Našu fatalnu glumicu su muškarci sanjali, a ona pala na šarm profesora: Dok je bio s njom u braku dobio je vanbračnog sina sa poznatom glumicom

Njihova ljubavna priča bila je poput filmske romanse – puna strasti, nežnosti i upornosti. Stevo i Jelena proveli su zajedno ceo život, deleći i uspehe i izazove, sve dok ih smrt nije rastavila 28. decembra 2005. godine, kada je Stevo preminuo.

Stevo nije mogao da odoli prirodnoj lepoti Jelene, koja je često nazivana „srpska Sofija Loren“. S druge strane, Jelena je bila fascinirana markantnim i talentovanim Žigonom, koji je već tada pokazivao da je predodređen za velike uloge i umetnički uspeh.

Ljubavna pisma i upornost koja se isplatila

Stevo je godinu dana uporno, ali nenametljivo slao ljubavna pisma Jeleni, pokazujući joj koliko mu je stalo i kakve su njegove namere. Njegova istrajnost i delikatnost na kraju su urodile plodom – Jelena je uzvratila osećanjima i tako je rođena ljubav koja je trajala ceo život.

Jelena je jednom prilikom prisećala se tog vremena:

„U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od tada sam pod njegovom rediteljskom palicom.“

Ove reči oslikavaju ne samo početak njihove veze, već i poštovanje i divljenje koje je Jelena imala prema svom budućem životnom saputniku.

Ljubav koja je prerasla u životnu posvećenost

Njihova veza nije bila prolazna tinejdžerska simpatija – ona je s godinama rasla, jačala i postala trajna životna posvećenost. Stevo i Jelena zajedno su gradili karijere, ali i porodicu, a njihova ljubav bila je temelj na kojem su se zasnivale sve druge vrednosti u njihovim životima.

Odromantičnog gesta do životne posvećenosti

Kako je njihova veza sazrevala, Stevo je shvatio da je vreme da upozna Jelenine roditelje. U ovom važnom trenutku, plavooki glumac pokazao je sav svoj šarm i romantičnu prirodu – u dom svoje buduće svekrve i svekra ušao je sa violinom, simbolom svoje nežnosti i pažnje. Ovaj gest ostavio je snažan utisak i na Jelenine roditelje, ali i na samu Jelenu, potvrđujući koliko joj je značio i koliko je bio spreman da uloži u njihov zajednički život.

Sudbonosno "da" i brak koji je trajao ceo život

Osam godina nakon prvog susreta, 1958. godine, Stevo i Jelena stali su pred oltar i izgovorili sudbonosno "da". Taj brak pokazao se ne samo kao ispravna odluka, već i kao temelj njihove zajedničke sreće – ostali su zajedno do kraja života, gradeći ljubav koja je inspirisala sve oko njih.

Stevo je kasnije priznao:

„Ja sam se oženio u 31. godini, dakle kada sam u svemu bio stasao i znao šta hoću. Brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija i dobit. Njeno poreklo od Katuna i Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, dušu i telo, činilo je bajku oživotvorenom u jednom biću. Zahvalan sam joj što je bila i majka, i životna saputnica. Brak sa njom bila je moja najveća sreća.“

Karijera i porodica, sklad u privatnom i profesionalnom životu

Mlad i perspektivan par nastavio je da niže uspehe i u karijeri i u privatnom životu. Jelena je razvijala svoj glumački talenat i postajala sve značajnija u domaćoj umetničkoj sceni, dok je Stevo briljirao na filmu i u pozorištu.

Njihova ljubav i posvećenost porodici ogledali su se i u odgoju dece. Dobili su dvoje naslednika – sina Nikolu i ćerku Ivanu, koja je, poput roditelja, postala poznata glumica. Par je bio izuzetno pažljiv kada je reč o privatnom životu, trudeći se da njihova deca odrastaju u miru i bez nepotrebnog pritiska javnosti. Ta ravnoteža između profesionalnog uspeha i porodične harmonije bila je ključ dugovečnosti njihove veze i sreće koju su delili.

Iako su uživali u svojoj ljubavi koja je oduševljavala sve koji su ih poznavali, nažalost, jedino je smrt uspela da ih rastavi, i to 28. decembar 2005. godine, kada nas je nastupio veliki glumac Stevo Žigon. Nakon 13 godina od njegove smrti, i Jelena se pridružila svom životnom saputniku, kada je umrla 10. aprila 2018. u 84 godini.

Vanbračni sin njenog muža

Stevo Žigon preminuo je 2005. godine, a tada je iza sebe ostavio ćerku Ivanu, sina Nikolu i vanbračnog sina Vida.

Vid Žigon rodio se pre 51. godinu, a jednom prilikom odlučio je da ispriča šta se krilo iza dugo čuvane tajne poznate porodice.

– Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je režirao ‘Pigmaliona’. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica.

– Moglo bi se reći da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju – započeo je svoju priču Vid Žigon koji se bavi pisanjem.

– Za to sam saznao kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha koji me usvojio još kao dete, a i zato što nisam znao kako će reagovati njegova familija.

– Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam, bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice, osim Steve, nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd, i to su bili izvanredni trenuci koji se ne mogu zaboraviti.

– Jedan dan pre nego što je umro, zvao me u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim, izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego što nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom, koja je bila i kod mene u Ljubljani.

– Inače se već od detinjstva bavim poezijom, zato sam napisao pesmu o svom ocu Stevi Žigonu, koja je originalno napisana na srpskom jeziku.

– Uključena je u moju treću knjigu ‘Metamorfoze’ (koja je baš zbog toga bilingvalna, moje pesme je prevela poznata pesnikinja i moja velika prijateljica Ana Ristović), koja je zapravo čitava posvećena mome ocu. Sada mi je 48 godina i imam tri sina, koji su svi veoma talentovani za umetnost. Živim blizu Ljubljane u Sloveniji – napisao je Stevin vanbračni sin u otvorenom pismu 2020. godine.