Stefanija Ceca Drobnjak 1930. godine odnela je ubedljivu pobedu na izboru za Mis Kraljevine Jugoslavije, a potom je našu zemlju predstavlja i na tekmičenju za Mis sveta u Brazilu. Malo je reći da je ova Beograđanka ostavljala bez daha svojom lepotom gospodu iz prestonice, a njenom šarmu nije mogao da odoli ni naš čuveni književnik Branislav Nušić.
Upravo on je bio na mestu predsednika žirija kada se odlučivalo o najlepšoj Jugoslovenki, a medijsku podršku ovoj manifestaciji koja je trajala dva dana davao je list „Vreme“.
Kako je Ceca proglašena najlepšom?
Ostali članovi žirija bili najbolji predstavnici svojih profesija: Đorđe Jovanović, vajar, dr Vlada Petković, profesor Univerziteta i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, Dragi Stojanović, slikar i A.B. Herenda, urednik lista „Vreme“.
– Tačno u podne 22. januara 1930. žiri je doneo jednoglasnu odluku: druga pratilja bila je iz Sarajeva – gospođica Milojka Đuković, a prva pratilja gospođica Jelena Bogić iz Beograda.
– Čast da dodeli titulu nove Mis Jugoslavije pripala je Branislavu Nušiću, koji je lentu predao Beograđanki – Stefaniji Ceci Drobnjak – navela je u jednom intervjuu Lela Pavlović, direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva grada Čačka, koja je ove informacije iznela iz arhivske građe.
Mediji iz celog regiona brujali su o pobedi neverovatne dame. Iste večeri kada je dobila titulu na ulicama prestonice okupljali su se mladići i oko jedan sat iza ponoći pevali su joj serenade ispod prozora. Međutim, žandarmi su ubrzo rešili situaciju i do upoznavanja nije došlo.
Poreklom iz čuvenih Drobnjaka
Stefanija je u intervjuu za "Vreme" otkrila da je poreklom od čuvenih Drobnjaka iz Hercegovine. Njena familija se za vreme kneza Miloša doselila u Beograd, a deda i otac bili su sreski načelnici. Sa druge strane, majka Cveta bila je unuka generala i državnog službenika Jovana Belimarkovića.
Rođena je 1912. godine u Beogradu, a obrazovanje joj je bilo veoma bitno, te se školovala u Trstu, Bernu, Atini, kao i u Rimu.
Pored maternjeg jezika, govorila je i engleski, nemački, italijanski i francuski, a kako je tada otkrila bavila se crtanjem i slikanjem, a takođe je i svirala klavira.
Ono što se isticalo u njenom izgledu bila je vitka linija, crna gusta kosa i tamne krupne oči, kao i prelep osmeh.
Život posle rata je nije mazio
Cecin život posle rata nije bio samo sjaj i glamur. Bila je udata sa Romea Aduma, ratnog pilota i kapetana JAT-a, koji je 1952. godine poginuo u avionskoj nesreći kod Beča.
Iako je Adum bio u milosti tadašnjih komunističkih vlasti, posle njegove smrti Stefanija se suočila sa konfiskacijom imovine. Zaplenjeno joj je više kuća i stanova. Zahvaljujući poznavanju nekoliko jezika, dobila je posao u jugoslovenskoj ambasadi u Nemačkoj, da bi potom radila kao prevodilac na raznim mestima. Kada je Tito umro, a ona otišla u penziju, vratila se u Beograd i nastanila u kući njene majke Cvete.
