2025
Изглед
| Миленијум: | 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
2025. је била проста година која је почела у среду. 2025. је двадесет и пета година 3. миленијума, двадесет и пета година 21. века и шеста година 2020-их.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар:
- Бугарска и Румунија су се придружиле Шенгенској зони.[1]
- Дванаест особа убијено на Цетињу. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.[2]
- У нападу камионетом на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.[3]
- 3. јануар:
- Братислав Живковић, српски добровољац у руским редовима, погинуо је у борбама у Курској области у близини места Ивановское након украјинског артиљеријског напада система ХИМАРС.[4]
- 4. јануар:
- Репортер листа „Известија“ Александар Мартемјанов је погинуо, док су дописници РИА Новости Максим Ромањенко и Михаил Кевхијев и још троје запослених у медијима рањени у нападу украјинског дрона на цивилни аутомобил на аутопуту Доњецк-Горловка.[5]
- Аустријски канцелар Карл Нехамер (ОВП) је прекинуо преговоре са СПО и поднео оставку на место канцелара.[6]
- 5. јануар:
- Оружане снаге Украјине започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима у Курској области.[7]
- 6. јануар:
- Индонезија се званично придружила БРИКС-у као пуноправна чланица.[8]
- Председник Аустрије Александер Ван дер Белен дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „Слободарској партији Аустрије“.[9]
- Џастин Трудо поднео оставку на месту лидера Либералне партије и премијера Канаде.[10]
- Амерички Конгрес је сертификовао победу Доналда Трампа на председничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године.[11]
- Амерички председник Доналд Трамп предложио је да се Канада придружи САД као 51. држава након најаве предстојеће оставке Џастина Трудоа.[12]
- 7. јануар:
- Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је град Шигаце на Тибету у ком је погинуло 126 људи.[13]
- У низу шумских пожара у јужној Калифорнији (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.[14]
- 8. јануар:
- Новоизабрани Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели да од Данске купи арктичко острво Гренланд, а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције у ЕУ.[15]
- 9. јануар:
- Активисти Градског одбора СНСД Добој су поводом Дана Републике, на ауто-путу 9. јануар развили заставу Српске дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.[16]
- Либански парламентарци у другом кругу изабрали су генерала Џозефа Ауна за 14. председника земље на мандат од шест година.[17]
- 10. јануар:
- 12. јануар:
- У другом кругу избора у Хрватској актуелни председник Зоран Милановић је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).[19]
- У експлозији на бензинској станици у јеменској централној провинцији Ал Бајда погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.[20]
- Одржан је протест испред Уставног суда у Београду. Слоган протеста је био „Битно је да имаш (у)став!” чиме су студенти, како су навели, желели да укажу који се све чланови Устава крше.[21]
- 15. јануар:
- Јужнокорејски истражитељи ухапсили су председника Јун Сук Јола ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.[22]
- Постигнут споразум о прекиду ватре у Појасу Газе између Израела и Хамаса.[23]
- 17. јануар:
- Руски лидер Владимир Путин и председник Ирана Масуд Пезешкијан потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.[24]
- Студенти, средњошколци и грађани су се окупили испред зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду, захтевајући објективно извештавање о студентским протестима и блокадама факултета. Назив протеста, „Наше право да знамо све”, алузија је на слоган РТС „Ваше право да знате све”.[25]
- 19. јануар:
- 20. јануар:
- Доналд Трамп инаугурисан за 47. председника САД.[27]
- Амерички председник Доналд Трамп је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходник Џо Бајден међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политиком САД.[28]
- Доналд Трамп је потписао извршну уредбу о повлачењу из Светске здравствене организације.[29]
- 21. јануар:
- 22. јануар:
- Председник САД Доналд Трамп је потписао декрет о затварању јужне границе САД са Мексиком и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.[31]
- 27. јануар:
- Студенти, бајкери, грађани и пољопривредници на тракторима блокирали су раскрсницу Аутокоманде у центру Београда. Блокада је почела са традиционалних 15 минута ћутања и трајала је 24 часа.[32]
- У ноћи између 27. и 28. јануара у Новом Саду, неколико батинаша изашло је из просторија Српске напредне странке и претукли и тешко повредили групу студената који су носили рекламне материјале. Том приликом студенткињи Ани је сломљена вилица.[33]
- 28. јануар:
- Премијер Србије Милош Вучевић поднео оставку на ту функцију, након пребијања студената у Новом Саду.[34]
- 29. јануар:
- Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.[35][36]
- 31. јануар — Јавни дуг Србије на крају јануара 2025. године износио је 39,01 милијарду евра а његово учешће у БДП-у износило је 44,2 одсто.[37]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар:
- Под слоганом „Ћутања је доста! 1. 2. на сва 3 моста”, одржан је велики протестни скуп у Новом Саду на позив студената. Током протеста блокирана су сва 3 моста на 3 сата у Новом Саду, а Мост слободе на 27 часова. На скупу су говорили глумци, новинари и познати водитељи.[38]
- 2. фебруар:
- Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
- 4. фебруар:
- 9. фебруар:
- У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
- 12. фебруар:
- 15. фебруар:
- Поводом Дана државности Србије, одржан је студентски протест у Крагујевцу, под називом Сретнимо се на Сретење, са симболиком Сретењског устава. Трајао је 15 сати. Многи студенти су ишли пешке, а неки су прешли и до 150 километара да би присуствовали. Велики број возила је такође пристигао у град, а присуствовало је неколико десетина хиљада људи.[40]
- 21. фебруар:
- У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац и бивши генерални директор ЕПС Србија Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
- 26. фебруар:
- Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ (нагодбом избегао одслужење казне).
- Председник Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност.[41]
- 27. фебруар:
- Скупштина РС усвојила Предлог закона о забрани деловања вануставних институција БиХ.[42]
- 28. фебруар:
- Принц је победио на Песми за Евровизију '25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
- Отказан договор о ретким земним металима између САД и Украјине након јавног сукоба пред камерама америчког председника Доналда Трампа и украјинског председника Владимира Зеленског.[43]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март:
- У Нишу је одржан велики протест у организацији студената у блокади. Окупило се десетине хиљада студената и грађана из целе земље, који су са 15 минута ћутања обележили четири месеца од урушавања надстрешнице. Позивајући се на Милански едикт римског цара Константина Великог рођеног у Нишу, студенти су израдили и представили „Студентски едикт”, који садржи одредбе о слободи, држави, правди, младости, достојанству, знању, солидарности и будућности.[44]
- 2. март:
- Амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом је енглески проглашен за званични језик у Сједињеним Америчким Државама.[45]
- 3. март:
- Шумски пожар у префектури Ивате у Јапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
- 4. март:
- 6. март:
- Скупштина Србије усвојила измене и допуне Закона о високом образовању.[48]
- У Пионирском парку у Београду, испред Председништва Србије, преко пута Дома Народне скупштине група која се назвала „Студенти који желе да уче”, односно „Студенти 2.0”, поставили шаторе и организовала свој камп, касније назван Ћациленд.[49]
- 7. март:
- 8. март:
- 9. март:
- Централна изборна комисија Румуније забранила је Калину Ђорђескуу да се кандидује на председничким изборима.[53]
- Више од 4.000 људи погинуло је у најгорем тродневном масакру у западној Сирији. Русија и САД упутиле су захтев Савету безбедности УН за одржавање затворених консултација о ситуацији у [54]
- 10. март:
- Сједињене Америчке Државе су обновиле испоруку војне помоћи Украјини и обавештајних информација.[55]
- 11. март:
- Бивши председник Филипина Родриго Дутерте ухапшен је данас по доласку на аеродром у Манили, након што је Интерпол издао међународни налог за његово хапшење на основу захтева Међународног кривичног суда.[56]
- Две особе су погинуле, док је троје деце повређено у украјинском нападу дронова на Москву и Подмосковље.[57]
- Син председника Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп Млађи посетио је Београд и интервјуисао председника Александра Вучића у згради Председништва Србије за свој подкаст.[58]
- 12. март:
- Тужилаштво Босне и Херцеговине, чије је деловање забрањено у Републици Српској, издало је судској полицији наредбу за привођење председника РС Милорада Додика, премијера Радована Вишковића и председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића.[59]
- Србија је повукла глас за антируску резолуцију у УН од 24. фебруара.[60]
- Народна скупштина Републике Српске усвојила је Предлог одлуке да се приступи доношењу новог Устава РС.[61]
- Руска војска је повратила контролу над градом Суџа који је украјинска војска заузеле током напада на део Курске области.[62]
- Руска Федерација одбила предлог америчког председника Доналда Трампа о тридесетодневном примирју.[63]
- 13. март:
- Земљотрес јачине 4,4 степена погодио је рано ујутру Флегрејска поља у Италији и осетио се и у Напуљу.[64]
- Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт устава Републике Српске и Закон о заштити уставног уређења Српске који предвиђа [65]
- 14. март:
- Марк Карни је наследио Џастина Трудоа на позицији премијера Канаде.
- 15. март:
- У Београду је одржан велики протестни скуп под називом „15. за 15”. Архив јавних скупова је проценила да је било између 275.000 и 325.000 присутних „са могућношћу да је број и већи“.[66]
- Председник САД Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се налаже укидање седам федералних агенција, укључујући ону која надгледа медијску кућу „Глас Америке” и „Слободна Европа”.[67]
- Оснивач Телеграма Павел Дуров је уз одобрење суда напустио Француску и отпутовао у Дубаи (УАЕ).[68]
- Амерички председник Доналд Трамп је наредио војсци САД да започне војну акцију против Хута у Јемену.[69]
- 16. март:
- У Кочанима у Северној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 196 повређено у пожару у дискотеци Пулс.
- Олујни ветрови и торнада у Сједињеним Државама однели су животе 31 особе.[70]
- 17. март:
- Србија је Црној Гори изручила осумњиченог двоструког убицу Алију Балијагића на граничном прелазу Добраково.[71]
- 18. март:
- Израел обновио нападе на Газу у којима је погинуло преко 310 људи.[72]
- Званичници министарстава одбране Албаније, Хрватске и владе у Приштини, потписали су у Тирани трилатерални меморандум о сарадњи у области одбране и заједничке заштите.[73]
- Обављен други разговор америчког председник Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина након трогодишњег захлађења односа, а разговор је завршен након два и по сата што је оборило светски рекорд у историји разговора између два председника.[74]
- Оружане снаге Украјине започеле копнени напад на Белогородску област.[75]
- Администрација америчког председника Доналда Трампа објавила је десетине хиљада поверљивих записа о убиству некадашњег председника САД Џона Ф. Кенедија 1963. године, на основу Трамповог указа донетог с циљем да буду објављена сва владина документа у вези са атентатом.[76]
- 19. март:
- Турска полиција ухапсила је градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа због оптужби за вођење криминалне организације, мито, намештање тендера и помагање терористичкој организацији.[77]
- Руска војска добила је наређење од врховног команданта да заустави нападе на енергетску инфраструктуру Украјине након разговора руског и америчког председника.[78]
- Скупштина Србије констатовала оставку председника Владе Милоша Вучевића.[79]
- Најмање 21 особа је погинула, а 6.419 је повређено у Ирану претходне вечери на прославама поводом фестивала ватре „Чахаршанбе Сури”.[80]
- 21. март:
- Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
- 26. март:
- Кенија је признала независност такозваног Косова.[81]
- Ратни дописник Првог канала Ана Прокофјева погинула је у Белгородској области.[82]
- У шумским пожарима у Јужној Кореји погинуло је 24 људи, а 27.000 је евакуисано.[83]
- Молдавске власти привеле су Евгенију Гуцул, председника Гагузије, аутномног округа на југу Молдавије.[84]
- 27. март:
- У Кини извршена прва у свету трансплантација генетски модификоване свињске јетре у људско тело.[85]
- Четири студента Факултета спорта и физичког васпитања претучена су у центру Новог Сада од стране десет младића. Двојица су због тежине повреда завршили у Ургентном центру, док су двојица лакше повређена.[86]
- 28. март:
- Мјанмар је погодио земљотрес јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали, а потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
- 31. март:
- Лидерка француске крајње десничарске странке Национално окупљање Марин Ле Пен осуђена је на четвородогишњу казну затвора, од чега две године условно, као и на новчану казну од 100.000 евра.[87]
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април:
- Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
- 3. април:
- 80 студената и грађана који подржавају студенте кренуло је бициклима из Новог Сада до Стразбура како би уручило 4 писма институцијама Европске уније и председнику Француске Емануелу Макрону. Путовање Тура до Стразбура имало је циљ подизање свести о протестима у Србији широм Европске уније.
