Пређи на садржај

Европска радиодифузна унија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са European Broadcasting Union)
Европска радиодифузна унија
Европска радиодифузна унија
  Државе са једном или више чланица
  Државе придружене чланице
  Државе са суспендованим чланицама
Датум оснивања12. фебруар 1950.; пре 75 година (1950-02-12)
Типунија радиодифузних организација
СедиштеЖенева, Швајцарска
Чланови112 организација из 54 државе
Службени језициенглески, француски
ПредседникДелфин Ернот[1]
Веб-сајтebu.ch

Европска радиодифузна унија (ЕБУ или ЕРУ; енгл. European Broadcasting Union, EBU, фр. L'Union Européenne de Radio-Télévision, UER) је савез јавних медијских сервиса држава које се налазе првенствено у Европи. Основана је 12. фебруара 1950. године. Њено седиште се налази у Женеви.

Историја

[уреди | уреди извор]

Основале су је 23 радиодифузне агенције са простора Европе и Медитерана на конференцији у граду Торки у енглеском Девону. Године 1993. Међународна радио-телевизијска агенција, еквивалент радиодифузних кућа из Централне и источне Европе се сјединила са Европском радиодифузном агенцијом.

Године 2022. EBU/UER је имала пуноправне чланове из 54 државе[2] и придружене чланове из још 30 држава.[3] Чланице су радио и телевизијске компаније од којих су већина радиодифузне организације у државном власништву или у приватном власништву са јавном концесијом.[4] Пуноправне чланице обухватају територију од Алжира до Ватикана укључујући тако скоро све европске државе. Придружене чланице нису ограничене само на Европу и Медитеран и међу њима су радиодифузне компаније из Канаде, Јапана, Мексика, Индије, Хонгконга и много других држава. Придружене чланице из САД обухватају неке од највећих радио-телевизијских компанија као што су ABC, CBS, NBC, Тајм Ворнер и сл.

Пуноправне чланице су оне државе чија територија припада Европском радиодифузном простору или су чланице Савета Европе.[5]

Најпознатија активност Европске радиодифузне агенције је организовање Песме Евровизије. Право учешћа на овом такмичењу имају земље које су пуноправне чланице ове организације. Агенција организује такмичења Младих плесача Евровизије, Дечју песму Евровизије и још нека слична такмичења. Чланице често сарађују на изради документарних и анимираних филмова за децу. Први резултат ове сарадње био је The Animals of Farthing Wood снимљен 1993. године.

