2025

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028
2025 на Викимедијиној остави.

2025. је била проста година која је почела у среду. 2025. је двадесет и пета година 3. миленијума, двадесет и пета година 21. века и шеста година 2020-их.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар:
  • Бугарска и Румунија су се придружиле Шенгенској зони.
  • Дванаест особа убијено на Цетињу. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.
  • У нападу камионетом на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.
• 3. јануар:
  • Братислав Живковић, српски добровољац у руским редовима, погинуо је у борбама у Курској области у близини места Ивановское након украјинског артиљеријског напада система ХИМАРС.
• 4. јануар:
  • Репортер листа „Известија“ Александар Мартемјанов је погинуо, док су дописници РИА Новости Максим Ромањенко и Михаил Кевхијев и још троје запослених у медијима рањени у нападу украјинског дрона на цивилни аутомобил на аутопуту Доњецк-Горловка.
  • Аустријски канцелар Карл Нехамер (ОВП) је прекинуо преговоре са СПО и поднео оставку на место канцелара.
• 5. јануар:
  • Оружане снаге Украјине започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима у Курској области.
• 6. јануар:
  • Индонезија се званично придружила БРИКС-у као пуноправна чланица.
  • Председник Аустрије Александер Ван дер Белен дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „Слободарској партији Аустрије“.
  • Џастин Трудо поднео оставку на месту лидера Либералне партије и премијера Канаде.
  • Амерички Конгрес је сертификовао победу Доналда Трампа на председничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године.
  • Амерички председник Доналд Трамп предложио је да се Канада придружи САД као 51. држава након најаве предстојеће оставке Џастина Трудоа.
• 7. јануар:
  • Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је град Шигаце на Тибету у ком је погинуло 126 људи.
  • У низу шумских пожара у јужној Калифорнији (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.
• 8. јануар:
  • Новоизабрани Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели да од Данске купи арктичко острво Гренланд, а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције у ЕУ.
• 9. јануар:
  • Активисти Градског одбора СНСД Добој су поводом Дана Републике, на ауто-путу 9. јануар развили заставу Српске дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.
  • Либански парламентарци у другом кругу изабрали су генерала Џозефа Ауна за 14. председника земље на мандат од шест година.
• 10. јануар:
  • САД увеле санкције српској нафтној компанији НИС.
• 12. јануар:
  • У другом кругу избора у Хрватској актуелни председник Зоран Милановић је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).
  • У експлозији на бензинској станици у јеменској централној провинцији Ал Бајда погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.
  • Одржан је протест испред Уставног суда у Београду. Слоган протеста је био „Битно је да имаш (у)став!” чиме су студенти, како су навели, желели да укажу који се све чланови Устава крше.
• 15. јануар:
  • Јужнокорејски истражитељи ухапсили су председника Јун Сук Јола ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.
  • Постигнут споразум о прекиду ватре у Појасу Газе између Израела и Хамаса.
• 17. јануар:
  • Руски лидер Владимир Путин и председник Ирана Масуд Пезешкијан потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.
  • Студенти, средњошколци и грађани су се окупили испред зграде Радио-телевизије Србије (РТС) у Београду, захтевајући објективно извештавање о студентским протестима и блокадама факултета. Назив протеста, „Наше право да знамо све”, алузија је на слоган РТС „Ваше право да знате све”.
• 19. јануар:
  • Прекид ватре у Гази између Израела и Хамаса ступио је на снагу.
• 20. јануар:
  • Доналд Трамп инаугурисан за 47. председника САД.
  • Амерички председник Доналд Трамп је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходник Џо Бајден међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политиком САД.
  • Доналд Трамп је потписао извршну уредбу о повлачењу из Светске здравствене организације.
• 21. јануар:
  • Најмање 76 људи је погинуло, а стотине је повређено у пожару који је захватио хотел у познатом турском ски центру Болуу.
• 22. јануар:
  • Председник САД Доналд Трамп је потписао декрет о затварању јужне границе САД са Мексиком и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.
• 27. јануар:
  • Студенти, бајкери, грађани и пољопривредници на тракторима блокирали су раскрсницу Аутокоманде у центру Београда. Блокада је почела са традиционалних 15 минута ћутања и трајала је 24 часа.
  • У ноћи између 27. и 28. јануара у Новом Саду, неколико батинаша изашло је из просторија Српске напредне странке и претукли и тешко повредили групу студената који су носили рекламне материјале. Том приликом студенткињи Ани је сломљена вилица.
• 28. јануар:
  • Премијер Србије Милош Вучевић поднео оставку на ту функцију, након пребијања студената у Новом Саду.
• 29. јануар:
  • Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером Блек Хок који је превозио три војника и срушио у реку Потомак док је покушавао да слети на аеродром „Роналд Реган” у близини Вашингтона. У несрећи није било преживелих.
• 31. јануар — Јавни дуг Србије на крају јануара 2025. године износио је 39,01 милијарду евра а његово учешће у БДП-у износило је 44,2 одсто.

Фебруар

• 1. фебруар:
  • Под слоганом „Ћутања је доста! 1. 2. на сва 3 моста”, одржан је велики протестни скуп у Новом Саду на позив студената. Током протеста блокирана су сва 3 моста на 3 сата у Новом Саду, а Мост слободе на 27 часова. На скупу су говорили глумци, новинари и познати водитељи.
• 2. фебруар:
  • Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 32 : 26.
• 4. фебруар:
  • САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу. Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
• 9. фебруар:
  • У финалу 59. Супербола, Филаделфија иглси су победили Канзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
• 12. фебруар:
  • Телеком Србије је купио 100 одсто удела у компанији Еон ТВ и одређена права, лиценце и осталу имовину повезану са Спортклуб каналима за шта је платио 652 милиона евра обијених из буџета Србије.
• 15. фебруар:
  • Поводом Дана државности Србије, одржан је студентски протест у Крагујевцу, под називом Сретнимо се на Сретење, са симболиком Сретењског устава. Трајао је 15 сати. Многи студенти су ишли пешке, а неки су прешли и до 150 километара да би присуствовали. Велики број возила је такође пристигао у град, а присуствовало је неколико десетина хиљада људи.
• 21. фебруар:
  • У великој акцији против корупције, ухапшени су председник општине Обреновац и бивши генерални директор ЕПС Србија Милорад Грчић, бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
• 26. фебруар:
  • Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривим председника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлуке високог представника за БиХ (нагодбом избегао одслужење казне).
  • Председник Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност.
• 27. фебруар:
  • Скупштина РС усвојила Предлог закона о забрани деловања вануставних институција БиХ.
• 28. фебруар:
  • Принц је победио на Песми за Евровизију '25 са песмом Мила те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2025. у Базелу.
  • Отказан договор о ретким земним металима између САД и Украјине након јавног сукоба пред камерама америчког председника Доналда Трампа и украјинског председника Владимира Зеленског.