- 4. април:
- Социјалистичка партија Србије суспендовала је Бранка Ружића на шест месеци са свих функција у странци.[88]
- У ракетном нападу Оружаних снага Русије на украјински град Криви Рог погинуло 18 људи, а десетине су рањене.[89]
- 5. април:
- САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
- Најмање 16 људи погинуло је у поплавама и торнадима широм Сједињених Америчких Држава, јавили су амерички медији.[90]
- 6. април:
- Председник Србије Александар Вучић предложио је проф. др Ђуру Мацута за новог мандатара за формирање нове владе Србије.[91]
- 8. април:
- У урушавању крова дискотеке у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
- Вулкан Канлаон на Филипинима еруптирао је са стубом пепела и дима који је достигао висину од четири километра.[92]
- 9. април:
- Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
- Председник Доналд Трамп најавио је 90-дневну суспензију царина за све земље осим Кине, чије ће тарифе порасти на 125%.[93]
- Оружане снаге Руске Федерације су започеле велику пролећну офанзиву у Украјини на свим фронтовима дуж линије контакта, а нарочито у правцу градова Суми и Костјантињивка.[94]
- 12. април:
- 13. април:
- У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
- Најмање 34 људи је погинуло, међу њима и двоје деце дете, док је 117 рањено, у руском нападу балистичким ракетама у недељу на град Суми, на североистоку Украјине.[96]
- 14. април:
- Мађарски парламент је усвојио амандман на устав којим се признају само два пола — мушки и женски.[97]
- Представници Српске листе, заједно са осталим посланицима у Скупштини Косова, положили су заклетву у којој се наводи да ће се „залагати за заштиту и поштовање уставности, законитости, суверенитета, територијалног интегритета, институционалног интегритета Косова и обезбеђивање гаранција људских права и слобода“[98]
- 15. април:
- Студенти бициклисти су стигли у Стразбур, а следећег дана предали су своја писма упућена Савету Европе, Европском парламенту, Европском суду за људска права као и председнику Француске Емануелу Макрону.
- 17. април:
- Руска Федерација скинула авганистански покрет Талибан са листе терористичких организација и званично признала талибанску власт у Авганистану.[99]
- 21. април:
- Врховни поглавар Католичке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години.[100]
- Клаус Шваб, оснивач и председник Управног одбора Светског економског форума у Давосу, поднео је оставку на ту функцију.https://www.rts.rs/vesti/svet/5697816/klaus-svab-ostavka-svetski-ekonomski-forum-vef.html
- Председник Русије Владимир Путин потписао закон је о ратификацији споразума о стратешком партнерству са Ираном.[101]
- 26. април:
- Током велике експлозије која се догодила у иранској луци Шахид Раџаи животе је изгубило 70, а повређено 1076 људи.[102]
- 28. април:
- Либерална партија Канаде, предвођена премијером Марком Карнијем, освојила је највећи број мандата на савезним изборима у Канади.
- Масовни нестанак струје погодио је велики део Шпаније и Португалије, потврдио је шпански оператор електроенергетске мреже.[103]
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај:
- Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.
- 5. мај:
- Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.
- 6. мај:
- Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
- Амерички председник Доналд Трамп потписао је указ којим се укида савезно финансирање истраживања потенцијално опасних вируса са стеченим мутацијама, укључујући и у другим земљама.[104]
- Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
- 8. мај:
- Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
- 9. мај:
- На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
- 10. мај:
- Председник САД Доналд Трамп саопштио је да је потписао извршну уредбу којом се покреће први програм „самоинициране депортације за илегалне имигранте”.[105]
- Индија и Пакистан су пристали на потпуни и тренутни прекид ватре.[106]
- 11. мај:
- Земљотрес јачине 4,6 степени регистрован је у Румунији, објавио је Европско-медитерански сеизмолошки центар.[107]
- Администрација америчког председника Доналда Трампа склопила је трговински споразум са Кином током данашњих преговора у Женеви.[108]
- 12. мај:
- Радничка партија Курдистана (ПКК), коју Турска сматра терористичком организацијом, објавила је да се распушта и окончава оружани сукоб са званичном Анкаром који траје више од 40 година.[109]
- Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је закон о ратификацији споразума између Сједињених Америчких Држава и Украјине о минералним ресурсима.[110]
- Група од 21 тркача (20 студената и једна средњошколка), након 18 дана и претрчаних око 1.700 километара стигла је у Брисел, кренувши на овај пут 25. априла из Новог Сада.[111]
- 14. мај:
- Суд правде ЕУ прогласио је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен одговорном за прикривање информација о уговорима за куповину вакцина против ковида 19 у периоду 2021-2023. године.[112]
- 15. мај:
- 16. мај:
- У Истанбулу почели нови преговори између Украјине и Русије после више од три године ратних дејстава.[114]
- Израелска војска почела трећу фазу офанзиве у Гази под називом „Гидеонова колица“.[115]
- 18. мај:
- Никушор Дан победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
- 20. мај:
- Европска унија усвојила 17. пакет антируских санкција.[116]
- ЕУ је одлучила да потпуно укине економске санкције против [117]
- 22. мај:
- Председник Руске Федерације Владимир Путин донео је одлуку о стварању безбедносне зоне у пограничним подручјима са Украјином у Черниговској, Сумској и Харковској области.[118]
- 23. мај:
- Најмање 45 људи је погинуло у јакој грмљавини током претходне ноћи у држави Утар Прадеш.[119]
- 25. мај:
- Фенербахче је по други пут постао првак Евролиге победом у финалу против Монака резултатом 81 : 70.
- 26. мај:
- 29. мај:
- Огроман комад глечера Бирч затрпао је велики део села Блатен у швајцарском кантону Вале.[121]
- 31. мај:
- Пари Сен Жермен je по први пут освојио УЕФА Лигу шампиона, победивши у финалу Интер Милано са 5 : 0.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун:
- Најмање седам особа је погинуло, а 70 је повређено када се у Брјанској области у Русији срушио друмски мост на ауто-путу и пао на воз пун путника који је био у покрету. Русија је за ову несрећу оптужила украјинске диверзанте.[122]
- 2. јун:
- Бивша немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изабрана за председницу Генералне скупштине УН.[123]
- 3. јун:
- Ли Џе-мјунг је победио на изборима за председника Јужне Кореје.
- 6. јун:
- 8. јун:
- Оружане снаге Руске Федерације су продрле по први пут у Дњепропетровску област.[125]
- 10. јун:
- 12. јун:
- Лет 171 авион-компаније Ер Индија са најмање 242 особе, на лету за Лондон, срушио се у близини Ахмедабада.
- 13. јун:
- У раним јутарњим часовима, масовним ударима авијације по нуклеарним постројењима и војним становима, Израел је отпочео напад на Иран
- Британска компанија Адриатик Металс, носилац пројекта експлоатације сребра у Варешу, преузета је од стране канадске фирме Дундее Прециоус Металс у трансакцији вриједној 1,25 милијарди долара.
- 22. јун:
- Амерички бомбардери извели су напад на иранска нуклеарна постројења, од којих је најважнији Фордов, утврђење дубоко закопано у иранским планинама.[126]
- 23. јун:
- Иран је гађао америчку ваздухопловну базу Ал Удеид у Катару дан после напада Вашингтона на њихова нуклеарна постројења.[127]
- 24. јун:
- Израел и Иран постигли су споразум о примирју уз посредство америчког председника Доналда Трампа чиме је Дванаестодневни рат завршен.[128]
- 28. јун:
- Протестни скуп Видимо се на Видовдан одржан у Београду, окупиоје велики број грађана на Тргу Славија у Београду као и околним улицама и булеварима. По проценама Архив јавних скупова, било је око 140.000 људи, док је процена скупа од стране МУП-а била око 36.000. Говорили су проф др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, проф др Мило Ломпар проф Филолошког факултета, Дејан Бодирога,кошаркашки ас , Драган Јовановић, глумац , Момчило Трајковић, политичар са Космета, ратни ветерани, еколошки активисти и више представника студената.[129]
- У Београду први пут избили већи улични нереди током вишемесечних протеста против корупције након чега су протести и уличне блокаде проширили широм Србије.[130]
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул:
- Контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон одржао је концерт пред око 500000 људи на Загребачком хиподрому у ком су величане усташе и пронацистички поздрави.
- 9. јул:
- Студент Лука Михајловић (21) из Зрењанина, студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, који је задобио тешке телесне повреде на протесту на Видовдан, пребачен је у кућни притвор, након што је оперисан.[131]
- 12. јул:
- Француска и Нова Каледонија су постигле договор о високом нивоу аутономије за Нову Каледонију, планираним оснивањем каледонске државе унутар Француске, као и давањем каледонског држављанства становницима острва.
- 13. јул:
- Ига Свјонтек и Јаник Синер су освојили титулу на Вимблдону у појединачној конкуренцији.
- Челси је освојио Светско клупско фудбалско првенство, победивши у финалу Пари Сен Жермен са 3 : 0.
- Због одређивања притвора од 30 дана ухапшенима активистима у акцијама блокада у Ужицу, одржан је велики протест уз присуство демонстраната из целе земље. Скуп је одржан под називом " Србијо, Ужице те зове", а на скупу је говорио. међу осталима и проф Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду.[132]
- 23. јул
- Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
- 24. јул:
- Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
- 25. јул:
- Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику летњу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Купјанск, Кременску шуму, Дњепропетровску и Запорошку област.[133]
- 30. јул:
- Хрватска компанија ЈАНАФ је, у сарадњи с Владом Хрватске и Владом Србије, добио лиценцу до којом се омогућава наставак извршавања Уговора о транспорту сирове нафте склопљеног с компанијом НИС а.д до 27. августа 2025. године.[134]
- 31. јул:
- Руска војска заузела украјински град Часов Јар после годину ипо дана тешких борби.[135]
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август:
- 6. август:
- 7. август:
- Царине које је увео амерички председник Доналд Трамп ступиле су на снагу, обухватајући више од 70 земаља.[138]
- 8. август:
- Вулкан Кључевској на Камчатки произвео је снажан облак пепела до висине од 11,5 километара, саопштила је Главна управа руског Министарства за ванредне ситуације за Камчатски крај.[139]
- Председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије Никол Пашињан потписали су у петак у Белој кући, заједно с председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, заједничку декларацију која се односи на мировно решавање сукоба Бакуа и Јеревана око области Нагорно-Карабах.[140]
- 11. август:
- Новинар Ал Џазире убијен је заједно са четворицом колега у израелском ваздушном нападу. Израелска војска је саопштила да је намерно циљала и убила Анаса ел Шарифа, тврдећи да је он предводио ћелију Хамаса и да је био умешан у ракетне нападе на Израел.[141]
- 15. август:
- Састанак америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина одржан је у Енкориџу на Аљасци.[142]
- 22. август:
- Председник Србије Александар Вучић је имао садржајан разговор са председником Венецуеле Николасом Мадуром. На свом Инстаграм профилу, назвао је председника Венецуеле „великим пријатељем Србије".[143]
- 23. август:
- Оружане снаге Руске Федерације су преузеле пуну контролу над украјинским градом Торецк.[144]
- 30. август:
- 31. август:
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар:
- Најмање 800 људи погинуло је у земљотресу јачине шест степени Рихтерове скале који је око поноћи погодио авганистанску провинцију Кунар.[147]
- 3. септембар:
- 7. септембар:
- Женска одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Турску резултатом 3 : 2.