Чланице

[уреди | уреди извор]
Земља Радиодифузна организација Скраћеница Година
 Албанија Албанска радио-телевизија (Radio Televizioni Shqiptar) РТШ (RTSH) 1999.
 Алжир Јавна телевизијска установа (المؤسّسة العمومية للتلفزيون, Établissement public de télévision) ЕПТВ (EPTV) 1970.
Национална компанија за емитовање звука (المؤسسة العمومية للبث الإذاعي, Entreprise nationale de radiodiffusion sonore) ЕНРС (ENRS)
Алжирска радио-телевизијска компанија (البث الإذاعي والتلفزي الجزائري, Télédiffusion d'Algérie) ТДА (TDA)
 Андора Радио и телевизија Андоре (Ràdio i Televisió d'Andorra) РТВА (RTVA) 2002
 Аустрија Аустријски емитер ОРФ (ORF) 1953.
 Азербејџан Јавна телевизијска и радиодифузна компанија (İctimai Televiziya və Radio Yayımları Şirkəti): ИЦТИ/ИТВ (İCTI/İTV) 2007.
 Белгија Фламанска радио-телевизијска организација (Vlaamse Radio- en Televisieomroeporganisatie) ВРТ (VRT) 1950.
Белгијска радио-телевизија француске заједнице (Radio-Télévision Belge de la Communauté Française) РТБФ (RTBF)
 Босна и Херцеговина Босанскохерцеговачка радио-телевизија БХРТ 1993.
 Бугарска Бугарски национални радио (Българско национално радио) БНР 1993.
Бугарска национална телевизија (Българска национална телевизия) БНТ
 Ватикан Ватикански радио (Radio Vaticana, Statio Radiophonica Vaticana) ВР (VR) 1950.
 Грузија Грузијски јавни емитер (საქართველოს საზოგადოებრივი მაუწყებელი) ГПБ (GPB, სსმ) 2005
 Грчка Грчка радио-телевизија (Ελληνική Ραδιοφωνία Τηλεόραση) ЕРТ (ERT) 1950–2013,
2015.
 Данска ДР (DR) ДР (DR) 1950.
ТВ2 Данска (TV2 Danmark) ДК/ТВ2 (DK/TV2) 1989
 Египат Национална управа за медије (الهيئة الوطنية للإعلام) NTU 1985.
 Естонија Естонска јавна радиодифузија: ЕРР (ERR) 1993.
 Исланд Национални емитер (Ríkisútvarpið]) РУВ (RÚV) 1956
 Ирска Радио-телевизија Ирске (Raidió Teilifís Éireann) РТЕ (RTÉ) 1950.
ТГ4 ТГ4 (TG4) 2007.
 Израел Израелска радиодифузна корпорација (תַּאֲגִיד הַשִׁיְדּוּר הַיִשְׂרָאֵלִי, هَيْئَة اَلْبَثّ اَلْإِسْرَائِيلي) ИПБЦ/КАН (IPBC/KAN) 2017.
 Италија РАИ — Италијанска радио-телевизија (RAI – Radiotelevisione italiana) РАИ (RAI) 1950.
 Јерменија Јавна телевизијска компанија Јерменије (Հայաստանի Հանրային Հեռուստաընկերություն, Hayastani Hanrayin Herrustaynkerut'yun) АРМТВ (ARMTV; ՀՀՀ) 2005.
Јавни радио Јерменије (Հայաստանի Հանրային Ռադիո, Hayastani Hanrayin Radio) АРМР (ARMR)
 Јордан Јорданска радио и телевизијска корпорација (مؤسسة الإذاعة والتلفزيون الأردني) ЈРТВ (JRTV) 1970.
 Кипар Кипарска радиодифузна корпорација (Ραδιοφωνικό Ίδρυμα Κύπρου, Kıbrıs Radyo Yayın Kurumu) РИК (CyBC, ΡΊΚ, RKYK) 1969.
 Летонија Јавно емитовање Летоније (Latvijas Sabiedriskie mediji): ЛСМ (LSM) 1993.
 Либан Теле Либан (Télé Liban, تلفزيون لبنان) ТЛ (TL) 1950.
 Либија Либијски национални канал (قناة ليبيا الوطنية) ЛНЦ (LNC) 2011.
 Литванија Литвански национални радио и телевизија (Lietuvos nacionalinis radijas ir televizija) ЛРТ (LRT) 1993.
 Луксембург РТЛ група (RTL Group) РТЛ (RTL) 1950.
Медијски јавни сервис 100,7 (радио 100,7) МСП (MSP) 2022.
 Мађарска Фонд за подршку медијима и управљање имовином (Médiaszolgáltatás-támogató és Vagyonkezelő Alap): МТВА (MTVA) 2014.
 Малта Јавне емитерске услуге (Public Broadcasting Services) ПБС (PBS) 1970.
 Мароко Национална радио-телевизија Марока (الشَرِكَة الوَطَنِيَّة لِلْإِذَاعَة وَالتَلْفَزَة) СНРТ (SNRT) 1950.
 Молдавија Национална компанија „Телерадио-Молдавија” (Teleradio-Moldova) ТРМ (TRM) 1993.
 Монако Монегашка медијска дифузија (Monaco Media Diffusion) ММД (MMD) 1994.
ТВМонако (TVMonaco) ТВМ (TVM) 2024.
 Немачка Заједница јавних радиодифузних организација Немачке: АРД (ARD) 1952.
Друга немачка телевизија Zweites Deutsches Fernsehen ЗДФ (ZDF) 1963.
 Норвешка Норвешка радиодифузна корпорација (Norsk rikskringkasting) НРК (NRK) 1950.
ТВ 2 група (TV 2 Gruppen) НО/ТВ2 (NO/TV2) 1993.
 Пољска Телевизија Пољска (Telewizja Polska) ТВП (TVP) 1993.
Пољски радио (Polskie Radio) ПР (PR)
 Португал Радио и телевизија Португала (Rádio e Televisão de Portugal) РТП (RTP) 1950.
 Румунија Румунско радиодифузно друштво (Societatea Română de Radiodifuziune) РОР (ROR) 1993.
Румунско телевизијско друштво (Societatea Română de Televiziune) РО/ТВР (RO/TVR)
 Сан Марино Радио-телевизија Републике Сан Марино (Radiotelevisione della Repubblica di San Marino) СМРТВ (SMRTV) 1995.
 Северна Македонија Македонска радио-телевизија МРТ 1993
 Словачка Словачка телевизија и радио (Slovenská televízia a rozhlas) СТВР (STVR) 2024.
 Словенија Радио-телевизија Словенија РТВСЛО 1993.
 Србија Радио-телевизија Србије РТС 2006.
 Тунис Радио Тунис (مؤسسة الإذاعة التونسية) РТТ (RTT) 2007.
Туниска телевизија (مؤسسة التلفزة التونسية)
 Турска Турска радио и телевизијска корпорација (Türkiye Radyo ve Televizyon Kurumu) ТРТ (TRT) 1950.
 Уједињено Краљевство Британска радиодифузна корпорација ББЦ; Би-Би-Си (BBC) 1950.
Независна радиодифузија Уједињеног Краљевства: УКИБ (UKIB) 1981.
 Украјина Национална јавна радиодифузна компанија Украјине (Національна суспільна телерадіокомпанія України) СУ (SU) 1993.
 Финска Јавни радио (Yleisradio, Rundradion) Уле (Yle) 1950.
 Француска Група француске радиодифузије (Groupe de Radiodiffusion Française): ГРФ (GRF) 1950.
Арте АРТЕ (ARTE) 2024.
 Холандија Холандска јавна радиодифузна организација Nederlandse Publieke Omroep (organisation): НПО (NPO) 1950.
 Хрватска Хрватска радио-телевизија ХРТ 1993.
 Црна Гора Радио и телевизија Црне Горе РТЦГ 2006.
 Чешка Чешки радио (Český rozhlas) ЧРо (ČRo) 1993.
Чешка телевизија (Česká televize) ЧТ (ČT)
 Шпанија Радио-телевизија Шпаније РТВЕ (RTVE) 1955.
 Шведска Фондација за управљање СР, СВТ и УР (Förvaltningsstiftelsen för SR, SVT och UR): СРТ (SRT) 1950.
 Швајцарска Швајцарска емитерска корпорација: СРГ ССР (SRG SSR) 1950.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Грчка државна телевизија (2013)

