Heksanska kiselina
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Heksanska kiselina
| |
| Drugi nazivi
Kapronska kiselina; n-Kapronska kiselina; C6:0 (Lipidni brojevi)
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.046 |
| KEGG[1] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C6H12O2 | |
| Molarna masa | 116,16 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Uljasta tečnost[4] |
| Gustina | 0,93 g/cm3[5] |
| Tačka topljenja | −34 °C (−29 °F; 239 K) |
| Tačka ključanja | 205 °C (401 °F; 478 K) |
| 1,082 g/100 g[4] | |
| Kiselost (pKa) | 4,88 |
| Opasnosti | |
| Tačka paljenja | 103 °C[5] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je  ?)
| |
| Reference infokutije | |
Heksanska kiselina (kapronska kiselina) je karboksilna kiselina izvedena iz heksana sa opštom formulom C5H11COOH, odnosno konkretnije . Ona je bezbojna uljasta tečnost sa mirisom koji je mastan, sličan kozjem siru.[4]. Ona je masna kiselina koja je zastupljena u prirodi u mnoštvu životinjskih masti i ulja. Ona je hemikalija koja daje kori ginko semena karakteristični neprijatni zadah.[6] Primarna upotreba heksanske kiseline je u proizvodnji njenih estara za veštačke ukuse, i u proizvodnji heksil derivat, kao što su heksilfenoli.[4]
![{\displaystyle {\mathrm {CH} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{3}}\mathrm {CH} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {CH} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {CH} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {CH} {\vphantom {A}}_{\smash[{t}]{2}}\mathrm {COOH} }}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/01baaa47fc5341a0597d30d7b72f96beb649347d)
Soli i estri ove kiseline su poznati kao heksanoati ili kaproati.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д ђ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ а б Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
- ^ „The Ginkgo Tree”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2008. г. Приступљено 14. 10. 2012.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]| Normativna kontrola: Državne |
|---|
