljima i prodao prava na svoje pesme izdavačkoj kući Musart Records. Ova odluka je obezbedila dovoljno novca njegovoj ženi da kupi kuću, ali je značila da će njegova porodica propustiti buduće autorske honorare.
Dana 16. maja 1992. godine, tokom nastupa u Salonu Bugambilias u Kulijakanu, neko iz publike je Sančezu dao poruku. Dok ju je čitao, njegov izraz lica se promenio i počeo je da se osvrće po prostoriji. Mnogi veruju da je poruka sadržala pretnju smrću, iako to nikada nije potvrđeno. Video snimak je zabeležio Sančeza kako čita poruku, delujući uznemireno, pre nego što ju je zgužvao i nastavio svoj nastup.
Posle ponoći, Sančez je napustio klub sa dvojicom braće, rođakom i nekoliko mladih žena. Njihov automobil je zaustavila grupa naoružanih muškaraca u crnim Ševrolet Saburbanima, koji su tvrdili da su državna policija i rekli da njihov komandant želi da ga vidi. Sančez je pristao i ušao u jedno od njihovih vozila.
Sledećeg jutra, dva farmera su pronašla Sančezovo telo u blizini kanala za navodnjavanje duž meksičkog federalnog autoputa 15, blizu naselja Los Laureles u Kulijakanu. Imao je povez preko očiju, tragove konopca na zglobovima i dva puta je upucan u potiljak. Sančez je sahranjen u Panteonu de Los Vasitos u Sinaloi, u Meksiku.
Adan Sančez, Čalinov sin, takođe je bio talentovani regionalni meksički pevač. Godine 2004, kada je imao samo 19 godina, izgubio je život u saobraćajnoj nesreći sa prevrtanjem automobila izazvanoj pucanjem gume dok je vozio očev Ford LTD Kraun Viktorija iz 1990. godine.