[уреди | уреди извор]

Грчка влада је 11. јуна 2013. у кратком року затворила државну радиодифузну кућу Хеленска радиодифузна корпорација (ERT), наводећи као разлог забринутост државне потрошње у вези са Европском дужничком кризом.[6] Као одговор, EBU је истог дана поставила импровизовани студио у близини бивших канцеларија ERT-а у Атини како би наставио да пружа члановима EBU-а услуге прикупљања вести и преноса емитовања које је раније пружао ERT.[7] EBU је објавила саопштење у којем изражава своје „дубоко узнемирење“ због затварања, позивајући грчког премијера „да искористи сва своја овлашћења да одмах поништи ову одлуку“ и понудила „савет, помоћ и стручност неопходне за очување ERT-а“.[8] Почевши од 4. маја 2014, нови државни емитер Нови хеленски радио, интернет и телевизија (NERIT) започео је преносе широм земље, преузимајући упражњено место активног чланства ЕРТ-а у EBU.[9] Дана 11. јуна 2015, две године након затварања ERT-а, NERIT је преименован у Хеленска радиодифузна корпорација (ERT),[10][11] која је поново отворена са свеобухватним програмом на свим радио станицама (са деветнаест регионалних, две светске и пет панхеленских опсега радио станице) и три ТВ канала ERT1, ERT2 and ERT3.

