Felbamat
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Prodajno ime | Felbamyl, Felbatol, Taloxa |
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Oralno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 20-23 h |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 25451-15-4  |
| ATC kod | N03AX10 (WHO) |
| PubChem | CID 3331 |
| DrugBank | DB00949 |
| ChemSpider | 3214 |
| KEGG | C07501 |
| ChEBI | CHEBI:4995 |
| ChEMBL | CHEMBL1094 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C11H14N2O4 |
| Molarna masa | 238,240 |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 1.515 °C (2.759 °F) |
Felbamat je organsko jedinjenje, koje sadrži 11 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 238,240 Da.[1][2][3]
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 2 |
| Broj rotacionih veza | 7 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 1,0 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -2,4 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 104,6 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Leppik IE, Dreifuss FE, Pledger GW, Graves NM, Santilli N, Drury I, Tsay JY, Jacobs MP, Bertram E, Cereghino JJ, et al.: Felbamate for partial seizures: results of a controlled clinical trial. Neurology. . 41 (11). 1991 Nov: 1785—9. PMID 1944909. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ) - ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'Omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—D1041. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ Wishart, David S.; Knox, Craig; Guo, An Chi; Cheng, Dean; Shrivastava, Savita; Tzur, Dan; Gautam, Bijaya; Hassanali, Murtaza (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—D906. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