Март

• 1. март:
  • У Нишу је одржан велики протест у организацији студената у блокади. Окупило се десетине хиљада студената и грађана из целе земље, који су са 15 минута ћутања обележили четири месеца од урушавања надстрешнице. Позивајући се на Милански едикт римског цара Константина Великог рођеног у Нишу, студенти су израдили и представили „Студентски едикт”, који садржи одредбе о слободи, држави, правди, младости, достојанству, знању, солидарности и будућности.
• 2. март:
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом је енглески проглашен за званични језик у Сједињеним Америчким Државама.
• 3. март:
  • Шумски пожар у префектури Ивате у Јапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
• 4. март:
  • Сједињене Америчке Државе су око 2.30 зауставиле испоруку војне помоћи Украјини, а истовремено повећале царине на увозну робу из Кине, Индије и ЕУ.
  • Парламент Грузије усвојио је у првом читању нацрт закона о страним агентима.
• 6. март:
  • Скупштина Србије усвојила измене и допуне Закона о високом образовању.
  • У Пионирском парку у Београду, испред Председништва Србије, преко пута Дома Народне скупштине група која се назвала „Студенти који желе да уче”, односно „Студенти 2.0”, поставили шаторе и организовала свој камп, касније назван Ћациленд.
• 7. март:
  • У Србији одржани масовни протести и општи генерални штрајк.
• 8. март:
  • Крст се срушио на једној од купола цркве Свих Светих у Кијево-Печерској лаври.
  • Нове сиријске „власти“ извршиле су масакр над алавитима и хришћанима у Тартусу и Латакији.
• 9. март:
  • Централна изборна комисија Румуније забранила је Калину Ђорђескуу да се кандидује на председничким изборима.
  • Више од 4.000 људи погинуло је у најгорем тродневном масакру у западној Сирији. Русија и САД упутиле су захтев Савету безбедности УН за одржавање затворених консултација о ситуацији у
• 10. март:
  • Сједињене Америчке Државе су обновиле испоруку војне помоћи Украјини и обавештајних информација.
• 11. март:
  • Бивши председник Филипина Родриго Дутерте ухапшен је данас по доласку на аеродром у Манили, након што је Интерпол издао међународни налог за његово хапшење на основу захтева Међународног кривичног суда.
  • Две особе су погинуле, док је троје деце повређено у украјинском нападу дронова на Москву и Подмосковље.
  • Син председника Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп Млађи посетио је Београд и интервјуисао председника Александра Вучића у згради Председништва Србије за свој подкаст.
• 12. март:
  • Тужилаштво Босне и Херцеговине, чије је деловање забрањено у Републици Српској, издало је судској полицији наредбу за привођење председника РС Милорада Додика, премијера Радована Вишковића и председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића.
  • Србија је повукла глас за антируску резолуцију у УН од 24. фебруара.
  • Народна скупштина Републике Српске усвојила је Предлог одлуке да се приступи доношењу новог Устава РС.
  • Руска војска је повратила контролу над градом Суџа који је украјинска војска заузеле током напада на део Курске области.
  • Руска Федерација одбила предлог америчког председника Доналда Трампа о тридесетодневном примирју.
• 13. март:
  • Земљотрес јачине 4,4 степена погодио је рано ујутру Флегрејска поља у Италији и осетио се и у Напуљу.
  • Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт устава Републике Српске и Закон о заштити уставног уређења Српске који предвиђа
• 14. март:
  • Марк Карни је наследио Џастина Трудоа на позицији премијера Канаде.
• 15. март:
  • У Београду је одржан велики протестни скуп под називом „15. за 15”. Архив јавних скупова је проценила да је било између 275.000 и 325.000 присутних „са могућношћу да је број и већи“.
  • Председник САД Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се налаже укидање седам федералних агенција, укључујући ону која надгледа медијску кућу „Глас Америке” и „Слободна Европа”.
  • Оснивач Телеграма Павел Дуров је уз одобрење суда напустио Француску и отпутовао у Дубаи (УАЕ).
  • Амерички председник Доналд Трамп је наредио војсци САД да започне војну акцију против Хута у Јемену.
• 16. март:
  • У Кочанима у Северној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 196 повређено у пожару у дискотеци Пулс.
  • Олујни ветрови и торнада у Сједињеним Државама однели су животе 31 особе.
• 17. март:
  • Србија је Црној Гори изручила осумњиченог двоструког убицу Алију Балијагића на граничном прелазу Добраково.
• 18. март:
  • Израел обновио нападе на Газу у којима је погинуло преко 310 људи.
  • Званичници министарстава одбране Албаније, Хрватске и владе у Приштини, потписали су у Тирани трилатерални меморандум о сарадњи у области одбране и заједничке заштите.
  • Обављен други разговор америчког председник Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина након трогодишњег захлађења односа, а разговор је завршен након два и по сата што је оборило светски рекорд у историји разговора између два председника.
  • Оружане снаге Украјине започеле копнени напад на Белогородску област.
  • Администрација америчког председника Доналда Трампа објавила је десетине хиљада поверљивих записа о убиству некадашњег председника САД Џона Ф. Кенедија 1963. године, на основу Трамповог указа донетог с циљем да буду објављена сва владина документа у вези са атентатом.
• 19. март:
  • Турска полиција ухапсила је градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа због оптужби за вођење криминалне организације, мито, намештање тендера и помагање терористичкој организацији.
  • Руска војска добила је наређење од врховног команданта да заустави нападе на енергетску инфраструктуру Украјине након разговора руског и америчког председника.
  • Скупштина Србије констатовала оставку председника Владе Милоша Вучевића.
  • Најмање 21 особа је погинула, а 6.419 је повређено у Ирану претходне вечери на прославама поводом фестивала ватре „Чахаршанбе Сури”.
• 21. март:
  • Преминула је још једна особа због повреда претрпљених током урушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
• 26. март:
  • Кенија је признала независност такозваног Косова.
  • Ратни дописник Првог канала Ана Прокофјева погинула је у Белгородској области.
  • У шумским пожарима у Јужној Кореји погинуло је 24 људи, а 27.000 је евакуисано.
  • Молдавске власти привеле су Евгенију Гуцул, председника Гагузије, аутномног округа на југу Молдавије.
• 27. март:
  • У Кини извршена прва у свету трансплантација генетски модификоване свињске јетре у људско тело.
  • Четири студента Факултета спорта и физичког васпитања претучена су у центру Новог Сада од стране десет младића. Двојица су због тежине повреда завршили у Ургентном центру, док су двојица лакше повређена.
• 28. март:
  • Мјанмар је погодио земљотрес јачине 7,7 степени по Рихтеровој скали, а потрес се осетио и у Бангладешу, Индији, Тајланду, Лаосу и Кини.
• 31. март:
  • Лидерка француске крајње десничарске странке Национално окупљање Марин Ле Пен осуђена је на четвородогишњу казну затвора, од чега две године условно, као и на новчану казну од 100.000 евра.

Април

• 1. април:
  • Министри одбране Мађарске и Србије, Криштоф Салаи Бобровницки и Братислав Гашић, потписали су споразум у области одбране у Палати Србије.
• 3. април:
  • 80 студената и грађана који подржавају студенте кренуло је бициклима из Новог Сада до Стразбура како би уручило 4 писма институцијама Европске уније и председнику Француске Емануелу Макрону. Путовање Тура до Стразбура имало је циљ подизање свести о протестима у Србији широм Европске уније.
• 4. април:
  • Социјалистичка партија Србије суспендовала је Бранка Ружића на шест месеци са свих функција у странци.
  • У ракетном нападу Оружаних снага Русије на украјински град Криви Рог погинуло 18 људи, а десетине су рањене.
• 5. април:
  • САД су по наредби председника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша. Србија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
  • Најмање 16 људи погинуло је у поплавама и торнадима широм Сједињених Америчких Држава, јавили су амерички медији.
• 6. април:
  • Председник Србије Александар Вучић предложио је проф. др Ђуру Мацута за новог мандатара за формирање нове владе Србије.
• 8. април:
  • У урушавању крова дискотеке у Санто Домингу у Доминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
  • Вулкан Канлаон на Филипинима еруптирао је са стубом пепела и дима који је достигао висину од четири километра.
• 9. април:
  • Кина и Европска унија уводе додатне царине на робу из САД као одговор на америчке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу 15. априла.
  • Председник Доналд Трамп најавио је 90-дневну суспензију царина за све земље осим Кине, чије ће тарифе порасти на 125%.
  • Оружане снаге Руске Федерације су започеле велику пролећну офанзиву у Украјини на свим фронтовима дуж линије контакта, а нарочито у правцу градова Суми и Костјантињивка.
• 12. април:
  • Судан признао независност „Косова”.
• 13. април:
  • У Београду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивања свенародног покрета.
  • Најмање 34 људи је погинуло, међу њима и двоје деце дете, док је 117 рањено, у руском нападу балистичким ракетама у недељу на град Суми, на североистоку Украјине.
• 14. април:
  • Мађарски парламент је усвојио амандман на устав којим се признају само два пола — мушки и женски.
  • Представници Српске листе, заједно са осталим посланицима у Скупштини Косова, положили су заклетву у којој се наводи да ће се „залагати за заштиту и поштовање уставности, законитости, суверенитета, територијалног интегритета, институционалног интегритета Косова и обезбеђивање гаранција људских права и слобода“
• 15. април:
  • Студенти бициклисти су стигли у Стразбур, а следећег дана предали су своја писма упућена Савету Европе, Европском парламенту, Европском суду за људска права као и председнику Француске Емануелу Макрону.
• 17. април:
  • Руска Федерација скинула авганистански покрет Талибан са листе терористичких организација и званично признала талибанску власт у Авганистану.
• 21. април:
  • Врховни поглавар Католичке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години.
  • Клаус Шваб, оснивач и председник Управног одбора Светског економског форума у Давосу, поднео је оставку на ту функцију.https://www.rts.rs/vesti/svet/5697816/klaus-svab-ostavka-svetski-ekonomski-forum-vef.html
  • Председник Русије Владимир Путин потписао закон је о ратификацији споразума о стратешком партнерству са Ираном.
• 26. април:
  • Током велике експлозије која се догодила у иранској луци Шахид Раџаи животе је изгубило 70, а повређено 1076 људи.
• 28. април:
  • Либерална партија Канаде, предвођена премијером Марком Карнијем, освојила је највећи број мандата на савезним изборима у Канади.
  • Масовни нестанак струје погодио је велики део Шпаније и Португалије, потврдио је шпански оператор електроенергетске мреже.