- 8. — 12. септембар:
- У сукобу полиције и демонстраната [en] у Непалу, погинула је 51 особа.
- 9. септембар:
- Америчка погранична полиција започела је полицијску операцију "Мидвеј блиц" масовна хапшења више особа у Чикагу, током акције која се спроводи у оквиру планова председника Доналда Трампа за успостављањем реда у граду.[148]
- 11. септембар:
- Бивши председник Бразила Жаир Болсонаро је осуђен на 27 година затвора за учешће у планирању државног удара.
- 15. септембар:
- Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику јесењу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Северск, Красни Лиман, Волчанск, Харковску Дњепропетровску и Запорошку област.
- 16. септембар:
- Више јавно тужилаштво у Новом саду подигло је оптужницу против Горана Весића и 12 особа због Пада надстрешнице Железничке станице Нови Сад[149]
- 20. септембар:
- Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе организована је највећа војна парада у историји савремене Србије, под називом Снага јединства.
- У Москви одржано прво Међународно музичко такмичење под називом Интервизија 2025..[150][151]
- 21. септембар:
- Велика Британија, Канада и Аустралија признале Палестину као државу.[152]
- 22. септембар:
- 25. септембар:
- Париски суд је прогласио бившег француског председника Николу Саркозија кривим за заверу у случају који се тиче либијског финансирања његове предизборне кампање и осуђен на пет година затвора.[155]
- 26. септембар:
- Због изузетно лошег здравственог стања, механизам у Хагу је донео одлуку да превремено пусти на слободу генерала Небојшу Павковића.[156]
- 28. септембар:
- Генерал Небојша Павковић вратио се у Србију после 20 година затвора проведеног због оптужби за ратне злочине од стране међународног суда у Хагу током рата на Косову и Метохији.[157]
- Одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Бугарску резултатом 3 : 1.
- 29. септембар:
- Бела кућа је објавила Трампов „свеобухватни“ план од 20 тачака за окончање сукоба у Гази.[158]
- 30. септембар:
- У снажном земљотресу од 6,2 рихтерове скале који је погодио Филипине погинуле су 74 особе.[159]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар:
- Савезна влада САД званично је обуставила рад, први пут од 2019. године, након што Конгрес није успео да усвоји меру финансирања неопходну за наставак функционисања.[160]
- Студент Богдан Т. (24) са Факултета за рачунарске науке претучен је у близини Пионирског парка око 17:15 часова. Након тога задржан је у Ургентном центру у Београду.[161]
- 3. октобар:
- Гијом V је постао суверен Луксембурга и тренутни велики војвода Луксембурга.
- Због обилних падавина улице насеља у Бургаској области су поплављене, а најмање четири особе су изгубиле живот у непогода.[162]
- 4. октобар:
- Лидер политичког покрета АНО и бивши премијер Андреј Бабиш прогласио је победу на парлaмeнтарним изборима у Чешкој.[163]
- 6. октобар:
- На снагу су ступиле санкције Сједињених Америчких Држава на Нафтну индустрију Србије.[164]
- Премијер Француске Себастијан Лекорни поднео оставку после 27 дана функције.
- 7. октобар:
- Сиријски министар одбране Морхеф абу Касра и командант курдских снага „Сиријске демократске снаге“ постигли су договор о потпуном прекиду ватре дуж читаве линије фронта на северу и северо-истоку Сирије.
- 9. октобар:
- Избио оружани сукоб између Авганистана и Пакистана.[166]
- 10. октобар:
- Влада Израела одобрила је предлог америчког председника Доналда Трампа мировног споразума за Газу. [167]
- Земљотрес 7,4 степена Рихтерове скале погодио је обалу Филипина, а издато је упозорење на цунами.[168]
- Нобелову награду за мир добила је Марија Корина Марчадо, опозиционар из Венецуеле.[169]
- У експлозији која је уништила фабрику војног експлозива у Тенесију погинуло 19 људи.[170]
- 11. октобар:
- Победник парламентарних избора у Чешкој, лидер покрета АНО Андреј Бабиш постигао је договор са Странком слободе и директне демократије (СПД) и „Мотористима“ о саставу владе.[171]
- Фудбалска репрезентација Србије поражена је у мечу квалификација за Светско првенство од Албаније резултатом 0:1.[172]
- 12. октобар:
- Троје званичника катарског Министарства спољних послова погинуло је у саобраћајној несрећи у близини Шарм ел Шеика, у Египту.[173]
- Српска листа убедљиво победила у 9 општина на локалним изборима на Косову и Метохији.[174]
- 14. октобар:
- Микаел Рандријанирина постао је председник Мадагаскара након што је Андри Раџоелина напустио земљу услед масовних протеста и војног удара.
- 15. октобар:
- Оружане снаге Руске Федерације су започеле десант преко реке Дњепра у Херсоснској области и офанзиву на град Херсон и територије са којих су се повукли три године раније.[175]
- 17. октобар:
- Бивши саветник америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност у првом мандату Џон Болтон позван је на саслушање након што је оптужен за шпијунажу.[176]
- Укинуте америчке санкције за четири особе из Републике Српске.[177]
- 18. октобар:
- Народна скупштина Републике Српске, на 27. посебној седници, усвојила је Одлуку о именовању Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности председника Републике Српске.[178]
- 19. октобар:
- Део француских краљевских драгуља украден је током пљачке Лувра.
- Пакистан и Авганистан су се договорили о моменталном прекиду ватре.[179]
- 21. октобар:
- Бивши француски председник Никола Саркози напустио је свој дом и упутио се ка затвору Ла Санте у Паризу, где ће почети да служи казну од пет година под оптужбом за корупцију.[180]
- Специјализовани кривични суд у словачком граду Банској Бистрици осудио је Јураја Цинтулу (72) на 21 годину затвора због покушаја убиства премијера Роберта Фица у мају предходне године.[181]
- У мађарској рафинерији МОЛ-а недалеко од Будимпеште избио је велики пожар као и у румунској рафинерији „Петротел Лукоил“. [182]
- Оружане снаге Руске Федерације су тестирали ракету на нуклеарни погон "Буревестник".[183]
- 22. октобар:
- Европски парламент је усвојио резолуцију којом осуђује „растући талас репресије“ у Србији, позивајући на циљане санкције против високих званичника оптужених за насиље и кршење људских права усред масовних антивладиних протеста. Изразили су забринутост због напада на независне новинаре, произвољних хапшења и државних кампања блаћења усмерених против демонстраната и опозиционих личности.[184]
- 24. октобар:
- Сједињене Државе увеле су санкције колумбијском председнику Густаву Петроу, његовом сину, супрузи, као и министру унутрашњих послова под оптужбом за трговину дрогом.[185]
- 25. октобар:
- Срушена су два расхладна торња у нуклеарној електрани Гундреминген у Баварској, која је затворена 2021. године.[186]
- 26. октобар:
- Руски председник Владимир Путин објавио је да је тестирано подводно аутономно пловило на нуклеарни погон "Посејдон" само неколико дана после пробног лансирања крстарец́е ракете "Буревестник".[183]
- Тајланд и Камбоџа потписали су мировни споразум уз посредовање америчког председника Доналда Трампа у оквиру самита АСЕАН-а одржаном у Малзији.[187]
- 27. октобар:
- Руски председник Владимир Путин потписао је закон о ратификацији Споразума са Венецуелом о стратешком партнерству и сарадњи.[188]
- Земљотрес јачине 6,1 степен по Рихтеровој скали погодио је западну Турску, саопштио је Европско-медитерански сеизмолошки центар, додајући да је епицентар земљотреса био источно од Измира, на око осам километара од града Синдиргија, на дубини од шест километара.[189]
- 28. октобар:
- Америчка војска извела је у Тихом океану три удара на пловила за која тврди да припадају наркокартелима и то приликом ликвидирано је 14 особа.[190]
- У Црној Гори избили протести против миграната након рањавања Подгоричанина у инциденту у којем су, према наводима Управе полиције, учествовали држављани Турске и Азербејџана.[191]
- Најмање 64 особе погинуле у размени ватре између полиције и банде у Бразилу.[192]
- 29. октобар:
- Сједињене Америчке Државе укинуле санкције председнику СНСД-а Милораду Додику и за још 48 особа укључујући Жељку Цвијановић и Радована Вишковића.[193]
- Сирија признала тзв. Косово.[194]
- 30. октобар:
- Вељко Пауновић, српски фудбалски тренер, именован је за селектора фудбалске репрезентације Србије.[195]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар:
- Велики број људи присуствовао је протестном комеморативном скупу у Новом Саду, на годишњицу урушавања надстрешнице Железничке станице.[196]
- 2. новембар:
- Дијана Хрка мајка Стефана Хрке, једног од преминулих младића у паду надстрешнице кренула је у штрајк глађу. испред ограде која одваја шаторско насеље (камп Ћациленд) испред Народне скупштине Србије, а које присталице власти држе месецима, не желећи да се повуку пред демонстрантима.[197]
- 5. новембар:
- Најмање 12 особа је погинуло у пожару у старачком дому у Тузли, у Босни и Херцеговини.[198]
- 9. новембар:
- Младић Стефан Ђурђевић (18) из Краљева, преминуо је у ноћ између 8. и 9. новембра, након што га је патрола полиција зауставила, а потом и привела. Младићу је позлило, јер је био дијабетичар и није утврђено да ли му је помоћ указана на време и на одговарајући начин.[199]
- 13. новембар:
- Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је закон о финансирању владе, чиме је окончана историјска блокада од 43 дана која је изазвала финансијске потешкоће за федералне службенике, застоје на аеродромима и дуге редове испред банака хране.[200]
- 15. новембар:
- 16. новембар:
- Маскирана група Албанаца у подножју брда Шоп испалила је 15 хитаца у правцу припадника Војске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле.[202]
- Носач авиона „Џералд Р. Форд“ упловио је у Карипско море.[203]
- 19. новембар:
- Влада Србије усвојила је сет предлога закона из области енергетике Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса и оснивање компаније "Гас инфраструктура". [204]
- Изашао "нови митовни план САД у 28 тачака" за решење сукоба у Украјини по писању „Аксиоса“ и „Фајненшел тајмса“ и '"Ројтерс"'.[205]
- 20. новембар:
- Председник СAД Доналд Трамп потписао је закон којим се од Министарства правде тражи да у року од 30 дана објави досијее повезане са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином.[206]
- Вјоса Османи, председник привремених приштинских институција потписала је Одлуку о распуштању парламента у Приштини након састанка са лидерима странака и расписала ванредне парламентарне изборе за 28. децембар.[207]
- 21. новембар:
- Најмање 52 људи изгубило је животе у поплава које су погодиле централни Вијетнам, док се више од 67 хиљада домаћинстава налази под водом.[208]
- САД су запретиле Украјини да ће обуставити испоруке оружја и зауставити размену обавештајних података ако не потпише мировни план до 27. новембра. [209]
- Наоружани нападачи отели су 52 ученика из католичке школе Света Марија у централној Нигерији.[210]
- 22. новембар:
- Више хиљада студената мирно је марширало кроз Београд под паролом „22.11 – једна година, исти захтеви“, обележавајући годишњицу напада на студенте Факултета драмских уметности (ФДУ), који је био главни организатор марша и на чије се студенте напад догодио истог датума претходне године.[211]
- 23. новембар
- На председничким изборимам у Републици Српској победио је Синиша Каран, док је опозиција оспорила резултате избора.[212]
- У Женеви су почели преговори о решавању сукоба у Украјини између представника Вашингтона и Кијева.[213]
- 24. новембар:
- Након више хиљада година се активирао вулкан Хејли Губи на североистоку Етиопије.[214]
- 26. новембар:
- Најмање 128 особа је погинуло у пожару који је прогутао три велике зграде у Хонгконгу. [215]
- Председник Гвинеје Бисао Умару Сисоко Ембало ухапшен је данас у свом кабинету у председничкој палати у покушају државног удара који спроводи војска.[216]
- 28. новембар:
- Шеф кабинета Андреј Јермак поднео је оставку, саопштио је Владимир Зеленски, a одлука је уследила након што је у Украјини избио корупцијски скандал који сеже све до Зеленског и његовог окружења.[217]
- Најмање 303 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на острву Суматра, према званичницима.[218]
- Многобројне авио-компаније укључујући „ИзиЏет“, „Бритиш ервејз“, „Ер Лингус“, „Луфтханса“, „Американ ерлајнс“, „Делта и Виз ер“, погођене су софтеврским проблемом авиона серије А320 компаније „Ербас“, док су одређене компаније попут колумбијске „Авиансе“ привремено обуставиле продају карата због ажурирања.[219]
- 29. новембар:
- Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је ваздушни простор изнад и око Венецуеле у потпуности затворен.[220]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар:
- Оружане снаге Руске Федерације преузеле су пуну контролу над стратешки важним градовима Волчанск и Покровск.[221]
- Председник Руске Федерације Владимир Путин наредио је групи "Север" на северу Украјине почетак стварања "Бафер зоне" чиме је означен почетак "велике зимске кампање" у правцу Сумске области после вишемесечног затишја.
