Дрекавци (животиње)
| Дрекавци | |
|---|---|
| Alouatta caraya | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | Alouattinae Trouessart, 1897 (1825)
|
| Род: | Alouatta Lacepede, 1799
|
| Типска врста | |
| Alouatta belzebul Linnaeus, 1766
| |
| Врсте | |
| Распрострањеност дрекаваца | |
Дрекавци или урликавци (лат. Alouattinae), су потпородица у оквиру реда примата са само једним родом: Alouatta, чије врсте насељавају средњу и тропску Америку. Назив су добили по томе што мужјаци могу веома бучно и веома дуго, чак неколико сати, да урлају. То некада ради само доминантни мужјак који жели да отера потенцијалне уљезе са своје територије, а некада више мужјака, чак и из различитих група. Јачину звука им омогућава увећана подјезична кост, налик резонаторској кутији, па је доња вилица ових животиња такође јако увећана.[1]
Начин живота
[уреди | уреди извор]Живе на дрвећу и добро се веру и трче по гранама, али ретко када праве веће скокове. При томе се користе не само удовима, већ и репом. Хране се претежно плодовима, лишћем и изданцима.[1]
Класификација
[уреди | уреди извор]Дрекавци (лат. Alouatta):
- група A. palliata:
- црни дрекавац (Alouatta coibensis);
- плаштасти дрекавац (Alouatta palliata);
- јукатански црни дрекавац (Alouatta pigra);
- група A. seniculus:
- медвеђи дрекавац (Alouatta arctoidea);
- црвеноруки дрекавац (Alouatta belzebul);
- Шпиксов црвеноруки дрекавац (Alouatta discolor);
- смеђи дрекавац (Alouatta guariba);
- журуански црвени дрекавац (Alouatta juara);
- гвајански црвени дрекавац (Alouatta macconnelli);
- амазонски црни дрекавац (Alouatta nigerrima);
- пурушки црвни дрекавац (Alouatta puruensis);
- боливијски црвени дрекавац (Alouatta sara);
- црвени дрекавац[2] (Alouatta seniculus);
- марањански црвеноруки дрекавац (Alouatta ululata);
- група A. caraya:
- црнозлатни дрекавац (Alouatta caraya).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
- ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 53. слајд. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2019. г. Приступљено 09. 08. 2019.