Мај

• 3. мај:
  • Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијером Ентонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.
• 5. мај:
  • Кинез Џао Синтунг освојио је Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Марка Вилијамса са 18 : 12. Први је Кинез у историји који је освојио Светско првенство у снукеру.
• 6. мај:
  • Индијске ваздухопловне војне снаге напале су Пакистан, покренувши војну операцију Синдур.
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је указ којим се укида савезно финансирање истраживања потенцијално опасних вируса са стеченим мутацијама, укључујући и у другим земљама.
  • Фридрих Мерц ступио на дужност канцелара Немачке.
• 8. мај:
  • Изласком белог дима из димњака Сикстинске капеле, конклава изабрала новог папу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско име Лав XIV.
• 9. мај:
  • На Црвеном тргу у Москви је одржана парада Дана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
• 10. мај:
  • Председник САД Доналд Трамп саопштио је да је потписао извршну уредбу којом се покреће први програм „самоинициране депортације за илегалне имигранте”.
  • Индија и Пакистан су пристали на потпуни и тренутни прекид ватре.
• 11. мај:
  • Земљотрес јачине 4,6 степени регистрован је у Румунији, објавио је Европско-медитерански сеизмолошки центар.
  • Администрација америчког председника Доналда Трампа склопила је трговински споразум са Кином током данашњих преговора у Женеви.
• 12. мај:
  • Радничка партија Курдистана (ПКК), коју Турска сматра терористичком организацијом, објавила је да се распушта и окончава оружани сукоб са званичном Анкаром који траје више од 40 година.
  • Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је закон о ратификацији споразума између Сједињених Америчких Држава и Украјине о минералним ресурсима.
  • Група од 21 тркача (20 студената и једна средњошколка), након 18 дана и претрчаних око 1.700 километара стигла је у Брисел, кренувши на овај пут 25. априла из Новог Сада.
• 14. мај:
  • Суд правде ЕУ прогласио је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен одговорном за прикривање информација о уговорима за куповину вакцина против ковида 19 у периоду 2021-2023. године.
• 15. мај:
  • САД укинуле санкције Сирији након свргавања режима Башара ел Асада.
• 16. мај:
  • У Истанбулу почели нови преговори између Украјине и Русије после више од три године ратних дејстава.
  • Израелска војска почела трећу фазу офанзиве у Гази под називом „Гидеонова колица“.
• 18. мај:
  • Никушор Дан победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
• 20. мај:
  • Европска унија усвојила 17. пакет антируских санкција.
  • ЕУ је одлучила да потпуно укине економске санкције против
• 22. мај:
  • Председник Руске Федерације Владимир Путин донео је одлуку о стварању безбедносне зоне у пограничним подручјима са Украјином у Черниговској, Сумској и Харковској области.
• 23. мај:
  • Најмање 45 људи је погинуло у јакој грмљавини током претходне ноћи у држави Утар Прадеш.
• 25. мај:
  • Фенербахче је по други пут постао првак Евролиге победом у финалу против Монака резултатом 81 : 70.
• 26. мај:
  • Велика Британија, Француска, Немачка и САД укинуле су ограничења на домет оружја које испоручују Украјини
• 29. мај:
  • Огроман комад глечера Бирч затрпао је велики део села Блатен у швајцарском кантону Вале.
• 31. мај:
  • Пари Сен Жермен je по први пут освојио УЕФА Лигу шампиона, победивши у финалу Интер Милано са 5 : 0.

Јун

• 1. јун:
  • Најмање седам особа је погинуло, а 70 је повређено када се у Брјанској области у Русији срушио друмски мост на ауто-путу и пао на воз пун путника који је био у покрету. Русија је за ову несрећу оптужила украјинске диверзанте.
• 2. јун:
  • Бивша немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изабрана за председницу Генералне скупштине УН.
• 3. јун:
  • Ли Џе-мјунг је победио на изборима за председника Јужне Кореје.
• 6. јун:
  • У САД започели масовни протести који су због рација против илегалних миграната наредних дана проширили су се на најмање десет америчких градова.
• 8. јун:
  • Оружане снаге Руске Федерације су продрле по први пут у Дњепропетровску област.
• 10. јун:
  • У пуцњави која се догодила у гимназији у Грацу, погинуло је 11 људи укључујући нападача, a 12 je повређено.
• 12. јун:
  • Лет 171 авион-компаније Ер Индија са најмање 242 особе, на лету за Лондон, срушио се у близини Ахмедабада.
• 13. јун:
  • У раним јутарњим часовима, масовним ударима авијације по нуклеарним постројењима и војним становима, Израел је отпочео напад на Иран
  • Британска компанија Адриатик Металс, носилац пројекта експлоатације сребра у Варешу, преузета је од стране канадске фирме Дундее Прециоус Металс у трансакцији вриједној 1,25 милијарди долара.
• 22. јун:
  • Амерички бомбардери извели су напад на иранска нуклеарна постројења, од којих је најважнији Фордов, утврђење дубоко закопано у иранским планинама.
• 23. јун:
  • Иран је гађао америчку ваздухопловну базу Ал Удеид у Катару дан после напада Вашингтона на њихова нуклеарна постројења.
• 24. јун:
  • Израел и Иран постигли су споразум о примирју уз посредство америчког председника Доналда Трампа чиме је Дванаестодневни рат завршен.
• 28. јун:
  • Протестни скуп Видимо се на Видовдан одржан у Београду, окупиоје велики број грађана на Тргу Славија у Београду као и околним улицама и булеварима. По проценама Архив јавних скупова, било је око 140.000 људи, док је процена скупа од стране МУП-а била око 36.000. Говорили су проф др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, проф др Мило Ломпар проф Филолошког факултета, Дејан Бодирога,кошаркашки ас , Драган Јовановић, глумац , Момчило Трајковић, политичар са Космета, ратни ветерани, еколошки активисти и више представника студената.
  • У Београду први пут избили већи улични нереди током вишемесечних протеста против корупције након чега су протести и уличне блокаде проширили широм Србије.

Јул

• 5. јул:
  • Контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон одржао је концерт пред око 7005500000000000000♠500000 људи на Загребачком хиподрому у ком су величане усташе и пронацистички поздрави.
• 9. јул:
  • Студент Лука Михајловић (21) из Зрењанина, студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, који је задобио тешке телесне повреде на протесту на Видовдан, пребачен је у кућни притвор, након што је оперисан.
• 12. јул:
  • Француска и Нова Каледонија су постигле договор о високом нивоу аутономије за Нову Каледонију, планираним оснивањем каледонске државе унутар Француске, као и давањем каледонског држављанства становницима острва.
• 13. јул:
  • Ига Свјонтек и Јаник Синер су освојили титулу на Вимблдону у појединачној конкуренцији.
  • Челси је освојио Светско клупско фудбалско првенство, победивши у финалу Пари Сен Жермен са 3 : 0.
  • Због одређивања притвора од 30 дана ухапшенима активистима у акцијама блокада у Ужицу, одржан је велики протест уз присуство демонстраната из целе земље. Скуп је одржан под називом " Србијо, Ужице те зове", а на скупу је говорио. међу осталима и проф Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду.
• 23. јул
  • Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
• 24. јул:
  • Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
• 25. јул:
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику летњу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Купјанск, Кременску шуму, Дњепропетровску и Запорошку област.
• 30. јул:
  • Хрватска компанија ЈАНАФ је, у сарадњи с Владом Хрватске и Владом Србије, добио лиценцу до којом се омогућава наставак извршавања Уговора о транспорту сирове нафте склопљеног с компанијом НИС а.д до 27. августа 2025. године.
• 31. јул:
  • Руска војска заузела украјински град Часов Јар после годину ипо дана тешких борби.

Август

• 4. август:
  • У бродолому код обале Јемена, страдало 68 миграната.
• 6. август:
  • Осморо људи погинуло у хеликоптерској несрећи у Гани, укључујући министре одбране и заштите животне средине те западноафричке земље.
• 7. август:
  • Царине које је увео амерички председник Доналд Трамп ступиле су на снагу, обухватајући више од 70 земаља.
• 8. август:
  • Вулкан Кључевској на Камчатки произвео је снажан облак пепела до висине од 11,5 километара, саопштила је Главна управа руског Министарства за ванредне ситуације за Камчатски крај.
  • Председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије Никол Пашињан потписали су у петак у Белој кући, заједно с председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, заједничку декларацију која се односи на мировно решавање сукоба Бакуа и Јеревана око области Нагорно-Карабах.
• 11. август:
  • Новинар Ал Џазире убијен је заједно са четворицом колега у израелском ваздушном нападу. Израелска војска је саопштила да је намерно циљала и убила Анаса ел Шарифа, тврдећи да је он предводио ћелију Хамаса и да је био умешан у ракетне нападе на Израел.
• 15. август:
  • Састанак америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина одржан је у Енкориџу на Аљасци.
• 22. август:
  • Председник Србије Александар Вучић је имао садржајан разговор са председником Венецуеле Николасом Мадуром. На свом Инстаграм профилу, назвао је председника Венецуеле „великим пријатељем Србије".