Белоруски државни емитер (2021)

[уреди | уреди извор]

Белоруска телевизијска и радио компанија (BTRC) оптужена је за репресију над својим запосленима, отпустивши више од 100 људи од таласа антилукашенковских протеста 2020. године након наводне изборне преваре. Многи од њих су такође били у затвору. Против учешћа Белорусије и BTRC-а на иначе неполитичном такмичењу за Песму Евровизије 2021. дигли су се многи гласови, уз аргумент да би EBU дао политичку изјаву ако би подржао Белорусију суштински и прећутно говорећи да је демократија неважна, као и основна људска права као што је слобода говора.[12]

Дана 28. маја 2021, EBU је суспендовао чланство у BTRC-у, јер су били „посебно узнемирени емитовањем интервјуа који су очигледно добијени под принудом“. BTRC је добио две недеље да одговори пре него што је суспензија ступила на снагу, али то није учињено јавно.[13] Емитер је потпуно искључен из EBU 1. јула 2021. на период од три године.[14][15]

Руски државни емитери (2022)

[уреди | уреди извор]

Три руска члана ЕБУ-а — Канал 1 Русија, ВГТРК и Радио Дом Останкино — налазе се под контролом руске владе.[16] Дана 21. фебруара 2022, руска влада признала је независност Доњецке и Луганске Народне Републике, спорних територија које су међународно признате као део Украјине. Украјински јавни сервис Суспиљне позвао је ЕБУ да раскине чланство са Channel One Russia и ВГТРК-ом и да размотри спречавање њиховог учешћа на Песми Евровизије 2022. као представника Русије, наводећи злоупотребу ових медија од стране руске владе за ширење дезинформација у вези са руско-украјинским ратом.[17] Након руске инвазије на Украјину, неколико других јавних емитера придружило се украјинском Суспиљну у позиву за искључење Русије из такмичења 2022. године; фински Уле и естонски ЕРР изјавили су да неће послати представника на такмичење уколико Русију буде дозвољено да учествује.[18][19] Након што је у почетку саопштено да ће и Русија и Украјина обе моћи да учествују,[20] ЕБУ је 25. фебруара 2022. најавио да ће забранити Русији учешће на такмичењу.[21]

Три руска емитера објавила су 26. фебруара, путем саопштења које је објавила државна руска медијска служба, да се повлаче из ЕБУ-а, наводећи као разлог појачану политизацију организације.[22] ЕБУ је потом издао саопштење у којем је навео да је упознат са тим извештајима, али да није добио званичну потврду.[23]

Дана 1. марта ЕБУ је у новом саопштењу најавио суспензију својих руских чланица из управљачких структура.[24] Дана 26. маја, ЕБУ је суспензију чланица продужио трајно.[25][26]

