Muzička diva Josipa Lisac, žena neponovljive harizme, nedavno je proslavila svoj 75. rođendan. Iako je prošlo više od pola veka od početka njene karijere, njen glas, scenski izraz i energija i dalje ostavljaju publiku bez daha. Josipa nikada nije bila samo pevačica — ona je umetnica u punom smislu te reči, simbol autentičnosti i beskompromisne posvećenosti muzici. Ipak, iza glamurozne scene i upečatljivih modnih izraza, krije se i jedna duboko emotivna, gotovo filmska ljubavna priča.
Susret koji je promenio njen život
Godine 1971, kada je imala samo 21 godinu, Josipa je upoznala Karla Metikoša — šarmantnog muzičara koji je već tada imao karijeru u Francuskoj. Spojila ih je muzika, ali ih je ljubav učinila nerazdvojnima. Njihova saradnja na legendarnom albumu „Dnevnik jedne ljubavi“ 1973. godine nije bila samo umetnički trijumf, već i početak priče koja će obeležiti oba života. U Karla je Josipa pronašla oslonac, inspiraciju i duhovnog saputnika.
Zajedno su stvarali, putovali i živeli umetnost – od Zagreba do Sjedinjenih Američkih Država, gde su jedno vreme proveli zajedno. U svakom tonu, u svakoj emociji koja je izlazila iz njenog glasa, mogla se čuti i njegova podrška.
Ljubav jača od vremena
Njihova veza trajala je dvadeset godina – sve do Karlove iznenadne smrti 10. decembra 1991. godine. Taj trenutak prekinuo je njihovu zajedničku svakodnevicu, ali ne i povezanost između njih. Josipa je godinama kasnije govorila da nije mogla da prihvati njegov odlazak, da je i dalje oseća njegovu prisutnost.
„Pamtim ga po svim ludostima koje je radio i odmah počnem da se smejem. Bio je izuzetno duhovit i šarmantan. Kad god bi primetio da nisam raspoložena, radio bi sve da me nasmeje. Karlo je bio gospodin, ali s primesom fakina. Sve je ljude zaveo – i muškarce i žene“, prisetila se pevačica.
Metikoš je, kako sama kaže, bio njena najveća podrška i pokretač. Na svakom njenom koncertu sedeo bi u prvom redu, s ponosom posmatrajući ženu koju je voleo i čiji je talenat gurao napred.
Život posle ljubavi
Nakon njegove smrti, Josipa nikada nije poželela da započne novi odnos. „Moje srce je zauvek ispunjeno“, rekla je u jednom intervjuu. Umesto da traži zamenu, odlučila je da svoju ljubav pretoči u muziku. Svake godine održava koncerte posvećene Karlu, pretvarajući tugu u umetnost i sećanje u večnost.
Koncert kao sećanje na ljubav
Na svom poslednjem nastupu u Beogradu, Josipa je održala koncert koji je bio mnogo više od muzičkog događaja – bio je to omaž ljubavi. Pred prepunom dvoranom, pevačica je publici priredila emotivno putovanje kroz album „Dnevnik jedne ljubavi“, remek-delo nastalo pre tačno pola veka, 1973. godine.
Taj album, koji je postao simbol jugoslovenske muzičke umetnosti, bio je i lični dnevnik njihove veze – spoj strasti, poštovanja i umetničke saradnje koja je nadživela oboje. Svaka pesma s tog albuma, svaka nota i stih, svedoče o ljubavi između Josipe i Karla, dvoje ljudi koji su se prepoznali dušom i zauvek ostali jedno.
Početak legendarne ljubavi
Njihova priča započela je 1971. godine u Petrinji, kada se Josipa, tada dvadesetjednogodišnja devojka s neobičnim glasom i osebujnim stilom, susrela sa Karlom Metikošom, koji je pod umetničkim imenom Met Kolins već bio svetski poznat muzičar.
„Kada su nam se pogledi sreli — kao u priči — od tada se više nismo razdvajali“, prisećao se kasnije Karlo.
U tom trenutku, spojila su se dva sveta – njena mladalačka energija i njegova zrelost, njena umetnička znatiželja i njegova muzička genijalnost. Ubrzo su postali nerazdvojni – na sceni, u životu i u svakom kreativnom poduhvatu. Zajedno su putovali svetom, sarađivali sa umetnicima, ali pre svega – živeli slobodno, vođeni emocijom i međusobnim poštovanjem.
Ljubav bez braka, ali sa beskrajnim poštovanjem
Josipa nikada nije želela da njihovu vezu okovi papirom ili društvenim normama.
„U braku se gubi identitet, ne bih mogla da podnesem da me iko nazove svojom ženom… Za Karla nikad nisam bila njegova žena – samo Josipa“, govorila je otvoreno.
Njihova ljubav bila je sve samo ne konvencionalna. Nisu imali potrebe za formalnostima, jer ih je spajalo nešto dublje – duhovna povezanost i poverenje.
„Nikada nismo jedno drugome opsovali ili zalupili vratima. Sve smo rešavali razgovorom, podržavali se i podizali jedno drugo“, prisetila se pevačica u jednom intervjuu.
Trenutak koji je sve promenio
Posle dvadeset i jedne godine ljubavi, 10. decembra 1991. godine, Karlo je iznenada preminuo u 51. godini života. Bio je to trenutak koji je zauvek obeležio Josipin život.
„Gubitak najveće ljubavi mog života bio je najteži trenutak… Ali snaga naše ljubavi dala mi je snagu da nastavim dalje. I evo, još sam tu“, rekla je za Avaz.
Od tada, Josipa je nastavila da živi i stvara, ali nikada nije želela da u njen život uđe neko drugi.
„Nisam nikada pomislila na drugog, jer mi je srce puno i u njega više ništa ne može da stane“, priznala je.
Ljubav pretočena u večnost
Danas, više od tri decenije posle Karlove smrti, Josipa Lisac i dalje sa njim „razgovara“. Kaže da mu piše pisma, da mu posvećuje svaku pesmu, svaki koncert i svaku misao. Na sceni, u trenucima kada zatvori oči, često mu se u tišini obrati – jer za nju on nikada nije otišao.
Njena karijera, duga više od pola veka, prepletena je s ljubavlju koju je delila s Metikošom. I upravo ta ljubav, koja je odolela vremenu, ostala je njen najveći izvor snage i nadahnuća.