• 23. август:
  • Оружане снаге Руске Федерације су преузеле пуну контролу над украјинским градом Торецк.
• 30. август:
  • Најмање 70 људи jе погинуло након превртања брода код западне обале Африке.
• 31. август:
  • Најмање хиљаду људи је погинуло у клизишту које је уништило цело село у области планина Мара у западном Судану , а само једна особа је преживела.

Септембар

• 1. септембар:
  • Најмање 800 људи погинуло је у земљотресу јачине шест степени Рихтерове скале који је око поноћи погодио авганистанску провинцију Кунар.
• 3. септембар:
  • Најмање 16 особа је погинуло, а 23 повређено када је успињача Глорија, у Лисабону, исклизнула из шина [en] и ударила у зграду.
• 7. септембар:
  • Женска одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Турску резултатом 3 : 2.
• 8. — 12. септембар:
  • У сукобу полиције и демонстраната [en] у Непалу, погинула је 51 особа.
• 9. септембар:
  • Америчка погранична полиција започела је полицијску операцију "Мидвеј блиц" масовна хапшења више особа у Чикагу, током акције која се спроводи у оквиру планова председника Доналда Трампа за успостављањем реда у граду.
• 11. септембар:
  • Бивши председник Бразила Жаир Болсонаро је осуђен на 27 година затвора за учешће у планирању државног удара.
• 15. септембар:
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су велику јесењу офанзиву фронталним нападом на Покровск, Мирноград, Северск, Красни Лиман, Волчанск, Харковску Дњепропетровску и Запорошку област.
• 16. септембар:
  • Више јавно тужилаштво у Новом саду подигло је оптужницу против Горана Весића и 12 особа због Пада надстрешнице Железничке станице Нови Сад
• 20. септембар:
  • Поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе организована је највећа војна парада у историји савремене Србије, под називом Снага јединства.
  • У Москви одржано прво Међународно музичко такмичење под називом Интервизија 2025..
• 21. септембар:
  • Велика Британија, Канада и Аустралија признале Палестину као државу.
• 22. септембар:
  • Француска признала Палестину.
  • Амерички председник Доналд Трамп потписао је указ којим се Антифа проглашена терористичком организацијом.
• 25. септембар:
  • Париски суд је прогласио бившег француског председника Николу Саркозија кривим за заверу у случају који се тиче либијског финансирања његове предизборне кампање и осуђен на пет година затвора.
• 26. септембар:
  • Због изузетно лошег здравственог стања, механизам у Хагу је донео одлуку да превремено пусти на слободу генерала Небојшу Павковића.
• 28. септембар:
  • Генерал Небојша Павковић вратио се у Србију после 20 година затвора проведеног због оптужби за ратне злочине од стране међународног суда у Хагу током рата на Косову и Метохији.
  • Одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалу Бугарску резултатом 3 : 1.
• 29. септембар:
  • Бела кућа је објавила Трампов „свеобухватни“ план од 20 тачака за окончање сукоба у Гази.
• 30. септембар:
  • У снажном земљотресу од 6,2 рихтерове скале који је погодио Филипине погинуле су 74 особе.

Октобар

• 1. октобар:
  • Савезна влада САД званично је обуставила рад, први пут од 2019. године, након што Конгрес није успео да усвоји меру финансирања неопходну за наставак функционисања.
  • Студент Богдан Т. (24) са Факултета за рачунарске науке претучен је у близини Пионирског парка око 17:15 часова. Након тога задржан је у Ургентном центру у Београду.
• 3. октобар:
  • Гијом V је постао суверен Луксембурга и тренутни велики војвода Луксембурга.
  • Због обилних падавина улице насеља у Бургаској области су поплављене, а најмање четири особе су изгубиле живот у непогода.
• 4. октобар:
  • Лидер политичког покрета АНО и бивши премијер Андреј Бабиш прогласио је победу на парлaмeнтарним изборима у Чешкој.
• 6. октобар:
  • На снагу су ступиле санкције Сједињених Америчких Држава на Нафтну индустрију Србије.
  • Премијер Француске Себастијан Лекорни поднео оставку после 27 дана функције.
• 7. октобар:
  • Сиријски министар одбране Морхеф абу Касра и командант курдских снага „Сиријске демократске снаге“ постигли су договор о потпуном прекиду ватре дуж читаве линије фронта на северу и северо-истоку Сирије.

• 9. октобар:
  • Избио оружани сукоб између Авганистана и Пакистана.
• 10. октобар:
  • Влада Израела одобрила је предлог америчког председника Доналда Трампа мировног споразума за Газу.
  • Земљотрес 7,4 степена Рихтерове скале погодио је обалу Филипина, а издато је упозорење на цунами.
  • Нобелову награду за мир добила је Марија Корина Марчадо, опозиционар из Венецуеле.
  • У експлозији која је уништила фабрику војног експлозива у Тенесију погинуло 19 људи.
• 11. октобар:
  • Победник парламентарних избора у Чешкој, лидер покрета АНО Андреј Бабиш постигао је договор са Странком слободе и директне демократије (СПД) и „Мотористима“ о саставу владе.
  • Фудбалска репрезентација Србије поражена је у мечу квалификација за Светско првенство од Албаније резултатом 0:1.
• 12. октобар:
  • Троје званичника катарског Министарства спољних послова погинуло је у саобраћајној несрећи у близини Шарм ел Шеика, у Египту.
  • Српска листа убедљиво победила у 9 општина на локалним изборима на Косову и Метохији.
• 14. октобар:
  • Микаел Рандријанирина постао је председник Мадагаскара након што је Андри Раџоелина напустио земљу услед масовних протеста и војног удара.
• 15. октобар:
  • Оружане снаге Руске Федерације су започеле десант преко реке Дњепра у Херсоснској области и офанзиву на град Херсон и територије са којих су се повукли три године раније.
• 17. октобар:
  • Бивши саветник америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност у првом мандату Џон Болтон позван је на саслушање након што је оптужен за шпијунажу.
  • Укинуте америчке санкције за четири особе из Републике Српске.
• 18. октобар:
  • Народна скупштина Републике Српске, на 27. посебној седници, усвојила је Одлуку о именовању Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности председника Републике Српске.
• 19. октобар:
  • Део француских краљевских драгуља украден је током пљачке Лувра.
  • Пакистан и Авганистан су се договорили о моменталном прекиду ватре.
• 21. октобар:
  • Бивши француски председник Никола Саркози напустио је свој дом и упутио се ка затвору Ла Санте у Паризу, где ће почети да служи казну од пет година под оптужбом за корупцију.
  • Специјализовани кривични суд у словачком граду Банској Бистрици осудио је Јураја Цинтулу (72) на 21 годину затвора због покушаја убиства премијера Роберта Фица у мају предходне године.
  • У мађарској рафинерији МОЛ-а недалеко од Будимпеште избио је велики пожар као и у румунској рафинерији „Петротел Лукоил“.
  • Оружане снаге Руске Федерације су тестирали ракету на нуклеарни погон "Буревестник".
• 22. октобар:
  • Европски парламент је усвојио резолуцију којом осуђује „растући талас репресије“ у Србији, позивајући на циљане санкције против високих званичника оптужених за насиље и кршење људских права усред масовних антивладиних протеста. Изразили су забринутост због напада на независне новинаре, произвољних хапшења и државних кампања блаћења усмерених против демонстраната и опозиционих личности.
• 24. октобар:
  • Сједињене Државе увеле су санкције колумбијском председнику Густаву Петроу, његовом сину, супрузи, као и министру унутрашњих послова под оптужбом за трговину дрогом.
• 25. октобар:
  • Срушена су два расхладна торња у нуклеарној електрани Гундреминген у Баварској, која је затворена 2021. године.
• 26. октобар:
  • Руски председник Владимир Путин објавио је да је тестирано подводно аутономно пловило на нуклеарни погон "Посејдон" само неколико дана после пробног лансирања крстарец́е ракете "Буревестник".
  • Тајланд и Камбоџа потписали су мировни споразум уз посредовање америчког председника Доналда Трампа у оквиру самита АСЕАН-а одржаном у Малзији.
• 27. октобар:
  • Руски председник Владимир Путин потписао је закон о ратификацији Споразума са Венецуелом о стратешком партнерству и сарадњи.
  • Земљотрес јачине 6,1 степен по Рихтеровој скали погодио је западну Турску, саопштио је Европско-медитерански сеизмолошки центар, додајући да је епицентар земљотреса био источно од Измира, на око осам километара од града Синдиргија, на дубини од шест километара.
• 28. октобар:
  • Америчка војска извела је у Тихом океану три удара на пловила за која тврди да припадају наркокартелима и то приликом ликвидирано је 14 особа.
  • У Црној Гори избили протести против миграната након рањавања Подгоричанина у инциденту у којем су, према наводима Управе полиције, учествовали држављани Турске и Азербејџана.
  • Најмање 64 особе погинуле у размени ватре између полиције и банде у Бразилу.
• 29. октобар:
  • Сједињене Америчке Државе укинуле санкције председнику СНСД-а Милораду Додику и за још 48 особа укључујући Жељку Цвијановић и Радована Вишковића.
  • Сирија признала тзв. Косово.
• 30. октобар:
  • Вељко Пауновић, српски фудбалски тренер, именован је за селектора фудбалске репрезентације Србије.