- Ректорка "Колеџа Европа" и бивша шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини приведена је у оквиру истраге о могућој превари у коришћењу средстава Европске уније. Приведен и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино.[222][223]
- 3. децембар:
- Украјинска Врховна рада је усвојила одлуку којом се руски језик скида са листе заштићених језика.[224]
- Федерика Могерини, бивши шеф европске дипломатије, осумњичена за корупцију, поднела је оставку на место ректора Европског колеџа.[225]
- 5. децембар:
- Администрација председника Доналда Трампа објавила нову Стратегију националне безбедности САД.[226]
- 6. децембар:
- 7. децембар:
- Ландо Норис је победник Формуле 1 у сезони 2025.[228]
- 8. децембар:
- Тајланд је покренуо ваздушне нападе дуж спорне границе са Камбоџом, након што су се две земље узајамно оптуживале за кршење споразума о прекиду ватре у којем је посредовао председник САД Доналд Трамп.[229]
- Двоструки убица Алија Балијагић (65), који је након вишенедељне потраге 2024. године ухапшен у Србији, осуђен је на јединствену максималну казну од 40 година затвора.[230]
- Земљотрес магнитуде 7,2 степена Рихтерове скале погодио је север Јапана, а проглашена је и претња од цунамија.[231]
- 14. децембар:
- Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) поднело је оптужни предлог против Николе Селаковића, тренутно министра културе, због „незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама Генералштаба“.[232]
- 15. децембар:
- Џаред Кушнер је објавио да се повлачи из планираног пројекта изградње хотела у Београду на месту зграде Генералштаба, након што је он изазвао протесте и због оптужног предлога против високопозиционираног српског политичара, објавио је данас Вол стрит журнал. „Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, објавио је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Афинитy Партнерс“.[233]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар:
- Игор Познич, југословенски и словеначки фудбалер (*1967)
- Чед Морган, аустралијски кантри певач и гитариста (*1933)
- 2. јануар — Агнес Келети, мађарско-израелска гимнастичарка (*1921)
- 3. јануар:
- Ла Чунга, шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*1938)
- Стипица Калођера, југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*1934)
- Братислав Живковић, српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*1975)
- 4. јануар:
- Ана Глигић, српска и југословенска вирусолошкиња (*1934)
- Золтан Халмоши, мађарски фудбалер и тренер (*1947)
- 5. јануар:
- Горанка Матић, српска историчарка уметности и фотографкиња (*1949)
- Костас Симитис, грчки политичар, лидер (ПАСОК)-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*1936)
- 6. јануар — Душан Маравић, српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*1939)
- 7. јануар:
- Милорад Милинковић, српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*1965)
- Жан-Мари ле Пен, француски националистички политичар (*1928)
- 14. јануар:
- Срђан Дедић, српски филмски и позоришни глумац (*1955)
- Драган Роквић, српски публициста и књижевник (*1961)
- 15. јануар — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*1946)
- 16. јануар — Џоун Плаурајт, енглеска глумица (*1929)
- 17. јануар:
- Денис Лоу, шкотски фудбалер (*1940)
- Пунсалмаџин Очирбат, монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*1942)
- 19. јануар — Слободан Пуро Ђурић, црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*1935)
- 21. јануар — Маурисио Фунес, салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*1959)
- 23. јануар — Васо Микан, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
- 25. јануар:
- Архиепископ тирански Анастасије, архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*1929)
- Дражен Далипагић, југословенски кошаркаш и српски тренер (*1951)
- 27. јануар — Марјан Хластец, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1936)
- 30. јануар:
- Вера Бердовић, српска оперска певачица (*1941)
- Зоран Јакшић, српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*1960)
- Димитрије Миленковић, српски књижевник (*1935)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Хорст Келер, немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*1943)
- 2. фебруар — Игор Бојовић, српски драмски писац, драматург и сценариста (*1969)
- 3. фебруар:
- Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и критичар (*1965)
- Лима, бразилски фудбалски репрезентативац (*1942)
- 5. фебруар — Дејан Матић, српски глумац и позоришни уметник (*1963)
- 7. фебруар:
- Тони Робертс, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1939)
- Меџикал Пауер Мако, јапански авангардни музичар и композитор (*1954)
- 8. фебруар — Сем Нујома, председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*1929)
- 12. фебруар:
- Драгољуб Војнов, српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*1947)
- Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
- 13. фебруар — Јанош Дунаи, мађарски фудбалер (*1937)
- 15. фебруар — Мухсин Хендрикс, јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*1967)
- 19. фебруар — Градимир Стојковић, српски књижевник (*1947)
- 18. фебруар - Џин Хекман, амерички глумац и писац (*1930)
- 20. фебруар — Питер Џејсон, амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*1944)
- 21. фебруар — Милан Распоповић, српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*1936)
- 24. фебруар:
- Френк Џеј Визнер, амерички дипломата (*1938)
- Роберта Флек, америчка певачица (*1937)
- 26. фебруар:
- Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
- Остоја Ђукић, српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*1947)
- Милош M. Радовић, српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*1953)
- Мишел Трахтенберг, америчка глумица (*1985)
- 27. фебруар — Борис Спаски, руски шаховски велемајстор (*1937)
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март:
- Саша Поповић, српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*1954)
- Зоран Брајовић, политичар (*1977)
- Тулио Ланесе, италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*1947)
- 3. март — Хоакин Аријас, кубански фудбалер (*1914)
- 7. март — Хаген Клајнерт, немачки физичар (*1941)
- 10. март — Љубомир Катић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1934)
- 12. март — Брус Главер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1932)
- 13. март:
- Радиша Илић, српски фудбалски голман (*1977)
- Софија Губајдулина, совјетска и европска композиторка (*1931)
- Антим Русас, митрополит солунски (*1934)
- 14. март — Немања Поповић, српски рударски стручњак и универзитетски професор (*1936)
- 15. март — Вингс Хаузер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*1947)
- 16. март:
- Андреј Ђорђијески, македонски музичар (*1982)
- Милорад Комраков, српски новинар (*1955)
- 17. март — Бранислава Перуничић, емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*1936)
- 18. март — Стана Савић, српска педијатрица (*1935)
- 19. март:
- Андрија Делибашић, црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*1981)
- Надежда Гаће, југословенска и српска новинарка (*1950)
- 20. март — Еди Џордан, оснивач и власник тима Формуле 1 (*1948)
- 21. март:
- Олег Гордијевски, руско-британски дупли шпијун (*1938)
- Џорџ Форман, амерички боксер (*1949)
- 22. март:
- Франческо Беноцо, италијански филолог и музичар (*1969)
- Игуманија Салафаила, монахиња СПЦ и игуманија Манастира Благовештења Рудничкога (*1939)
- 23. март — Михаило Војводић, српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*1938)
- 24. март — Радивој Шајтинац, српски књижевник (*1949)
- 25. март:
- Хуан Агилера, шпански тенисер (*1962)
- Шинода Масахиро, јапански редитељ (*1931)
- Милош Бељић, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Југославије (*1933)
- 26. март — Ник Лалић, аустралијски политичар српског порекла (*1945)
- 27. март — Ото Толнаи, српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*1940)
- 29. март — Ричард Чемберлен, амерички глумац (*1934)
- 30. март — Маринко Колнаго, југословенски и хрватски музичар (*1942)
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април:
- Вал Килмер, амерички глумац (*1959)
- Бојана Андрић, српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*1944)
- Алфи Кабиљо, југословенски и хрватски композитор и музичар (*1935)
- 2. април — Хамтај Сифандон, лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*1924)
- 3. април — Здравко Печар, словеначки и југословенски бацач диска (*1950)
- 4. април — Амаду Багајоко, малијски вокалиста и гитариста (*1954)
- 8. април:
- Обрад Стевановић, генерал-потпуковник полиције Србије (*1953)
- Војин Кајганић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1949)
- Марија Александровић, српска и ромска професорка српске и ромске књижевности и језика (*1972)
- 9. април — Мел Новак, амерички глумац српског порекла (*1934)
- 10. април:
- Маријан Јантољак, југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*1940)
- Лео Бенхакер, холандски фудбалски тренер (*1942)
- 11. април — Макс Ромео, јамајчански реге музичар (*1944)
- 13. април:
- Џин Марш, британска глумица (*1934)
- Марио Варгас Љоса, перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*1936)
- 14. април — Филип Давид, јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*1940)
- 17. април — Љубомир Симовић, српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*1935)
- 18. април — Никола Покривач, хрватски фудбалер (*1985)
- 19. април — Срђан Тодоровић, српски политичар из БиХ (*1980)
- 20. април — Недељко Шиповац, српски политичар и министар (*1942)
- 21. април — Папа Фрања, врховни поглавар Римокатоличке цркве (*1936)
- 22. април — Зураб Церетели, руски и грузијски уметник, вајар и академик (*1934)
- 23. април — Фуад Мебаза, тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*1933)
- 25. април:
- Мирјана Миочиновић, српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*1935)
- Гостимир Поповић, пуковник Војске Републике Српске (*1949)
- 26. април:
- Анђелка Миливојевић Тадић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*1964)
- Жаир, бразилски фудбалер (*1940)
- 28. април — Џејн Гардам, енглески писац белетристике за децу и одрасле (*1928)
- 30. април — Ина Канабаро Лукас, бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*1908)
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Маноло, шпански фудбалски навијач (*1949)
- 4. мај — Зоран Здравковић, српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*1955)
- 5. мај — Луис Галван, аргентински фудбалер (*1948)
- 6. мај — Каћуша Јашари, албанска политичарка (*1946)
- 7. мај:
- Џо Дон Бејкер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
- Ерол Кадић, српски филмски глумац и редитељ (*1955)
- 8. мај — Дејвид Саутер, амерички правник и судија (*1939)