Године 2023, опсежна истрага Мреже за истраживачко новинарство ЕБУ-а открила је доказе о програму одвођења украјинске деце из ратом погођене земље у Русију [en] коју спонзорише Кремљ, што представља ратни злочин према међународном праву.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „EBU elects new Executive Board”. ebu.ch (Саопштење). 4. 12. 2020. Архивирано из оригинала 30. 12. 2021. г. Приступљено 4. 12. 2020. 
  2. ^ „EBU Active Members”. ebu.ch. EBU. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  3. ^ „EBU Associate Members”. ebu.ch. EBU. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  4. ^ „The Eurovision News Exchange Social Newswire: the EBU'S First Line of Defence in Breaking News”. www.ebu.ch (на језику: енглески). 27. 11. 2019. Архивирано из оригинала 7. 10. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2022. 
  5. ^ „Eurovision Debate”. EBU. Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2016. 
  6. ^ „Greek public broadcaster ERT to be shut down, reopened with fewer employees”. Kathimerini. 11. 6. 2013. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2014. 
  7. ^ O'Carroll, Lisa (12. 6. 2013). „ERT shutdown: European Broadcasting Union sets up makeshift studio”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 24. 5. 2022. г. Приступљено 14. 12. 2016. 
  8. ^ Roverelli, Michelle (11. 6. 2013). „EBU urges the Greek government to reverse decision on ERT”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 11. 5. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2014. 
  9. ^ „Greece profile – Media”. BBC News. 13. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 3. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  10. ^ „Greece's state broadcaster ERT back on air after two years”. BBC News. 11. 6. 2015. Архивирано из оригинала 19. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  11. ^ Maltezou, Renee (28. 4. 2015). „In symbolic move, Greece to reopen shuttered state broadcaster”. Reuters. Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  12. ^ „Belarus: Protestors Call For The EBU To Remove BTRC From Eurovision”. wiwibloggs (на језику: енглески). 28. 1. 2021. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  13. ^ Rainford, Claire (28. 5. 2021). „EBU Executive Board agrees to suspension of Belarus Member BTRC” (Саопштење). Switzerland: EBU. Архивирано из оригинала 28. 5. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  14. ^ „Белтэлерадыёкампанію выключылі з Еўрапейскага вяшчальнага саюза”. euroradio.fm. 30. 6. 2021. Архивирано из оригинала 1. 7. 2021. г. Приступљено 30. 6. 2021. 
  15. ^ Granger, Anthony (27. 8. 2021). „Belarus: BTRC Reveals EBU Suspension Scheduled to Expire in 2024”. Eurovoix. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  16. ^ „Russia media guide” (на језику: енглески). BBC News. 8. јун 2021. Архивирано из оригинала 24. март 2022. г. Приступљено 27. фебруар 2022. 
  17. ^ Chernotytsky, Mykola. „Суспільне вимагає припинити членство російських ЗМІ у ЄМС” [Suspilne захтева прекид чланства руских медија у ЕБУ]. suspilne.media (Саопштење) (на језику: украјински). Suspilne. Архивирано из оригинала 24. фебруар 2022. г. Приступљено 24. фебруар 2022. 
  18. ^ „Yle calls upon the European Broadcasting Union to exclude Russia from the Eurovision Song Contest”. yle.fi (Саопштење) (на језику: енглески). Yle. Архивирано из оригинала 26. фебруар 2022. г. Приступљено 27. фебруар 2022. 
  19. ^ Kaldoja, Kerttu (25. фебруар 2022). „Eesti osalemine Eurovisioonil sõltub Venemaa osalusest” [Учешће Естоније на Евровизији зависи од учешћа Русије] (на језику: естонски). ERR. Архивирано из оригинала 3. март 2022. г. Приступљено 25. фебруар 2022. 
  20. ^ Gonzalez, Sandra (24. фебруар 2022). „Russia will be allowed to compete in Eurovision despite invasion, organizer says”. CNN. Архивирано из оригинала 9. јун 20.24. г. Приступљено 27. фебруар 2022.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  21. ^ „Russia banned from Eurovision song contest over invasion of Ukraine” (на језику: енглески). Reuters. 25. фебруар 2022. Архивирано из оригинала 17. октобар 2023. г. Приступљено 27. фебруар 2022. 
  22. ^ „Rusijos televizijos traukiasi iš EBU” [Руске телевизије се повлаче из ЕБУ-а]. lrt.lt (на језику: литвански). 26. фебруар 2022. Архивирано из оригинала 27. фебруар 2022. г. Приступљено 27. фебруар 2022. 
  23. ^ Rainford, Claire (26. фебруар 2022). „EBU Statement on RTR, Channel One and Radio House Ostankino membership”. ebu.ch (на језику: енглески). EBU. Приступљено 28. фебруар 2022. 
  24. ^ Rainford, Claire (1. март 2022). „EBU Statement on Russian Members”. ebu.ch (на језику: енглески). EBU. Приступљено 4. март 2022. 
  25. ^ Vidal, Fernando Nicolás (26. мај 2022). „La UER hace efectiva la suspensión indefinida a sus miembros rusos”. ESCplus España (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 25. септембар 2022. г. Приступљено 26. мај 2022. 
  26. ^ „Європейська мовна спілка призупинила членство російських ЗМІ” [Европска радиодифузна унија суспендовала чланство руских медија]. suspilne.media (Саопштење) (на језику: украјински). Suspilne. Архивирано из оригинала 29. јун 2022. г. Приступљено 27. мај 2022. 
  27. ^ Waters, Jo (14. фебруар 2023). „Where are the missing children of Ukraine?”. ebu.ch (Саопштење). Швајцарска: EBU. Приступљено 8 . март 2023.  line feed character у |access-date= на позицији 2 (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_радиодифузна_унија&oldid=30549708”