Новембар

• 1. новембар:
  • Велики број људи присуствовао је протестном комеморативном скупу у Новом Саду, на годишњицу урушавања надстрешнице Железничке станице.
• 2. новембар:
  • Дијана Хрка мајка Стефана Хрке, једног од преминулих младића у паду надстрешнице кренула је у штрајк глађу. испред ограде која одваја шаторско насеље (камп Ћациленд) испред Народне скупштине Србије, а које присталице власти држе месецима, не желећи да се повуку пред демонстрантима.
• 5. новембар:
  • Најмање 12 особа је погинуло у пожару у старачком дому у Тузли, у Босни и Херцеговини.
• 9. новембар:
  • Младић Стефан Ђурђевић (18) из Краљева, преминуо је у ноћ између 8. и 9. новембра, након што га је патрола полиција зауставила, а потом и привела. Младићу је позлило, јер је био дијабетичар и није утврђено да ли му је помоћ указана на време и на одговарајући начин.
• 13. новембар:
  • Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је закон о финансирању владе, чиме је окончана историјска блокада од 43 дана која је изазвала финансијске потешкоће за федералне службенике, застоје на аеродромима и дуге редове испред банака хране.
• 15. новембар:
  • Клизиште однело најмање 70 живота у илегалном руднику у провинцији Луалаба у ДР Конго.
• 16. новембар:
  • Маскирана група Албанаца у подножју брда Шоп испалила је 15 хитаца у правцу припадника Војске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле.
  • Носач авиона „Џералд Р. Форд“ упловио је у Карипско море.
• 19. новембар:
  • Влада Србије усвојила је сет предлога закона из области енергетике Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса и оснивање компаније "Гас инфраструктура".
  • Изашао "нови митовни план САД у 28 тачака" за решење сукоба у Украјини по писању „Аксиоса“ и „Фајненшел тајмса“ и '"Ројтерс"'.
• 20. новембар:
  • Председник СAД Доналд Трамп потписао је закон којим се од Министарства правде тражи да у року од 30 дана објави досијее повезане са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином.
  • Вјоса Османи, председник привремених приштинских институција потписала је Одлуку о распуштању парламента у Приштини након састанка са лидерима странака и расписала ванредне парламентарне изборе за 28. децембар.
• 21. новембар:
  • Најмање 52 људи изгубило је животе у поплава које су погодиле централни Вијетнам, док се више од 67 хиљада домаћинстава налази под водом.
  • САД су запретиле Украјини да ће обуставити испоруке оружја и зауставити размену обавештајних података ако не потпише мировни план до 27. новембра.
  • Наоружани нападачи отели су 52 ученика из католичке школе Света Марија у ​​централној Нигерији.
• 22. новембар:
  • Више хиљада студената мирно је марширало кроз Београд под паролом „22.11 – једна година, исти захтеви“, обележавајући годишњицу напада на студенте Факултета драмских уметности (ФДУ), који је био главни организатор марша и на чије се студенте напад догодио истог датума претходне године.
• 23. новембар
  • На председничким изборимам у Републици Српској победио је Синиша Каран, док је опозиција оспорила резултате избора.
  • У Женеви су почели преговори о решавању сукоба у Украјини између представника Вашингтона и Кијева.
• 24. новембар:
  • Након више хиљада година се активирао вулкан Хејли Губи на североистоку Етиопије.
• 26. новембар:
  • Најмање 128 особа је погинуло у пожару који је прогутао три велике зграде у Хонгконгу.
  • Председник Гвинеје Бисао Умару Сисоко Ембало ухапшен је данас у свом кабинету у председничкој палати у покушају државног удара који спроводи војска.
• 28. новембар:
  • Шеф кабинета Андреј Јермак поднео је оставку, саопштио је Владимир Зеленски, a одлука је уследила након што је у Украјини избио корупцијски скандал који сеже све до Зеленског и његовог окружења.
  • Најмање 303 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на острву Суматра, према званичницима.
  • Многобројне авио-компаније укључујући „ИзиЏет“, „Бритиш ервејз“, „Ер Лингус“, „Луфтханса“, „Американ ерлајнс“, „Делта и Виз ер“, погођене су софтеврским проблемом авиона серије А320 компаније „Ербас“, док су одређене компаније попут колумбијске „Авиансе“ привремено обуставиле продају карата због ажурирања.
• 29. новембар:
  • Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је ваздушни простор изнад и око Венецуеле у потпуности затворен.

Децембар

• 2. децембар:
  • Оружане снаге Руске Федерације преузеле су пуну контролу над стратешки важним градовима Волчанск и Покровск.
  • Председник Руске Федерације Владимир Путин наредио је групи "Север" на северу Украјине почетак стварања "Бафер зоне" чиме је означен почетак "велике зимске кампање" у правцу Сумске области после вишемесечног затишја.
  • Ректорка "Колеџа Европа" и бивша шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини приведена је у оквиру истраге о могућој превари у коришћењу средстава Европске уније. Приведен и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино.
• 3. децембар:
  • Украјинска Врховна рада је усвојила одлуку којом се руски језик скида са листе заштићених језика.
  • Федерика Могерини, бивши шеф европске дипломатије, осумњичена за корупцију, поднела је оставку на место ректора Европског колеџа.
• 5. децембар:
  • Администрација председника Доналда Трампа објавила нову Стратегију националне безбедности САД.
• 6. децембар:
  • Најмање 10 особа је погинуло, а девет повређено када је аутомобил улетео у масу људи у месту Сент Ан у француској прекоморској територији Гваделуп.
• 7. децембар:
  • Ландо Норис је победник Формуле 1 у сезони 2025.
• 8. децембар:
  • Тајланд је покренуо ваздушне нападе дуж спорне границе са Камбоџом, након што су се две земље узајамно оптуживале за кршење споразума о прекиду ватре у којем је посредовао председник САД Доналд Трамп.
  • Двоструки убица Алија Балијагић (65), који је након вишенедељне потраге 2024. године ухапшен у Србији, осуђен је на јединствену максималну казну од 40 година затвора.
  • Земљотрес магнитуде 7,2 степена Рихтерове скале погодио је север Јапана, а проглашена је и претња од цунамија.
• 14. децембар:
  • Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) поднело је оптужни предлог против Николе Селаковића, тренутно министра културе, због „незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама Генералштаба“.
• 15. децембар:
  • Џаред Кушнер је објавио да се повлачи из планираног пројекта изградње хотела у Београду на месту зграде Генералштаба, након што је он изазвао протесте и због оптужног предлога против високопозиционираног српског политичара, објавио је данас Вол стрит журнал. „Пошто значајни пројекти треба да уједињују, а не да деле, и из поштовања према народу Србије и граду Београду, повлачимо нашу пријаву и повлачимо се у овом тренутку“, објавио је портпарол Кушнерове приватне инвестиционе фирме „Афинитy Партнерс“.

Смрти

Главна категорија: Умрли 2025.

Јануар

• 1. јануар:
  • Игор Познич, југословенски и словеначки фудбалер (*1967)
  • Чед Морган, аустралијски кантри певач и гитариста (*1933)
• 2. јануар — Агнес Келети, мађарско-израелска гимнастичарка (*1921)
• 3. јануар:
  • Ла Чунга, шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*1938)
  • Стипица Калођера, југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*1934)
  • Братислав Живковић, српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*1975)
• 4. јануар:
  • Ана Глигић, српска и југословенска вирусолошкиња (*1934)
  • Золтан Халмоши, мађарски фудбалер и тренер (*1947)
• 5. јануар:
  • Горанка Матић, српска историчарка уметности и фотографкиња (*1949)
  • Костас Симитис, грчки политичар, лидер (ПАСОК)-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*1936)
• 6. јануар — Душан Маравић, српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*1939)
• 7. јануар:
  • Милорад Милинковић, српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*1965)
  • Жан-Мари ле Пен, француски националистички политичар (*1928)
• 14. јануар:
  • Срђан Дедић, српски филмски и позоришни глумац (*1955)
  • Драган Роквић, српски публициста и књижевник (*1961)
• 15. јануар — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*1946)
• 16. јануар — Џоун Плаурајт, енглеска глумица (*1929)
• 17. јануар:
  • Денис Лоу, шкотски фудбалер (*1940)
  • Пунсалмаџин Очирбат, монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*1942)
• 19. јануар — Слободан Пуро Ђурић, црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*1935)
• 21. јануар — Маурисио Фунес, салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*1959)
• 23. јануар — Васо Микан, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
• 25. јануар:
  • Архиепископ тирански Анастасије, архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*1929)
  • Дражен Далипагић, југословенски кошаркаш и српски тренер (*1951)
• 27. јануар — Марјан Хластец, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1936)
• 30. јануар:
  • Вера Бердовић, српска оперска певачица (*1941)
  • Зоран Јакшић, српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*1960)
  • Димитрије Миленковић, српски књижевник (*1935)