- 9. мај:
- Милорад Мирчић, српски политичар (*1956)
- Драган Лабовић, српски кошаркаш (*1987)
- 11. мај — Роберт Бентон, амерички филмски редитељ и сценариста (*1932)
- 12. мај — Недим Ђухерић, југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*1942)
- 13. мај:
- Хосе Мухика, уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*1935)
- Алан Еглстон, аустралијски политичар (*1941)
- 14. мај — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (*1932)
- 15. мај:
- Душан Вујовић, српски политичар, економиста и универзитетски професор (*1951)
- Наталија Шиколенко, белоруска бацачица копља (*1964)
- 17. мај — Игуманија Доротеја, православна монахиња и игуманија Манастира Подластве (*1943)
- 19. мај — Милан Блануша, српски сликар (*1943)
- 20. мај:
- Чан Дик Лионг, вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*1937)
- Нино Бенвенути, италијански боксер (*1938)
- Џорџ Вент, амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*1948)
- 21. мај:
- Аластер Макинтајер, британски филозоф (*1929)
- Раде Верговић, српски сликар и глумац (*1939)
- 22. мај — Весна Томајек, српска и југословенска рукометашица (*1962)
- 26. мај — Мухамед ез Зентани, либијски политичар (*1937)
- 28. мај:
- Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*1926)
- Џорџ Смит, амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*1930)
- Нгуги ва Тионго, кенијски писац (*1938)
- 31. мај — Тереза Кочиш, српска гимнастичарка (*1934)
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Иван Станчић, југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*1953)
- 3. јун — Јошка Броз, српски политичар (*1947)
- 4. јун — Осте Ерцег, српски сликар (*1947)
- 6. јун — Дитрих Х. Велте, немачки геолог и академик (*1935)
- 7. јун — Милка Подруг Кокотовић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1930)
- 8. јун — Матија Дедић, хрватски и српски музичар (*1973)
- 9. јун — Фредерик Форсајт, енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*1938)
- 10. јун:
- Харис Јулин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1937)
- Бујар Букоши, албански уролог и политичар (*1947)
- Славиша Ђурковић, југословенски и српски фудбалер (*1968)
- 11. јун:
- Момо Пићурић, црногорски телевизијски и позоришни глумац (*1947)
- Петар Милошевић, пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*1943)
- Брајан Вилсон, амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*1942)
- 14. јун — Виолета Чаморо, председница Никарагве (1990-1997) (*1929)
- 17. јун:
- Кисмо Лесмо, српски репер
- Бернар Лакомб, француски фудбалер (*1952)
- Гејлард Сартејн, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1946)
- Александра Вранеш, српски универзитетски професор (*1960)
- 18. јун — Димитрије Бјелица, српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*1935)
- 20. јун:
- Франсис Грејам-Смит, енглески астроном (*1923)
- Ивар Јевер, норвешко-амерички физичар и нобеловац (1973) (*1929)
- 21. јун — Радисав Радојковић, српски филмски и позоришни глумац (*1937)
- 22. јун:
- Зоран Ковачевић, српски биохемичар и академик САНУ (*1935)
- Жижа Стојановић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1930)
- 23. јун — Милан Јовановић Пинки, српски репер и кошаркаш (*1978)
- 25. јун — Сергеј Ферари, југословенски и словеначки глумац (*1933)
- 26. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*1932)
- 27. јун:
- Драгољуб Ацковић, српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука (*1952)
- Иљана Силај, румунско-мађарска атлетичарка (*1941)
- 28. јун — Гојко Варда, српски архитекта унутрашње архитектуре, дизајнер и педагог (*1936)
- 29. јун — Петар Мошић, српски сликар (*1981)
- 30. јун — Лајош Сатмареану, румунски фудбалер и тренер (*1944)
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Џулијан Макман, аустралијски глумац (*1968)
- 3. јул:
- Диого Жота, португалски фудбалер (*1996)
- Андре Силва, португалски фудбалер (*2000)
- Мајкл Медсен, амерички глумац (*1957)
- 4. јул — Рихард Мерц, српски професор, пионир, оснивач и вишегодишњи шеф Kатере за снимање и дизајн звука при ФДУ (*1939)
- 10. јул — Радомир Дамњановић Дамњан, српски сликар и концептуални уметник (*1935)
- 12. јул — Александар Чиликов, црногорски историчар умјетности (*1950)
- 13. јул:
- Мухамаду Бухари, генерал-мајор, војни вођа Нигерије и њен седми председник (*1942)
- Тима Џебо, југословенска и босанскохерцеговачка кошаркашица (*1963)
- 14. јул — Чедомир Петровић, српски и југословенски глумац, режисер и писац (*1949)
- 15. јул — Пинар Кур, турска књижевница и преводилац (*1943)
- 16. јул — Владимир Гоати, српски публициста, аналитичар, политиколог и професор политичких (*1939)
- 17. јул — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (*1969)
- 18. јул — Хитоми Обара, јапанска рвачица (*1981)
- 19. јул — Јосип Пејаковић, југословенски и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац (*1948)
- 20. јул — Малколм-Џамал Ворнер, амерички глумац, музичар и песник (*1970)
- 22. јул:
- Ози Озборн, британски певач и текстописац (*1948)
- Новак Кондић, српски универзитетски професор, доктор економских наука и политичар (*1952)
- 24. јул — Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста (*1953)
- 27. јул — Челсо Вали, италијански композитор, диригент, аранжер и продуцент плоча (*1950)
- 28. јул — Лаура Далмајер, немачка биатлонка (*1993)
- 29. јул — Младен Јагушт, српски диригент (*1924)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Грујо Борић, генерал-потпуковник Војске Републике Српске (*1938)
- 4. август — Талгат Мусабајев, казашки тест пилот и космонаут (*1951)
- 5. август:
- Јон Илијеску, румунски политичар и председник Румуније (1989-1996; 2000-2004) (*1930)
- Франк Мил, немачки фудбалер (*1958)
- Жорже Кошта, португалски фудбалер и тренер (*1971)
- Зоран Спасојевић, српски писац (*1949)
- 6. август:
- Ђорђе Андријашевић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1931)
- Сулејман Обеид, палестински фудбалер (*1984)
- 7. август:
- Немања Ђурић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1936)
- Џим Лавел, амерички астронаут и капетан Америчке ратне морнарице (*1928)
- 9. август:
- Махмуд Фаршчијан, ирански мајстор персијског сликарства и минијатуре (*1930)
- Томислав Маринковић, српски песник (*1949)
- 10. август — Кунишиге Камамото, јапански фудбалер (*1944)
- 11. август:
- Габи Новак, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1936)
- Бене Капоста, мађарски фудбалер (*1942)
- 12. август — Оља Грастић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
- 16. август — Ден Тана, српски и амерички угоститељ, спортски радник, филмски глумац и продуцент (*1935)
- 17. август — Теренс Стамп, британски глумац (*1938)
- 20. август — Френк Каприо, амерички судија и политичар (*1936)
- 22. август:
- Јарослав Јевдокимов, украјинско-белоруски певач (*1946)
- Петар Милатовић, српски књижевник и новинар (*1949)
- 25. август:
- Рајнер Вајс, немачко-амерички физичар и нобеловац (2017) (*1932)
- Никола Павичић, српски привредник (*1940)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар:
- Снежана Трстењак, српски редитељ, сценариста и аниматор (*1963)
- Грејам Грин, канадски домородачки глумац (*1952)
- Џо Бугнер, британско-аустралијски професионални боксер (*1950)
- 2. септембар — Миро Вуцо, хрватски академски вајар (*1941)
- 4. септембар — Ђорђо Армани, италијански модни креатор (*1934)
- 5. септембар — Јелица Курјак, српски дипломата и политичарка (*1952)
- 6. септембар:
- Дејвид Балтимор, амерички биолог и нобеловац (*1938)
- Андреј Маринц, словеначки политичар (*1930)
- 7. септембар:
- Добрица Агатоновић, српски позоришни и филмски глумац (*1942)
- Михаило Вукобратовић, српски филмски и телевизијски редитељ (*1952)
- 9. септембар:
- Стефано Бени, италијански писац, новинар, песник, драматург, сценариста и хумориста (*1947)
- Рајнхард Лауер, немачки историчар књижевности и академик (*1935)
- 10. септембар — Чарли Кирк, амерички политички активиста, књижевник и медијска личност (*1993)
- 11. септембар:
- Миле Новаковић, српски генерал полиције (*1953)
- Ана Виђен, хрватска и српска вајарка и сликарка (*1931)
- 12. септембар — Јован Томовић, српски привредник, друштвенополитички радник и хуманитарни радник (*1932)
- 14. септембар — Хаиме Родригез, салвадорски фудбалер (*1959)
- 15. септембар — Славко Обадов, српски џудиста и професор физичке културе (*1948)
- 16. септембар:
- Роберт Редфорд, амерички филмски глумац, режисер, продуцент и филантроп (*1936)
- Дејан Миловановић, српски фудбалер (*1984)
- Оскар Каликс, аргентински фудбалер (*1939)
- 17. септембар — Џон Серл, амерички филозоф и универзитетски професор (*1932)
- 18. септембар — Јаирус Бирех, кенијски атлетичар (*1992)
- 21. септембар:
- Џон Степлтон, британски новинар (*1946)
- Сулејман Спахо, српски политичар (*1949)
- 22. септембар — Енвер Петровци, југословенски, српски и албански филмски и позоришни глумац (*1954)
- 23. септембар:
- Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (*1939)
- Клаудија Кардинале, италијанска глумица (*1938)
- 24. септембар:
- Џорџ Смут, амерички астрофизичар, космолог и нобеловац (*1945)
- Василије Видовић Васке, српски четнички војвода (*1954)
- 25. септембар — Бранислав Гавриловић Брне, српски четнички војвода (*1964)
- 28. септембар — Хосе Аракистајн, шпански фудбалски голман (*1937)
- 29. септембар — Војислав Симић, српски музичар, композитор и диригент (*1924)
- 30. септембар — Слободан Васковић, српски новинар и блогер (*1962)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар:
- Џејн Гудол, британски приматолог, етолог и антрополог (*1934)
- Клаус Офе, немачки политички социолог марксистичке оријентације (*1940)
- 3. октобар:
- Антон Пелинка, професор политичких наука и студија национализма (*1941)
- Ремо Ђироне, италијански филмски и позоришни глумац (*1948)
- Еду Манга, бразилски фудбалер (*1967)
- 4. октобар:
- Иван Клима, чешки књижевник (*1931)
- Милан Мандарић, српско-амерички предузетник (*1938)
- 5. октобар:
- Рон Дин, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1938)
- Дејан Гвозден, српски певач, гитариста и аутор песама (*1970)
- 7. октобар:
- Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач народне и поп-фолк музике (*1953)
- Џон Гердон, британски биолог и нобеловац (*1933)
- 8. октобар:
- Ђерђ Мезеи, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
- Здравко Шотра, српски режисер и сценариста (*1933)
- Илија Тодоров, генерал-мајор Војске Србије (*1963)
- 11. октобар:
- Дајана Китон, америчка глумица (*1946)
- Кестутис Шапка, совјетски и литвански атлетичар (*1949)
- Флавијус Домиде, румунски фудбалер и тренер (*1946)
- 12. октобар — Добромир Жечев, бугарски фудбалер и тренер (*1942)
- 13. октобар:
- Дру Струзан, амерички уметник (*1947)
- Момчило Прстојевић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1949)