Фебруар

• 1. фебруар — Хорст Келер, немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*1943)
• 2. фебруар — Игор Бојовић, српски драмски писац, драматург и сценариста (*1969)
• 3. фебруар:
  • Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и критичар (*1965)
  • Лима, бразилски фудбалски репрезентативац (*1942)
• 5. фебруар — Дејан Матић, српски глумац и позоришни уметник (*1963)
• 7. фебруар:
  • Тони Робертс, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1939)
  • Меџикал Пауер Мако, јапански авангардни музичар и композитор (*1954)
• 8. фебруар — Сем Нујома, председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*1929)
• 12. фебруар:
  • Драгољуб Војнов, српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*1947)
  • Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
• 13. фебруар — Јанош Дунаи, мађарски фудбалер (*1937)
• 15. фебруар — Мухсин Хендрикс, јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*1967)
• 19. фебруар — Градимир Стојковић, српски књижевник (*1947)
• 18. фебруар - Џин Хекман, амерички глумац и писац (*1930)
• 20. фебруар — Питер Џејсон, амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*1944)
• 21. фебруар — Милан Распоповић, српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*1936)
• 24. фебруар:
  • Френк Џеј Визнер, амерички дипломата (*1938)
  • Роберта Флек, америчка певачица (*1937)
• 26. фебруар:
  • Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
  • Остоја Ђукић, српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*1947)
  • Милош M. Радовић, српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*1953)
  • Мишел Трахтенберг, америчка глумица (*1985)
• 27. фебруар — Борис Спаски, руски шаховски велемајстор (*1937)

Март

• 1. март:
  • Саша Поповић, српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*1954)
  • Зоран Брајовић, политичар (*1977)
  • Тулио Ланесе, италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*1947)
• 3. март — Хоакин Аријас, кубански фудбалер (*1914)
• 7. март — Хаген Клајнерт, немачки физичар (*1941)
• 10. март — Љубомир Катић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1934)
• 12. март — Брус Главер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1932)
• 13. март:
  • Радиша Илић, српски фудбалски голман (*1977)
  • Софија Губајдулина, совјетска и европска композиторка (*1931)
  • Антим Русас, митрополит солунски (*1934)
• 14. март — Немања Поповић, српски рударски стручњак и универзитетски професор (*1936)
• 15. март — Вингс Хаузер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*1947)
• 16. март:
  • Андреј Ђорђијески, македонски музичар (*1982)
  • Милорад Комраков, српски новинар (*1955)
• 17. март — Бранислава Перуничић, емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*1936)
• 18. март — Стана Савић, српска педијатрица (*1935)
• 19. март:
  • Андрија Делибашић, црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*1981)
  • Надежда Гаће, југословенска и српска новинарка (*1950)
• 20. март — Еди Џордан, оснивач и власник тима Формуле 1 (*1948)
• 21. март:
  • Олег Гордијевски, руско-британски дупли шпијун (*1938)
  • Џорџ Форман, амерички боксер (*1949)
• 22. март:
  • Франческо Беноцо, италијански филолог и музичар (*1969)
  • Игуманија Салафаила, монахиња СПЦ и игуманија Манастира Благовештења Рудничкога (*1939)
• 23. март — Михаило Војводић, српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*1938)
• 24. март — Радивој Шајтинац, српски књижевник (*1949)
• 25. март:
  • Хуан Агилера, шпански тенисер (*1962)
  • Шинода Масахиро, јапански редитељ (*1931)
  • Милош Бељић, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Југославије (*1933)
• 26. март — Ник Лалић, аустралијски политичар српског порекла (*1945)
• 27. март — Ото Толнаи, српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*1940)
• 29. март — Ричард Чемберлен, амерички глумац (*1934)
• 30. март — Маринко Колнаго, југословенски и хрватски музичар (*1942)

Април

• 1. април:
  • Вал Килмер, амерички глумац (*1959)
  • Бојана Андрић, српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*1944)
  • Алфи Кабиљо, југословенски и хрватски композитор и музичар (*1935)
• 2. април — Хамтај Сифандон, лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*1924)
• 3. април — Здравко Печар, словеначки и југословенски бацач диска (*1950)
• 4. април — Амаду Багајоко, малијски вокалиста и гитариста (*1954)
• 8. април:
  • Обрад Стевановић, генерал-потпуковник полиције Србије (*1953)
  • Војин Кајганић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1949)
  • Марија Александровић, српска и ромска професорка српске и ромске књижевности и језика (*1972)
• 9. април — Мел Новак, амерички глумац српског порекла (*1934)
• 10. април:
  • Маријан Јантољак, југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*1940)
  • Лео Бенхакер, холандски фудбалски тренер (*1942)
• 11. април — Макс Ромео, јамајчански реге музичар (*1944)
• 13. април:
  • Џин Марш, британска глумица (*1934)
  • Марио Варгас Љоса, перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*1936)
• 14. април — Филип Давид, јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*1940)
• 17. април — Љубомир Симовић, српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*1935)
• 18. април — Никола Покривач, хрватски фудбалер (*1985)
• 19. април — Срђан Тодоровић, српски политичар из БиХ (*1980)
• 20. април — Недељко Шиповац, српски политичар и министар (*1942)
• 21. април — Папа Фрања, врховни поглавар Римокатоличке цркве (*1936)
• 22. април — Зураб Церетели, руски и грузијски уметник, вајар и академик (*1934)
• 23. април — Фуад Мебаза, тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*1933)
• 25. април:
  • Мирјана Миочиновић, српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*1935)
  • Гостимир Поповић, пуковник Војске Републике Српске (*1949)
• 26. април:
  • Анђелка Миливојевић Тадић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*1964)
  • Жаир, бразилски фудбалер (*1940)
• 28. април — Џејн Гардам, енглески писац белетристике за децу и одрасле (*1928)
• 30. април — Ина Канабаро Лукас, бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*1908)

Мај

• 1. мај — Маноло, шпански фудбалски навијач (*1949)
• 4. мај — Зоран Здравковић, српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*1955)
• 5. мај — Луис Галван, аргентински фудбалер (*1948)
• 6. мај — Каћуша Јашари, албанска политичарка (*1946)
• 7. мај:
  • Џо Дон Бејкер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Ерол Кадић, српски филмски глумац и редитељ (*1955)
• 8. мај — Дејвид Саутер, амерички правник и судија (*1939)
• 9. мај:
  • Милорад Мирчић, српски политичар (*1956)
  • Драган Лабовић, српски кошаркаш (*1987)
• 11. мај — Роберт Бентон, амерички филмски редитељ и сценариста (*1932)
• 12. мај — Недим Ђухерић, југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*1942)
• 13. мај:
  • Хосе Мухика, уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*1935)
  • Алан Еглстон, аустралијски политичар (*1941)
• 14. мај — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (*1932)
• 15. мај:
  • Душан Вујовић, српски политичар, економиста и универзитетски професор (*1951)
  • Наталија Шиколенко, белоруска бацачица копља (*1964)
• 17. мај — Игуманија Доротеја, православна монахиња и игуманија Манастира Подластве (*1943)
• 19. мај — Милан Блануша, српски сликар (*1943)
• 20. мај:
  • Чан Дик Лионг, вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*1937)
  • Нино Бенвенути, италијански боксер (*1938)
  • Џорџ Вент, амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*1948)
• 21. мај:
  • Аластер Макинтајер, британски филозоф (*1929)
  • Раде Верговић, српски сликар и глумац (*1939)
• 22. мај — Весна Томајек, српска и југословенска рукометашица (*1962)
• 26. мај — Мухамед ез Зентани, либијски политичар (*1937)
• 28. мај:
  • Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*1926)
  • Џорџ Смит, амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*1930)
  • Нгуги ва Тионго, кенијски писац (*1938)
• 31. мај — Тереза Кочиш, српска гимнастичарка (*1934)

Јун

• 2. јун — Иван Станчић, југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*1953)
• 3. јун — Јошка Броз, српски политичар (*1947)
• 4. јун — Осте Ерцег, српски сликар (*1947)
• 6. јун — Дитрих Х. Велте, немачки геолог и академик (*1935)
• 7. јун — Милка Подруг Кокотовић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1930)
• 8. јун — Матија Дедић, хрватски и српски музичар (*1973)
• 9. јун — Фредерик Форсајт, енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*1938)
• 10. јун:
  • Харис Јулин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1937)
  • Бујар Букоши, албански уролог и политичар (*1947)
  • Славиша Ђурковић, југословенски и српски фудбалер (*1968)
• 11. јун:
  • Момо Пићурић, црногорски телевизијски и позоришни глумац (*1947)
  • Петар Милошевић, пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*1943)
  • Брајан Вилсон, амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*1942)
• 14. јун — Виолета Чаморо, председница Никарагве (1990-1997) (*1929)
• 17. јун:
  • Кисмо Лесмо, српски репер
  • Бернар Лакомб, француски фудбалер (*1952)
  • Гејлард Сартејн, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1946)
  • Александра Вранеш, српски универзитетски професор (*1960)
• 18. јун — Димитрије Бјелица, српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*1935)
• 20. јун:
  • Франсис Грејам-Смит, енглески астроном (*1923)
  • Ивар Јевер, норвешко-амерички физичар и нобеловац (1973) (*1929)
• 21. јун — Радисав Радојковић, српски филмски и позоришни глумац (*1937)
• 22. јун:
  • Зоран Ковачевић, српски биохемичар и академик САНУ (*1935)
  • Жижа Стојановић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1930)
• 23. јун — Милан Јовановић Пинки, српски репер и кошаркаш (*1978)
• 25. јун — Сергеј Ферари, југословенски и словеначки глумац (*1933)
• 26. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*1932)
• 27. јун:
  • Драгољуб Ацковић, српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука (*1952)
  • Иљана Силај, румунско-мађарска атлетичарка (*1941)
• 28. јун — Гојко Варда, српски архитекта унутрашње архитектуре, дизајнер и педагог (*1936)
• 29. јун — Петар Мошић, српски сликар (*1981)
• 30. јун — Лајош Сатмареану, румунски фудбалер и тренер (*1944)

Јул

• 2. јул — Џулијан Макман, аустралијски глумац (*1968)
• 3. јул:
  • Диого Жота, португалски фудбалер (*1996)
  • Андре Силва, португалски фудбалер (*2000)
  • Мајкл Медсен, амерички глумац (*1957)
• 4. јул — Рихард Мерц, српски професор, пионир, оснивач и вишегодишњи шеф Kатере за снимање и дизајн звука при ФДУ (*1939)
• 10. јул — Радомир Дамњановић Дамњан, српски сликар и концептуални уметник (*1935)
• 12. јул — Александар Чиликов, црногорски историчар умјетности (*1950)
• 13. јул:
  • Мухамаду Бухари, генерал-мајор, војни вођа Нигерије и њен седми председник (*1942)
  • Тима Џебо, југословенска и босанскохерцеговачка кошаркашица (*1963)
• 14. јул — Чедомир Петровић, српски и југословенски глумац, режисер и писац (*1949)
• 15. јул — Пинар Кур, турска књижевница и преводилац (*1943)
• 16. јул — Владимир Гоати, српски публициста, аналитичар, политиколог и професор политичких (*1939)
• 17. јул — Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (*1969)
• 18. јул — Хитоми Обара, јапанска рвачица (*1981)
• 19. јул — Јосип Пејаковић, југословенски и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац (*1948)
• 20. јул — Малколм-Џамал Ворнер, амерички глумац, музичар и песник (*1970)
• 22. јул:
  • Ози Озборн, британски певач и текстописац (*1948)
  • Новак Кондић, српски универзитетски професор, доктор економских наука и политичар (*1952)
• 24. јул — Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста (*1953)
• 27. јул — Челсо Вали, италијански композитор, диригент, аранжер и продуцент плоча (*1950)
• 28. јул — Лаура Далмајер, немачка биатлонка (*1993)
• 29. јул — Младен Јагушт, српски диригент (*1924)

Август

• 2. август — Грујо Борић, генерал-потпуковник Војске Републике Српске (*1938)
• 4. август — Талгат Мусабајев, казашки тест пилот и космонаут (*1951)
• 5. август:
  • Јон Илијеску, румунски политичар и председник Румуније (1989-1996; 2000-2004) (*1930)
  • Франк Мил, немачки фудбалер (*1958)
  • Жорже Кошта, португалски фудбалер и тренер (*1971)
  • Зоран Спасојевић, српски писац (*1949)
• 6. август:
  • Ђорђе Андријашевић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1931)
  • Сулејман Обеид, палестински фудбалер (*1984)
• 7. август:
  • Немања Ђурић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1936)
  • Џим Лавел, амерички астронаут и капетан Америчке ратне морнарице (*1928)
• 9. август:
  • Махмуд Фаршчијан, ирански мајстор персијског сликарства и минијатуре (*1930)
  • Томислав Маринковић, српски песник (*1949)
• 10. август — Кунишиге Камамото, јапански фудбалер (*1944)
• 11. август:
  • Габи Новак, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1936)
  • Бене Капоста, мађарски фудбалер (*1942)
• 12. август — Оља Грастић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
• 16. август — Ден Тана, српски и амерички угоститељ, спортски радник, филмски глумац и продуцент (*1935)
• 17. август — Теренс Стамп, британски глумац (*1938)
• 20. август — Френк Каприо, амерички судија и политичар (*1936)
• 22. август:
  • Јарослав Јевдокимов, украјинско-белоруски певач (*1946)
  • Петар Милатовић, српски књижевник и новинар (*1949)
• 25. август:
  • Рајнер Вајс, немачко-амерички физичар и нобеловац (2017) (*1932)
  • Никола Павичић, српски привредник (*1940)

Септембар

• 1. септембар:
  • Снежана Трстењак, српски редитељ, сценариста и аниматор (*1963)
  • Грејам Грин, канадски домородачки глумац (*1952)
  • Џо Бугнер, британско-аустралијски професионални боксер (*1950)
• 2. септембар — Миро Вуцо, хрватски академски вајар (*1941)
• 4. септембар — Ђорђо Армани, италијански модни креатор (*1934)
• 5. септембар — Јелица Курјак, српски дипломата и политичарка (*1952)
• 6. септембар:
  • Дејвид Балтимор, амерички биолог и нобеловац (*1938)
  • Андреј Маринц, словеначки политичар (*1930)
• 7. септембар:
  • Добрица Агатоновић, српски позоришни и филмски глумац (*1942)
  • Михаило Вукобратовић, српски филмски и телевизијски редитељ (*1952)
• 9. септембар:
  • Стефано Бени, италијански писац, новинар, песник, драматург, сценариста и хумориста (*1947)
  • Рајнхард Лауер, немачки историчар књижевности и академик (*1935)
• 10. септембар — Чарли Кирк, амерички политички активиста, књижевник и медијска личност (*1993)
• 11. септембар:
  • Миле Новаковић, српски генерал полиције (*1953)
  • Ана Виђен, хрватска и српска вајарка и сликарка (*1931)
• 12. септембар — Јован Томовић, српски привредник, друштвенополитички радник и хуманитарни радник (*1932)
• 14. септембар — Хаиме Родригез, салвадорски фудбалер (*1959)
• 15. септембар — Славко Обадов, српски џудиста и професор физичке културе (*1948)
• 16. септембар:
  • Роберт Редфорд, амерички филмски глумац, режисер, продуцент и филантроп (*1936)
  • Дејан Миловановић, српски фудбалер (*1984)
  • Оскар Каликс, аргентински фудбалер (*1939)
• 17. септембар — Џон Серл, амерички филозоф и универзитетски професор (*1932)
• 18. септембар — Јаирус Бирех, кенијски атлетичар (*1992)
• 21. септембар:
  • Џон Степлтон, британски новинар (*1946)
  • Сулејман Спахо, српски политичар (*1949)
• 22. септембар — Енвер Петровци, југословенски, српски и албански филмски и позоришни глумац (*1954)
• 23. септембар:
  • Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (*1939)
  • Клаудија Кардинале, италијанска глумица (*1938)
• 24. септембар:
  • Џорџ Смут, амерички астрофизичар, космолог и нобеловац (*1945)
  • Василије Видовић Васке, српски четнички војвода (*1954)
• 25. септембар — Бранислав Гавриловић Брне, српски четнички војвода (*1964)
• 28. септембар — Хосе Аракистајн, шпански фудбалски голман (*1937)
• 29. септембар — Војислав Симић, српски музичар, композитор и диригент (*1924)
• 30. септембар — Слободан Васковић, српски новинар и блогер (*1962)