- 15. октобар:
- Љубомир Обрадовић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1950)
- Саманта Егар, британско-америчка глумица (*1939)
- Бане Минић, српски академски сликар (*1938)
- Иван Зафиров, бугарски фудбалер и тренер (*1947)
- 17. октобар — Ђино Пиватели, италијански фудбалер и тренер (*1933)
- 18. октобар — Чен-Нинг Јанг, кинески физичар и нобеловац (*1922)
- 20. октобар:
- Анто Јаковљевић, хрватски, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1962)
- Небојша Павковић, генерал-пуковник Војске Југославије (*1946)
- 23. октобар — Виктор Шустиков, руски и совјетски фудбалер и тренер (*1939)
- 24. октобар:
- Велизар Ђерић, министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије (*1952)
- Макс Лоренц, немачки фудбалер (*1939)
- 25. октобар:
- Југослав Костић, српски политичар и дипломата (*1939)
- Небојша Чолић, српски глумац (*1957)
- 26. октобар — Пер Јакобсен, дански слависта, филолог, лингвиста, академик и универзитетски професор (*1935)
- 27. октобар:
- 31. октобар:
- Слободанка Груден, српска лекарка и политичарка (*1940)
- Фатос Нано, албански политичар и премијер Албаније (*1952)
- Чеки Карјо, француски глумац турског порекла (*1953)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар:
- Радомир Путник, српски писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар (*1946)
- Младен Жижовић, српски фудбалер и тренер (*1980)
- Дајана Лед, америчка глумица (*1935)
- Рудолф Белин, југословенски и хрватски фудбалер (*1942)
- Дик Чејни, амерички политичар и 46. потпредседник САД (*1941)
- Драган Симеуновић, југословенски и српски фудбалер (*1954)
- 4. новембар:
- Игуманија Евгенија, православна монахиња и игуманија Манастира Покајнице (*1947)
- Кнут Ћелстали, норвешки историчар и политичар (*1948)
- 5. новембар:
- Емерик Јенеј, румунски фудбалски тренер и фудбалер (*1937)
- Роналд Венетијан, суринамски математичар, политичар и председник Суринама (*1936)
- Полин Колинс, енглеска глумица (*1940)
- 6. новембар — Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар, зоолог и нобеловац (*1928)
- 7. новембар:
- Исмет Ђухерић, потпуковник Војске Републике Српске (*1949)
- Александар Радојевић, српски архитекта и универзитетски професор (*1934)
- 8. новембар — Владимир Вукчевић, српски правник и тужилац (*1950)
- 9. новембар:
- Радоман Кањевац, српски песник (*1960)
- Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1937)
- 10. новембар:
- Хам Лини, политичар и премијер Вануатуа (*1951)
- Дејан Ристановић, српски публициста, инжењер и уредник (*1963)
- 11. новембар — Сали Киркланд, америчка глумица (*1941)
- 13. новембар — Марина Левицка, британски романописац украјинског порекла (*1946)
- 16. новембар:
- Драгослав Шиљак, српски инжењер електротехнике, научник, професор, спортиста и инострани члан САНУ (*1933)
- Роналд Гросарт Матичек, мађарски психолог и академик (*1940)
- 17. новембар:
- Алис и Елен Кеслер, немачке певачице, плесачице и глумице (*1936)
- Ребека Ен Хајнеман, америчка дизајнерка видео-игара и програмерка (*1963)
- Пол Екман, амерички психолог (*1937)
- 18. новембар — Драган Шкорић, српски инжењер пољопривреде, генетичар, универзитетски професор и академик САНУ (*1937)
- 20. новембар:
- Бранислав Ивковић, српски политичар, министар и универзитетски професор (*1952)
- Бранко Иванда, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1941)
- Милан Чуда, чехословачки одбојкаш (*1939)
- Дитер Херцог, немачки фудбалер и репрезентативац (*1946)
- 23. новембар:
- Удо Кир, немачко амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, продуцент и редитељ (*1944)
- Љиљана Јорговановић, српски текстописац (*1959)
- Никита Симоњан, совјетски и руски фудбалер (*1926)
- Фергус Кер, шкотски католички свештеник, теолог и филозоф (*1931)
- Велибор Крсмановић, српски молекуларни биолог (*1932)
- 25. новембар — Лоренцо Буфон, италијански фудбалски голман (*1929)
- 27. новембар — Бранко Басара, пуковник Југословенске народне армије и Војске Републике Српске (*1939)
- 29. новембар — Том Стопард, енглески драматург и сценариста (*1937)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар:
- Никола Пјетранђели, италијански тенисер (*1933)
- Владимир Мунтјан, совјетски фудбалер (*1946)
- 2. децембар — Арнфин Несет, норвешки медицински техничар и серијски убица (*1936)
- 3. децембар — Љубиша С. Адамовић, српски економиста и универзитетски професор (*1928)
- 4. децембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапански глумац (*1950)
- 5. децембар — Френк Гери, амерички архитекта канадског порекла (*1929)
- 7. децембар — Глен де Бук, белгијски фудбалер и тренер (*1971)
- 10. децембар — Софи Кинсела, британска књижевница (*1969)
- 12. децембар — Питер Грин, амерички филмски и ТВ глумац и продуцент (*1965)
- 13. децембар — Боби Русо, канадски хокејаш на леду (*1940)
- 14. децембар — Роб Рајнер, амерички глумац и редитељ (*1947)
- 17. децембар — Предраг Драговић, српски сликар и вајар (*1953)
- 18. децембар — Славко Алексић, српски четнички војвода (*1956)
- 19. децембар:
- Петер Куфершмит, немачки фудбалер (*1942)
- Геза Шетет, српски сликар, илустратор и стрип цртач мађарског поријекла (*1953)
- 20. децембар:
- Лазе Манасковски, југословенски и македонски глумац (*1958)
- Жан Лоде, француски кануист (*1930)
- 22. децембар — Крис Рија, енглески кантаутор и гитариста (*1951)
- 23. децембар:
- Васил Рингов, македонски и југословенски фудбалер (*1955)
- Анатолиј Бондарчук, украјински бацач кладива (*1940)
- 27. децембар — Денис Никитин, руски неонациста и оснивач Руског добровољачког корпуса (*1984)
- 28. децембар:
- Брижит Бардо, француска глумица, певачица, манекенка и активисткиња за права животиња (*1934)
- Миодраг Раичевић, црногорски и српски књижевник (*1955)
- 30. децембар:
- Никола Апостоловић, југословенско-српски публициста и спортиста (*1960)
- Мате Мештровић, хрватски новинар, историчар и политичар (*1930)
- 31. децембар — Маријан Черчек, југословенски и хрватски фудбалер (*1949)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Џон Мартинис, Мишел Деворе и Џон Кларк[234]
- Хемија — Омар Јаги, Сусуму Китагава и Ричард Робсон[234]
- Медицина — Мери Бранкоу, Фред Рамздел и Шимон Сакагучи[234]
- Књижевност — Ласло Краснахоркаи[234]
- Мир — Марија Корина Мачадо[234]
- Економија — Џоел Мокир, Филип Агијон и Питер Хавит[234]
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Borders open: Bulgaria and Romania celebrate joining Schengen Area”. Euronews (на језику: енглески). 1. 1. 2025. Приступљено 1. 1. 2025.
- ^ „Šaranović: Deset osoba ubijeno na Cetinju, policija traga za Acom Martinovićem”. Politika (на језику: српски). 1. 1. 2025. Приступљено 1. 1. 2025.
- ^ „Напад под заставом Исламске државе – возило улетело у масу људи у Њу Орлеансу, 11 мртвих”.
- ^ „Српски добровољац Братислав Живковић погинуо у Украјини”.
- ^ „У украјинском нападу дроном погинуо руски новинар, више њих повређено”.
- ^ „Аустријски канцелар Карл Нехамер поднео оставку”.
- ^ „Ukrajina pokrenula novu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti, kažu izveštaji”. Radio Slobodna Evropa. 5. 1. 2025.
- ^ „Индонезија постаје чланица БРИКС”.
- ^ „Аустрија, лидер десничарске Слободарске партије Херберт Кикл добио мандат за формирање владе”.
- ^ „Justin Trudeau resigns as Canadian prime minister”. BBC News (на језику: енглески). 6. 1. 2025. Приступљено 6. 1. 2025.
- ^ „Američki Kongres sertifikovao pobedu Donalda Trampa na izborima”.
- ^ „Tramp: Ako bi se Kanada spojila sa SAD kakva bi to velika nacija bila”. 6. 1. 2025.
- ^ „Земљотрес погодио свети град на Тибету: Најмање 126 жртава, 188 повређених”. 7. 1. 2025.
- ^ „Požar u los Anđelesu: Delovi grada pretvoreni u pepeo”. 8. 1. 2025.
- ^ „Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal”. 8. 1. 2025.
- ^ „Zastava Srpske duga 33 metra na auto-putu 9. Januar (FOTO)”.
- ^ „Komandant libanske vojske izabran za predsednika zemlje”. Radio Slobodna Evropa. 9. 1. 2025.
- ^ „Naftna industrija Srbije na listi sankcija SAD, Vučić rekao da se traži potpuni izlazak Rusije iz vlasništva”. Radio Slobodna Evropa. 10. 1. 2025.
- ^ „Председнички избори у Хрватској: Милановић убедљиво до другог мандата”. 12. 1. 2025.
- ^ „Експлозија у Јемену – најмање 17 особа погинуло, 67 повређено”.
- ^ „Студентски протест испред Уставног суда у Београду: 'Битно је да имаш (у)став'”. BBC News на српском (на језику: српски). 2025-01-12. Приступљено 2026-01-03.
- ^ „Политичка криза у Јужној Кореји: Председник Јун Сук Јеол ухапшен - из другог покушаја”. 15. 1. 2025.
- ^ „Примирје у Гази: Израел и Хамас разменили таоце и затворенике”. 14. 1. 2025.
- ^ „Русија и Иран потписали споразум због којег ће запад да дрхти”.
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2025-01-17). „Održan protest pred zgradom Radio-televizije Srbije”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ „БЛИСКОИСТОЧНИ СУКОБ: Прекид ватре у Гази ступио на снагу; Ослобођене Израелке састале се у болници са члановима породица”.
- ^ „Live: Trump takes oath of office as he is sworn in as the 47th president of the US”. ABC News (на језику: енглески). 2025-01-20. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Izvršne naredbe: Moćno sredstvo koje koriste američki predsednici”. 21. 1. 2025.
- ^ „Svetska zdravstvena organizacija (SZO) žali zbog povlačenja SAD i poziva na dijalog - Društvo - Dnevni list Danas”. 21. 1. 2025.
- ^ Rojters. „Požar u turskom skijalištu, nastradalo 76 ljudi”. Glas Amerike.
- ^ „Трамп потписао извршну наредбу којом се обуставља илегална миграција”.
- ^ „Završena blokada saobraćajnice u Beogradu, u Novom Sadu napadnuti studenti, gradonačelnik osudio napad”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2025-01-27. Приступљено 2026-01-03.
- ^ „Saslušana studentkinja kojoj je slomljena vilica ispred SNS prostorija, navela da i dalje ima bolove”. N1 Info RS (на језику: српски). 2025-05-28. Приступљено 2026-01-12.
- ^ „Premijer Srbije podneo ostavku”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2025-01-28. Приступљено 2025-01-28.
- ^ „Live updates: Plane crash near Washington, DC; Reagan National Airport takeoffs and landings halted”. CNN (на језику: енглески). 2025-01-30. Приступљено 2025-01-30.
- ^ „What we know so far about Washington DC plane crash”. BBC News. 30. 1. 2025. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „ZAKON O JAVNOM DUGU: Javni dug Srbije na kraju januara 2025. godine 39 milijardi evra”. www.paragraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-09-11.
- ^ Nova.rs (2025-02-01). „Ovo je spisak govornika na najvećoj blokadi ikada”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ d.o.o, cubes. „Nova ekonomija: Šta je United grupa prodala Telekomu? - Vreme”. vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2026-01-19.
- ^ „Desetine hiljada ljudi na ulicama Kragujevca u okviru studentskog protesta „Sretnimo se na Sretenje“”. Glas Amerike (на језику: српски). 2025-02-15. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5661181/sednica-saveta-za-nacionalnu-bezbednost-presuda-dodiku-republika-srpska.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5662935/skupstina-republike-srpske-usvojila-predlog-zakona-o-zabrani-delovanja-vanustavnih-institucija-bih.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5662893/rat-ukrajina-rusija-zelenski-putin-moskva-kijev.html
- ^ „Šta piše u "Studentskom ediktu" koji je predstavljen na protestu u Nišu”. N1 (на језику: српски). 2025-03-01. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.novosti.rs/planeta/svet/1465900/tramp-ukinuo-uredbu-bila-klintona-engleski-proglasio-zvanicni-jezik-sad
- ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=591492
- ^ https://rt.rs/svet/132396-parlament-gruzije-usvojio-nacrt-zakona-o-stranim-agentima/
- ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5666651/narod-skupstina-amandmani-rasprava-.html
- ^ „Đorđević (POKS): U Pionirskom parku gluma sa akademije SNS za mlade lidere - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-03-08. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cdel33e2wk6o/lat
- ^ https://sputnikportal.rs/20250308/zlokoban-znak-za-ukrajinu-pao-krst-sa-crkve-kijevsko-pecerske-lavre-1183391378.html
- ^ https://balkans.aljazeera.net/videos/2025/3/9/stotine-ubijenih-u-sukobima-assadovih-lojalista-i-vladinih-snaga-na-zapadu-sirije
- ^ https://www.b92.net/info/region/110379/kalin-djordjesku-odbijen/vest
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/tela-leze-na-ulicama-za-2-dana-ubijeno-vise-od-1000-ljudi-najveci-masakr-u-siriji/l0sycwe
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/ratu-u-ukrajini/5669250/tramp-sad-gotovo-ukinule-pauzu-ukrajini-za-obavestajne-informacije-proruski-blogeri-nastavak-napredovanja-u-kurskoj-oblasti.html
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/uhapsen-bivsi-predsednik-filipina-rodrigo-duterte/snwjkyv
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/c3vw1d9vr9vo/lat
- ^ „Kako Trampov sin vidi stanje u Srbiji: Objavio intervju sa Vučićem | Politika”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.rts.rs/vesti/region/5670666/tuzilastvo-bih-izdalo-naredbu-za-privodjenje-dodika-viskovica-i-stevandica.html
- ^ https://www.novosti.rs/amp/vesti/politika/1469820/srbija-povukla-glas-antirusku-rezoluciju-ministar-djuric-promenili-smo-glas-uzdrzano
- ^ https://rts.rs/vesti/region/5671516/skupstina-rs-usvojila-predlog-odluke-o-pristupanju-donosenja-novog-ustava.html
- ^ https://www.dnevnik.rs/vesti/svet/video-sudza-je-oslobodjena-ruski-specijalci-povratili-grad-zene-placu-od-srece-ukrajinci-sada-spasavaju-glave-2025-03-
- ^ https://www.euronews.rs/evropa/vesti/160914/ruski-izvori-o-primirju-zamka-ili-sansa-za-mir/vest
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cy5n9pkl27zo/cyr
- ^ https://balkans.aljazeera.net/blog/liveblog/2025/3/13/nacrt-novog-ustava-pred-zastupnicima-u-rs-u
- ^ „Arhiv javnih skupova izneo procenu o broju učesnika na protestu „15. za 15“”. N1 (на језику: српски). 2025-03-15. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://n1info.rs/svet/tramp-sveo-na-minimum-vladine-agencije-koja-vodi-glas-amerike/
- ^ https://www.telegraf.rs/vesti/svet/4072787-osnivac-telegrama-napustio-francusku-pavelu-durovu-dozvoljeno-da-ode-na-nekoliko-nedelja
- ^ https://www.novosti.rs/planeta/svet/1470957/tramp-naredio-napade-jemen-huti-najavili-ciljanje-izraelskih-plovila
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5673909/tornado-oluje-sad-mrtvi.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/667468/alija-balijagic-izrucen-crnoj-gori
- ^ http://www.nspm.rs/hronika/izrael-obnovio-vazdusne-napade-u-gazi-nakon-neuspeha-pregovora-sa-hamasom-o-oslobadjanju-preostalih-talaca-i-sprovodjenju-primirja.-hamas-prebacuje-odgovornost-na-izrael-za-prekid-primirija.html
- ^ https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/404402/Potpisan-sporazum-o-vojnom-savezu-Albanije-Kosova-i-Hrvatske-Srbija-trazi-objasnjenje.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5675095/rat-u-ukrajini--1119-dan-18-mart-2025.html
- ^ https://blitz.bg/svyat/kiev-s-drzk-xod-zapocna-nova-ofanziva-eto-kde-iznenada-rusiya_news1073197.html
- ^ https://n1info.rs/svet/americka-vlada-pocela-da-objavljuje-desetine-hiljada-poverljivih-zapisa-o-ubistvu-dzona-f-kenedija-foto/
- ^ https://www.kurir.rs/planeta/9617272/uhapsen-ekrem-imamoglu-gradonacelnik-istanbula-i-rivala-predsednika-redzepa-tajipa-erdogana
- ^ https://rt.rs/rusija/134492-kijev-napad-objekat-energetska-infrastruktura/
- ^ https://www.rts.rs/vesti/politika/5676337/skupstina-narodni-poslanici-glasanje-.html
- ^ https://www.tanjug.rs/svet/hronika/148950/iran-najmanje-21-osoba-poginula-a-6419-povredeno-na-proslavi-festivala-vatre/vest
- ^ https://n1info.rs/svet/kenija-priznala-nezavisnost-kosova/
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/ruska-novinarka-ana-poginula-kod-granice-sa-ukrajinom-stradala-je-od-nagazne-mine-u/v8v67ry
- ^ https://www.atvbl.rs/vijesti/svijet/gori-juzna-koreja-najmanje-24-osobe-poginule-evakuisano-27000-ljudi-26-3-2025
- ^ https://sputnikportal.rs/20250326/lider-gagauzije-privedena-kremlj-pritisak-moldavskih-vlasti-na-konkurenciju-maji-sandu-1184009551.html
- ^ https://happytv.rs/zdravlje/medicina/ogroman-koran-na-polju-medicine-kineski-hirurzi-izvrsili-transplantaciju-jetre-iz-svinje-u-coveka/816323
- ^ „Pretučena četvorica studenata u Novom Sadu, jednom operisana vilica: Tuklo ih deset momaka sa kaiševima jer su pevali "Ko ne skače taj je ćaci" - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-03-28. Приступљено 2026-01-19.
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5685675/francuski-sud-proglasio-marin-le-pen-krivom-za-zloupotrebu-fondova-eu.html
- ^ https://www.kurir.rs/vesti/politika/9633414/branko-ruzic-suspendovan-sa-svih-funkcija-unutar-sps
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/krijev-rih-ruski-napad-djeca/33374395.html
- ^ https://una.rs/vesti/vreme/poplave-i-tornada-pustose-sad-poginulo-najmanje-16-ljudi-tenesi-najgore-prosao
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cvgq6yp90m1o/lat
- ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=595870
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5691947/tramp-pauzirao-odluku-o-carinama-na-90-dana-kini-povecanje-na-125-odsto.html
- ^ https://oruzjeonline.com/2025/04/10/zelenski-i-sirski-zvone-na-sva-zvona-pocela-velika-ruska-ofanziva-na-severoistoku-moskva-broji-623-000-vojnika-u-ukrajini/
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/672582/osmanijeva-sudan-priznao-kosovo
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cj3xrvle877o/cyr
- ^ https://www.tanjug.rs/region/politika/154885/madarski-parlament-usvojio-ustavni-amandman-za-zabranu-javnih-lgbtq-aktivnosti/vest
- ^ „Представници Српске листе положили заклетву у Скупштини Косова - Без Цензуре” (на језику: српски). 2025-04-19. Приступљено 2026-01-18.
- ^ https://direktno.rs/vesti/svet/601977/talibani-rusija-spisak-terorista.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5653997/preminuo-papa-franja.html
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/world/2025/4/21/putin-potpisao-strateski-sporazum-o-partnerstvu-sa-iranom
- ^ https://beta.rs/content/223896-epicentar-eksplozije-u-iranskoj-luci-bio-u-objektu-pod-upravom-fondacije-povezane-sa-hamneijem
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5700526/spanija-portugal-prekid-struja.html
- ^ https://lat.rt.rs/svet/140510-tramp-ukidanje-finsnsiranje-opasni-virusi-amerika/
- ^ https://www.nin.rs/svet/vesti/76822/tramp-potpisao-uredbu-o-pokretanju-programa-samodeportacije
- ^ https://www.dw.com/sr/indija-i-pakistan-primirje-odmah-stupa-na-snagu/a-72500201
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/jak-zemljotres-u-rumuniji-potres-jacine-46-stepeni-po-rihteru/576jwlw
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/world/2025/5/12/bijela-kuca-sad-i-kina-sklopile-trgovinski-sporazum-tokom-pregovora-u-zenevi
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/677312/redzep-tajip-erdogan-odluka-o-raspustanju-militantnog-pkk-vazan-korak-ka-turskoj-bez-terorizma
- ^ https://www.novosti.rs/planeta/svet/1489557/zelenski-potpisao-donet-zakon-ratifikaciji-bilateralnog-sporazuma
- ^ Bulajić, Jelena (2025-04-22). „Sve o štafetnom maratonu do Brisela: Studenti kreću u pohod od 1.700 kilometara, potrebna im je naša pomoć”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/stigla-presuda-za-aferu-fajzergejt-ursula-fon-der-lajen-pogresila-evo-kakve-su/fm23yks
- ^ https://www.federalna.ba/poceo-proces-ukidanja-sankcija-siriji-svgi9
- ^ https://oruzjeonline.com/2025/05/16/rusi-na-pregovorima-u-turskoj-ratovali-smo-sa-svedskom-21-godinu-koliko-ste-vi-spremni-da-se-borite/
- ^ https://www.politika.rs/sr/clanak/677943/idf-zapoceo-prvu-fazu-ofanzive-u-gazi-pod-nazivom-gideonova-kolica
- ^ https://www.blic.rs/biznis/vesti/evropska-unija-uvela-nove-ostre-sankcije-rusiji-moskva-odmah-reagovala/r67lzet
- ^ https://www.danas.rs/svet/eu-ukinula-sankcije-siriji/
- ^ https://sputnikportal.rs/20250522/putin-stvoricemo-tampon-zonu-duz-granice-rusije-i-ukrajine-1185996136.html?_gl=1*c9w29u*_ga*TXhxeTk5ck1paWN4QUpFZGtlMWk0WEVfMDFZMVhUVnRpSENEUGFUeFgzNVBBaXVBbW5sSXk3NUhENnhkbXJPaA..
- ^ https://www.euronews.rs/svet/fokus/170453/snazno-nevreme-pogodilo-delhi-letovi-preusmereni/vest
- ^ https://rtv.rs/sr_ci/evropa/ukrajinska-kriza-velika-britanija-francuska-sad-i-nemacka-ukinule-ogranicenja-za-upotrebu-naoruzanja-dugog-dometa-kijevu_1630546.html
- ^ https://www.euronews.rs/evropa/vesti/170959/glecer-zatrpao-selo-u-svajcarskoj-bez-zrtava/vest
- ^ https://n1info.rs/svet/srusila-se-dva-mosta-u-rusiji-jedan-pao-na-voz-pun-putnika/
- ^ https://www.dan.co.me/vijesti/politika/berbok-izabrana-za-predsjednicu-generalne-skupstine-un-5300318
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/c989v4zvyz0o/cyr
- ^ https://oruzjeonline.com/2025/06/08/rusi-usli-u-dnjepropetrovsku-oblast-ali-ukrajina-ne-potvrduje-medvedev-dezinsekcija-zelenih-parazita-u-toku/
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cj9v0kg3x1vo/cyr
- ^ https://balkans.aljazeera.net/news/2025/6/23/iran-pokrenuo-napad-na-americke-trupe-u-kataru
- ^ https://www.dw.com/sr/izrael-potvrdio-prekid-vatre-sa-iranom/a-73013543
- ^ „Studenti u blokadi objasnili šta znači poruka o "zelenom svetlu"”. N1 Info RS (на језику: српски). 2025-06-30. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/blog-studentski-protest-vidimo-se-na-vidovdan-srbija/33457286.html
- ^ Marković, Ana (2025-07-09). „SAZNAJEMO Teško pretučeni student Luka prebačen u kućni pritvor”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2026-01-19.
- ^ „Protest u Užicu: Sedam uhapšenih na slobodi, dvojici kućni pritvor”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2025-07-13. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://naslovi.net/2025-07-26/kurir/ukrajinski-grad-tvrdjava-pred-konacnim-padom-rusi-opkolili-kupjansk-prekinute-glavne-linije-snabdevanja-u-harkovskoj-oblasti/40138266
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „ЈАНАФ добио дозволу да настави испоруку нафте НИС-у”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2026-01-15.
- ^ https://nova.rs/vesti/svet/ruska-vojska-zauzela-grad-casov-jar-na-istoku-ukrajine/
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5763628/brodolom-jemen-migranti.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5765540/srusio-se-helikopter-u-gani-poginulo-osmoro-ljudi-medju-njima-i-dva-ministra.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5765731/trampove-carine-za-70-zemalja-stupile-na-snagu-za-srbiju-stopa-od-35-odsto.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5767109/vulkan-kamcatka.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5767099/azerbejdzan-i-jermenija-potpisali-deklaraciju-o-miru-u-vasingtonu.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5767653/za-izrael-i-novinari-legitimna-meta--ubijena-cela-ekipa-al-dzazire-medju-njima-i-dobitnik-pulicera.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5771079/tramp-putin-sastanak-aljaska-sad-amerika-rusija-moskva.html
- ^ „Srbija i Venecuela: 'Veliki prijatelj Maduro'”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2025-08-22. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://understandingwar.org/research/russia-ukraine/russian-offensive-campaign-assessment-august-23-2025/
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5779652/gambija-brod.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5780923/sudan-kliziste.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5780262/zemljotres-avganistan-250-poginulih.html
- ^ https://blockclubchicago.org/2025/09/09/what-to-know-about-ices-operation-midway-blitz-in-chicago/
- ^ „Podignuta optužnica protiv Gorana Vesića i 12 osoba zbog pada nadstrešnice”. 192 (на језику: српски). Приступљено 2026-02-17.
- ^ „Конкурс "Интервидение" пройдет в Москве 20 сентября” [Такмичење Интервизија одржано је у Москви 20. септембра]. Интерфакс (на језику: руски). 30. 4. 2025. Приступљено 2. 6. 2025.
- ^ „Ruska Evrovizija bo 20. septembra, udeležbo potrdilo več kot 20 držav” [Руска Евровизија 20. септембра, више од 20 земаља потврдило учешће]. Delo (на језику: словеначки). 20. 5. 2025. Приступљено 11. 6. 2025.
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/c20ee5mp7n4o/lat
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/francuska-priznala-palestinu-oglasio-se-makron/zsp9eyj
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/tramp-zvanicno-proglastio-antifu-za-domacu-teroristicku-organizaciju/54sscl8
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cx2re82gj77o/lat
- ^ https://n1info.rs/vesti/vucic-sud-u-hagu-odlucio-da-prevremeno-na-slobodu-bude-pusten-general-pavkovic/
- ^ https://www.srbija.gov.rs/vest/917569/general-nebojsa-pavkovic-stigao-u-srbiju.php
- ^ https://www.novosti.rs/c/planeta/svet/1531400/zavrsen-sastanak-trampa-netanjahua-bela-kuca-objavila-plan-okoncanje-sukoba
- ^ https://www.aa.com.tr/ba/svijet/broj-poginulih-u-zemljotresu-na-filipinima-porastao-na-72-naknadni-potresi-se-nastavljaju/3705235
- ^ https://rtv.rs/sr_lat/svet/nastavlja-se-obustava-rada-vlade-sad-senat-opet-nije-usvojio-zakon-o-finansiranju_1664382.html
- ^ „Student koji je pretučen kod Pionirskog parka u Urgentnom centru - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-10-01. Приступљено 2026-01-11.
- ^ https://www.b92.net/info/region/169140/poplave-u-bugarskoj/vest
- ^ https://www.novosti.rs/planeta/svet/1533023/sada-zvanicno-babis-pobedio-izborima-ceskoj-foto
- ^ https://n1info.rs/svet/francuski-premijer-sebastijan-lekornu--podneo-ostavku/
- ^ https://www.b92.net/info/svet/170395/sirija-i-kurdi-dogovorili-primirje/vest
- ^ https://www.danas.rs/svet/sta-je-zapravo-pozadina-sukoba-avganistana-i-pakistana/
- ^ https://www.dw.com/bs/izraelska-vlada-odobrila-plan-o-primirju-i-osloba%C4%91anju-talaca/a-74301000
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/drugi-zemljotres-pogodio-filipine-nakon-sto-je-u-prvom-poginulo-najmanje-pet-osoba/elpvrtn
- ^ https://www.nobelprize.org/prizes/peace/2025/press-release/
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5804293/eksplozija-tenesi-sad-fabrika-eksploziv.html
- ^ https://n1info.rs/svet/babis-postigao-dogovor-o-formiranju-ceske-vlade-sa-spd-i-motoristima/
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/c7404j8wy29o/lat
- ^ https://www.portalanalitika.me/clanak/trojica-katarskih-zvanicnika-poginula-tokom-puta-na-samit-u-egiptu
- ^ https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-srpska-lista-pobedila-u-prvom-krugu-u-devet-opstina-u-klokotu-ce-se-ici-u-drugi-krug_1663504.html
- ^ https://understandingwar.org/research/russia-ukraine/russian-offensive-campaign-assessment-october-15-2025/
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5808077/bivsi-trampov-savetnik-dzon-bolton-optuzen-da-je-sklonio-poverljiva-dokumenta.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/704489/ukinute-americke-sankcije-za-cetiri-osobe-uvedene-zbog-proslave-dana-srpske
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/704716/ana-trisic-babic-izabrana-za-v-d-predsednika-srpske#google_vignette
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/pakistan-i-avganistan-dogovorili-momentalno-primirje/gmzneqy
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/nikola-sarkozi-osudjen-zbog-korupcije-sluzice-kaznu-u-celiji-od-9-kvadrata/6lg47vz
- ^ https://vreme.com/svet/atentator-na-fica-osudjen-na-21-godinu-zatvora/
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/drama-u-madjarskoj-eksplozija-pa-pozar-u-mol-rafineriji-nafte/pdd2zn6
- ^ а б https://www.bbc.com/serbian/articles/crmxe3jewggo/cyr
- ^ „OCCRP: Evropski parlament osuđuje represiju u Srbiji, traži sankcije za odgovorne - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-10-22. Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-sankcije-kolumbija/33569742.html
- ^ https://www.euronews.rs/evropa/vesti/193659/rusenje-nuklearne-elektrane-gundremingen-u-nemackoj/vest
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/ce3k9dyzy07o/cyr
- ^ https://rt.rs/svet/161277-putin-rusija-venecuela-sporazum-o-strateskom-partnerstvu/
- ^ https://www.danas.rs/svet/snazan-zemljotres-u-turskoj/
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/unistena-cetiri-broda-sa-drogom-u-pacifiku-likvidirano-14-narko-terorista/lrv3hr2
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cjw9n1gn866o/lat
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/svet/5815617/policijska-akcija-rio-de-zaneiro-poginulo-uhapseno.html
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/dodik-ukinute-sankcije-sad/33568374.html
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-sirija-nezavisnost-priznanje/33576328.html
- ^ https://www.b92.net/sport/fudbal/srpski-fudbal/177133/paunovic-dobio-srecni-sms/vest
- ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/desetine-hiljada-na-godisnjicu-tragedije-u-novom-sadu/33578916.html
- ^ G, A. (2025-11-02). „Dijana Hrka stupila u štrajk glađu kod Parlamenta: Deo građana blokirao saobraćaj na raskrsnici kod Skupštine”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.danas.rs/svet/region/pozar-u-tuzli-broj-mrtvih-porastao-na-13-istraga-otkrila-propuste/
- ^ Lazić, Miloš Ž (2025-11-09). „Sumnjiva smrt tinejdžera uznemirila Kraljevo: Stefan Đurđević umro nakon privođenja u policiju, MUP se ne oglašava”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2025-12-17.
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/okoncana-najduza-blokada-americke-vlade-u-istoriji-tramp-potpisao-sporazum/k3s18c4
- ^ https://www.euronews.rs/svet/fokus/196949/kongo-smrt-49-rudara-u-zastarelom-rudniku-bakra/vest
- ^ https://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/grupa-maskiranih-albanaca-pucala-na-pripadnike-vojske-srbije_1671646.html
- ^ https://www.srna.rs/novost/1348032/nosac-aviona-%22dzerald-r.-ford%22-stigao-na-karibe
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/711641/osniva-se-gas-infrastruktura
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/cx2l2dg1d4yo/lat
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5830930/tramp-potpisao-zakon-kojim-se-ministarstvu-pravde-nalaze-da-objavi-epstinove-dosijee.html
- ^ https://beta.rs/content/234672-vanredni-parlamentarni-izbori-na-kosovu-21-ili-28-decembra
- ^ https://www.glassrpske.com/cir/novosti/svijet/najmanje-52-osobe-poginule-u-poplavama-u-vijetnamu/607748
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/712166/sad-prete-da-ce-prekinuti-pomoc-ukrajini-ako-ne-prihvati-mirovni-sporazum
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5832052/nigerija-naoruzani-napadaci-kidnapovali-ucenike-katolicke-skole.html
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2025-11-23). „'Godinu dana, isti zahtev': Sa protesta u Beogradu zatražena odgovornost za napade na studente”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2026-01-03.
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5833247/cik-sinisa-karan-osvojio-5089-odsto-glasova-dodik-karan-je-pobednik-a-glavni-junak-ovih-izbora-je-narod-srpske.html
- ^ https://n1info.rs/svet/zavrseni-pregovori-u-zenevi-rubio-odbio-da-komentarise-sastanak-sumnja-se-da-sledi-scenario-nocne-more-za-ukrajinu/
- ^ https://www.nsprvojvodine.org.rs/49857-/kultura/
- ^ https://www.bbc.com/news/articles/c8dy9lne2plo
- ^ https://www.novosti.rs/planeta/svet/1549716/drzavni-udar-gvineji-bisao-zemalja-haosu-posle-izbora-sta-predsednikom-video
- ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/ko-je-andrij-jermak-koji-je-dao-ostavku-zelenskom-od-holivuda-do-ratnog-bunkera/h57qr9p
- ^ https://www.politika.rs/sr/clanak/713960/sumatra-poplave-i-klizista-oduzeli-303-zivota
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5837185/problem-sa-softverom-prizemljuje-hiljade-erbasovih-aviona-ocekuju-se-kasnjenja-i-otkazivanja-letova-.html
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5837318/tramp-vazdusni-prostor-venecuela-zatvoren-maduro-.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/714538/rusija-tvrdi-da-je-zauzela-pokrovsk-i-volcansk
- ^ https://tvfront.rs/analize/da-li-kremlj-otvara-severni-front-putin-naredio-angazovanje-grupe-sever-u-formiranju-bezbednosne-zone/?_rstr_nocache=rstr4476932fd88316b1#google_vignette
- ^ https://www.rts.rs/vesti/svet/5839198/federika-mogerini-privodjenje-rektorka-koledz-evrope.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/714988/zaharova-o-odluci-parlamenta-kijeva-o-uklanjanju-ruskog-sa-spiska-jezika-koji-podlezu-zastiti
- ^ https://www.bbc.com/serbian/articles/c1e46zy8x5po/cyr
- ^ https://www.b92.net/info/svet/187533/ovo-je-kompletna-americka-strategija-sve-otkriveno-u-33-strane-vasington-ima-jedan-prioritet/vest
- ^ https://sputnikportal.rs/20251206/automobil-uleteo-u-masu-ljudi-u-mestu-sent-an--10-osoba-poginulo-devet-povredjeno-video-1193418488.html
- ^ https://www.aljazeera.com/sports/2025/12/7/lando-norris-wins-first-f1-world-championship-title-at-abu-dhabi-gp
- ^ https://n1info.rs/svet/eskalirao-sukob-tajlanda-i-kambodze-najmanje-pet-poginulih/
- ^ https://www.rtv.rs/sr_lat/region/alija-balijagic-osudjen-na-40-godina-zatvora-za-dvostruko-ubistvo_1677013.html
- ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/716851/japan-pogodio-zemljotres-jacine-6-7-stepeni-rihterove-skale-upozorenje-na-cunami
- ^ „Ко је Никола Селаковић, један од четворо оптужених због случаја Генералштаб”. BBC News на српском (на језику: српски). 2025-12-15. Приступљено 2026-02-17.
- ^ „Kušner odustao od plana da izgradi Trampov hotel na mestu kompleksa Generalštaba - Ekonomija - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-12-15. Приступљено 2026-01-03.
- ^ а б в г д ђ „All Nobel Prizes 2025”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-27.