Октобар

• 1. октобар:
  • Џејн Гудол, британски приматолог, етолог и антрополог (*1934)
  • Клаус Офе, немачки политички социолог марксистичке оријентације (*1940)
• 3. октобар:
  • Антон Пелинка, професор политичких наука и студија национализма (*1941)
  • Ремо Ђироне, италијански филмски и позоришни глумац (*1948)
  • Еду Манга, бразилски фудбалер (*1967)
• 4. октобар:
  • Иван Клима, чешки књижевник (*1931)
  • Милан Мандарић, српско-амерички предузетник (*1938)
• 5. октобар:
  • Рон Дин, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1938)
  • Дејан Гвозден, српски певач, гитариста и аутор песама (*1970)
• 7. октобар:
  • Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач народне и поп-фолк музике (*1953)
  • Џон Гердон, британски биолог и нобеловац (*1933)
• 8. октобар:
  • Ђерђ Мезеи, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
  • Здравко Шотра, српски режисер и сценариста (*1933)
  • Илија Тодоров, генерал-мајор Војске Србије (*1963)
• 11. октобар:
  • Дајана Китон, америчка глумица (*1946)
  • Кестутис Шапка, совјетски и литвански атлетичар (*1949)
  • Флавијус Домиде, румунски фудбалер и тренер (*1946)
• 12. октобар — Добромир Жечев, бугарски фудбалер и тренер (*1942)
• 13. октобар:
  • Дру Струзан, амерички уметник (*1947)
  • Момчило Прстојевић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1949)
• 15. октобар:
  • Љубомир Обрадовић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1950)
  • Саманта Егар, британско-америчка глумица (*1939)
  • Бане Минић, српски академски сликар (*1938)
  • Иван Зафиров, бугарски фудбалер и тренер (*1947)
• 17. октобар — Ђино Пиватели, италијански фудбалер и тренер (*1933)
• 18. октобар — Чен-Нинг Јанг, кинески физичар и нобеловац (*1922)
• 20. октобар:
  • Анто Јаковљевић, хрватски, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1962)
  • Небојша Павковић, генерал-пуковник Војске Југославије (*1946)
• 23. октобар — Виктор Шустиков, руски и совјетски фудбалер и тренер (*1939)
• 24. октобар:
  • Велизар Ђерић, министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије (*1952)
  • Макс Лоренц, немачки фудбалер (*1939)
• 25. октобар:
  • Југослав Костић, српски политичар и дипломата (*1939)
  • Небојша Чолић, српски глумац (*1957)
• 26. октобар — Пер Јакобсен, дански слависта, филолог, лингвиста, академик и универзитетски професор (*1935)
• 27. октобар:
  • Хосе Мануел Очоторена, шпански фудбалски голман (*1961)
  • Шрага Бар, израелски фудбалер (*1948)
  • Алис Гаст, америчка хемичарка (*1958)
• 31. октобар:
  • Слободанка Груден, српска лекарка и политичарка (*1940)
  • Фатос Нано, албански политичар и премијер Албаније (*1952)
  • Чеки Карјо, француски глумац турског порекла (*1953)

Новембар

• 3. новембар:
  • Радомир Путник, српски писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар (*1946)
  • Младен Жижовић, српски фудбалер и тренер (*1980)
  • Дајана Лед, америчка глумица (*1935)
  • Рудолф Белин, југословенски и хрватски фудбалер (*1942)
  • Дик Чејни, амерички политичар и 46. потпредседник САД (*1941)
  • Драган Симеуновић, југословенски и српски фудбалер (*1954)
• 4. новембар:
  • Игуманија Евгенија, православна монахиња и игуманија Манастира Покајнице (*1947)
  • Кнут Ћелстали, норвешки историчар и политичар (*1948)
• 5. новембар:
  • Емерик Јенеј, румунски фудбалски тренер и фудбалер (*1937)
  • Роналд Венетијан, суринамски математичар, политичар и председник Суринама (*1936)
  • Полин Колинс, енглеска глумица (*1940)
• 6. новембар — Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар, зоолог и нобеловац (*1928)
• 7. новембар:
  • Исмет Ђухерић, потпуковник Војске Републике Српске (*1949)
  • Александар Радојевић, српски архитекта и универзитетски професор (*1934)
• 8. новембар — Владимир Вукчевић, српски правник и тужилац (*1950)
• 9. новембар:
  • Радоман Кањевац, српски песник (*1960)
  • Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1937)
• 10. новембар:
  • Хам Лини, политичар и премијер Вануатуа (*1951)
  • Дејан Ристановић, српски публициста, инжењер и уредник (*1963)
• 11. новембар — Сали Киркланд, америчка глумица (*1941)
• 13. новембар — Марина Левицка, британски романописац украјинског порекла (*1946)
• 16. новембар:
  • Драгослав Шиљак, српски инжењер електротехнике, научник, професор, спортиста и инострани члан САНУ (*1933)
  • Роналд Гросарт Матичек, мађарски психолог и академик (*1940)
• 17. новембар:
  • Алис и Елен Кеслер, немачке певачице, плесачице и глумице (*1936)
  • Ребека Ен Хајнеман, америчка дизајнерка видео-игара и програмерка (*1963)
  • Пол Екман, амерички психолог (*1937)
• 18. новембар — Драган Шкорић, српски инжењер пољопривреде, генетичар, универзитетски професор и академик САНУ (*1937)
• 20. новембар:
  • Бранислав Ивковић, српски политичар, министар и универзитетски професор (*1952)
  • Бранко Иванда, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1941)
  • Милан Чуда, чехословачки одбојкаш (*1939)
  • Дитер Херцог, немачки фудбалер и репрезентативац (*1946)
• 23. новембар:
  • Удо Кир, немачко амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, продуцент и редитељ (*1944)
  • Љиљана Јорговановић, српски текстописац (*1959)
  • Никита Симоњан, совјетски и руски фудбалер (*1926)
  • Фергус Кер, шкотски католички свештеник, теолог и филозоф (*1931)
  • Велибор Крсмановић, српски молекуларни биолог (*1932)
• 25. новембар — Лоренцо Буфон, италијански фудбалски голман (*1929)
• 27. новембар — Бранко Басара, пуковник Југословенске народне армије и Војске Републике Српске (*1939)
• 29. новембар — Том Стопард, енглески драматург и сценариста (*1937)

Децембар

• 1. децембар:
  • Никола Пјетранђели, италијански тенисер (*1933)
  • Владимир Мунтјан, совјетски фудбалер (*1946)
• 2. децембар — Арнфин Несет, норвешки медицински техничар и серијски убица (*1936)
• 3. децембар — Љубиша С. Адамовић, српски економиста и универзитетски професор (*1928)
• 4. децембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапански глумац (*1950)
• 5. децембар — Френк Гери, амерички архитекта канадског порекла (*1929)
• 7. децембар — Глен де Бук, белгијски фудбалер и тренер (*1971)
• 10. децембар — Софи Кинсела, британска књижевница (*1969)
• 12. децембар — Питер Грин, амерички филмски и ТВ глумац и продуцент (*1965)
• 13. децембар — Боби Русо, канадски хокејаш на леду (*1940)
• 14. децембар — Роб Рајнер, амерички глумац и редитељ (*1947)
• 17. децембар — Предраг Драговић, српски сликар и вајар (*1953)
• 18. децембар — Славко Алексић, српски четнички војвода (*1956)
• 19. децембар:
  • Петер Куфершмит, немачки фудбалер (*1942)
  • Геза Шетет, српски сликар, илустратор и стрип цртач мађарског поријекла (*1953)
• 20. децембар:
  • Лазе Манасковски, југословенски и македонски глумац (*1958)
  • Жан Лоде, француски кануист (*1930)
• 22. децембар — Крис Рија, енглески кантаутор и гитариста (*1951)
• 23. децембар:
  • Васил Рингов, македонски и југословенски фудбалер (*1955)
  • Анатолиј Бондарчук, украјински бацач кладива (*1940)
• 27. децембар — Денис Никитин, руски неонациста и оснивач Руског добровољачког корпуса (*1984)
• 28. децембар:
  • Брижит Бардо, француска глумица, певачица, манекенка и активисткиња за права животиња (*1934)
  • Миодраг Раичевић, црногорски и српски књижевник (*1955)
• 30. децембар:
  • Никола Апостоловић, југословенско-српски публициста и спортиста (*1960)
  • Мате Мештровић, хрватски новинар, историчар и политичар (*1930)
• 31. децембар — Маријан Черчек, југословенски и хрватски фудбалер (*1949)

Нобелове награде

• Физика — Џон Мартинис, Мишел Деворе и Џон Кларк
• Хемија — Омар Јаги, Сусуму Китагава и Ричард Робсон
• Медицина — Мери Бранкоу, Фред Рамздел и Шимон Сакагучи
• Књижевност — Ласло Краснахоркаи
• Мир — Марија Корина Мачадо
• Економија — Џоел Мокир, Филип Агијон и Питер Хавит

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума