1958
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1958 на Викимедијиној остави.
| |
1958. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Европска унија Ступањем на снагу Римског уговора, установљени Европска економска заједница, с циљем успостављања царинске уније, и Европска заједница за атомску енергију.
- 1. јануар — Уведено је Међународно атомско време.
- 3. јануар — Британске карипске колоније основале Западноиндијску федерацију - разишла се већ 1962.
- 4. јануар — Спутњик 1 се вратио у атмосферу.
- 8. јануар — Боби Фишер са 14 година први пут победио на шаховском шампионату САД.
- 11. јануар — Почеци производње нафте у Француском Алжиру: прве количине су стигле у луку Филипевил/Скикда.
- 13. јануар — Рат за Ифни, Битка код Едхере: шпански војници упали у заседу на северу Западне Сахаре, страдало их је 37, али и марокански герилци имају 50 мртвих.
- 13—15.јануар — Рудари у Трбовљу штрајкују због разлика у платама (први већи штрајк од рата у ФНРЈ).
- 16. јануар — Први састанак Халстеинове комисије, прве Европске комисије (траје до 1967).
- 17. јануар — Индонежански председник Сукарно стигао у Београд.
- 18. јануар — Југословенски теретни брод "Словенија" са 150 тона оружја и муниције пресретнут од француске морнарице код алжирског Орана (помоћ алжирским побуњеницима, Броз тврди да је то било чешко оружје за Мароко, оптужује Француску за гусарење, тражи одштету).
- 18. јануар — Битка код Хаyес Понда у Северној Каролини: Индијанци Лумби разјурили Кју Клукс Клановце.
- 21. јануар — Алжирски рат за независност: почиње Битка на границама (до маја), највећа у рату: француски падобранци су спречили упаде алжирске гериле из Туниса.
- 23. јануар — Државни удар у Венецуели: оборен војни диктатор Маркос Перез Хименез, следи период демократије.
- 25. јануар — 23 Југословена у два чамца пребегла у Италију.
- 27. јануар — УНХЦР извештава да су последње мађарске избеглице отишле из ФНРЈ: од 19.857 на Запад је отишло 16.374, у Мађарску се вратило 2.773; програм је коштао 12 милиона долара, половину је платила ФНРЈ. (ЊТ)
- 31. јануар — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Египат и Сирија се ујединиле у Уједињене Арапске Државе.
- 5. фебруар — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.
- 6. фебруар — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.
- 21. фебруар — Гамал Абдел Насер је изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Повучен југословенски амбасадор у Албанији, Арсо Милатовић.
- 4. март — СИВ донео уредбу о друштвеној контроли над економским предузећима у употреби фондова и дистрибуцији нето прихода.
- 8. март — Уједињене Арапске Државе: лабава конфедерација Уједињене Арапске Републике и Мутавакилитске Краљевине Јемен (Северни Јемен) - распуштена 1961.
- 11. март — Случајно испуштена атомска бомба на Марс Блуф у Јужној Каролини, додуше без фисионог језгра - уништена једна кућа.
- 14. март — Америчка влада увела ембарго на оружје Батистиној кубанској влади.
- 18 -— 22. март — Свечано отварање хотела Хабана Хилтон, највећег у Латинској Америци (од 1960. Хабана Либре).
- 19. март — Прво заседање Европске парламентарне скупштине, председник је Роберт Шуман.
- 23. март — Јосип Броз Тито поново изабран за председника ФНРЈ одлуком Савезне скупштине.
- 24. март — Елвис Присли отишао у војску на две године.
- 24. март — Саудијски краљ Сауд принуђен пренети извршну власт на брата Фаисала (на крају абдицира 1964).
- 26. март — Окончана америчка војна помоћ Југославији - трајала је шест година и вредела 750 милиона долара. Опремљено осам од 28 дивизија. (ЊТ)
- 26. март — 30. додела Оскара, најбољи филм је "Мост на реци Квај", укупно седам награда од осам номинација.
- 27. март — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина.
- 27—28. март — Први секретар владајуће мађарске партије, Јанош Кадар се састаје са Брозом у Карађорђеву.
Април
[уреди | уреди извор]- 17. април — Експо 58 у Бриселу: главни павиљон је Атомиум, који ће остати симбол града.
- 19. април — Фрањо Михалић победио на Бостонском маратону.
- 28. април — Улмски Еинсатзгрупен процес: прво суђење за ратне злочине у западнонемачком праву.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Ступила на снагу Нордијска пасошка унија.
- 1. мај — Артуро Фрондизи је председник Аргентине (до 1962), подстиче стране инвестиције и самодовољност у производњи нафте.
- 4. мај — Велика Морава код Љубичевског моста има водостај 706 цм.
- 5. мај — Чланак у Женмин жибау "Модерни ревизионизам мора бити критикован" означава наставак негативног става НР Kине према ФНРЈ; кинески амбасадор је напустио земљу пре три дана.
- 5. мај — 23. мај — Друго заседање Осмог конгреса KП Kине. Идеолошки слоган Три црвене заставе: Генерална линија социјалистичке градње, Велики скок напријед и народне комуне. Покреће се и Kампања четири напасти, за искорењивање пацова, мува, комараца и врабаца. Уништавање врабаца ће довести до еколошке кризе.
- 9. мај — Ботвиник повратио шампионску титулу од Смислова.
- 12. мај — САД и Kанада постигли споразум о НОРАД-у - команди одбране северноамеричког аероспацијалног простора.
- 13. мај — Мајска криза, почетак краја Четврте Француске Републике: пошто је француска скупштина изгласала владу Пјера Пфлимлина, заговорника преговора са ФЛН, Франко-алжирци и војска преузели власт у Француском Алжиру - тражи се де Гаулеов повратак на власт.
- 13. мај — Током посете Kаракасу нападнута кола америчког потпредседника Никсона.
- мај - Синод СПЦ одбија притисак КПЈ да именује тројицу епископа у Македонији, подржаних од државе, на место убијених епископа током рата.
- 18. мај — Поупов инцидент: у Индонезији оборен и заробљен пилот ЦИА који је ратовао за побуњенике.
- 22. мај — Председник Двајт Ајзенхауер је први пут снимљен у боји за телевизију, приликом отварања студија НБЦ у Вашингтону.
- 24. мај — Француски падобранци из алжирског корпуса преузели контролу над Kорзиком. Постоје и планови за освајање Париза.
- 27. мај — Совјетски ино. министар Андреј Громико обавестио амбасадора ФНРЈ да се обећани кредит од 285 милиона долара одлаже на пет година - југословенски петогодишњи план је угрожен, али је остварен уз америчку помоћ, осим алуминијумског комбината у Црној Гори[.
- 29. мај — Француски председник Рене Коти позвао де Шарл де Гола на чело владе.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Шарл де Гол, нови француски премијер, потврђен у парламенту - захтевао је нови устав са председничким системом и ванредна овлашћења на шест месеци.
- 3. јун — Хрушчов у Софији каже да је осуда Броза и КПЈ из 1948. била у основи исправна.
- 3 — 7. јун — Извештава се да је ухапшено стотинак бивших коминформиста. Пуковник Владо Дапчевић и др. пребегли у Албанију, 31. маја.
- 8. јун — Адмирал Америко Томас, Салазаров човек, победио је на непоштеним португалским изборима ген. Хумберта Делгада (овај је у прогонству до убиства 1965).
- 8 — 29. јун — Светско фудбалско првенство у Шведској, на коме је дебитовао Пеле.
- 9. јун — Инцидент на острву Снипе у Беаглеовом каналу: Аргентинци гранатирали чилеански светионик и искрцали трупе, након што су две стране три пута постављале објект.
- 16. јун — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе.
- 20. јун — Потонуо перуански жељезни брод Омега, посљедњи теретни једрењак на свијету.
- 28. јун — Почиње Операција Верано, летња офанзива кубанске владе (до августа), неуспешни покушај уништења Kастровог покрета на Сиера Маестри.
- 29. јун — Финале Светског купа: Бразил - Шведска 5:2.
- 30. јун — Окончава се Рат за Ифни: Шпанци задржавају, умањену, ексклаву Сиди Ифни (до 1969).
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Умро је под загонетним околностима Патријарх Викентије, непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве.
- 14. јул — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.
- 19. јул — Експлозија на градилишту тунела Рутоши код Нове Вароши, за ХЕ Бистрица - 32 погинулих радника.
- 19—30. јул — 5. Филмски фестивал у Пули.
- 26. јул — Принц Чарлс произведен у Принца од Велса (инвеститура 1969).
- 28 — 29. јул — Осморица хаићанских емиграната и америчких плаћеника покушали оборити председника Дивалијеа - сви су изгинули а овај спроводи чистку у војсци и полицији, догодине оснива злогласне Тонтон Макоуте.
- 29. јул — Конгрес САД оснива НАСА-у - Националну аеронаутичку и свемирску администрацију.
- 31. јул — Фуад Шехаб, командант либанске армије, маронит коме верују и муслимани, изабран је за председника (до 1964).
- 31. јул — 3. август — Хрушчовљева посета НР Кини - напето, Мао не допушта совјетске базе на кинеској обали.
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Споразум са француском фирмом Пешини за проширење капацитета фабрика алуминија у Кидричеву и Лозовцу.
- 14. август — КЛМ Флајт 607-Е: холандски путнички авион пао у море недалеко од Шанона у Ирској - 99 мртвих.
- 23. август — Друга криза у Тајванском мореузу почиње комунистичким гранатирањем архипелага Куемоy/Кинмен.
- 23. август — Након низа судара авиона и с обзиром на долазак млазног доба, у САД је основана Федерална управа за авијацију (ФАА).
- 23. август — Телевизија Београд почела експериментално емитовање програма.
- 24. август — 19. венецијански филмски фестивал: цртани филм "Самац" Ватрослава Мимице добио награду.
- 27. август — Генерални штрајк у Парагвају: Алфредо Строеснер одговара разбијањем синдикалног покрета.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — У САД је објављен роман Бориса Пастернака „Доктор Живаго“. Исте године Пастернак добија Нобелову награду за ово дело.
- 13. септембар — На свом изборном Светом сабору Српска православна црква изабрала је за патријарха епископа жичког Германа. Устоличен је сутрадан у Саборној цркви у Београду.
- 14. септембар — Устоличен патријарх српски Герман, 43. поглавар СПЦ (до 1990), ранији епископ жички. Извештава се да је бањалучки епископ Василије Костић пре и после избора у кућном притвору и саслушаван, у вези македонског црквеног питања.
- 14. септембар — Албанија оптужује Југославију за прогон Албанаца, југословенска протестна нота за мешање у унутрашње послове почетком октобра је одбијена.
- 19. септембар — У Каиру проглашена Привремена влада Алжирске републике на челу са Ферхатом Абасом.
- 20. септембар — Закон Мерлин: у Италији забрањени бордели.
- 22. септембар — Криза у Тајванском мореузу: у међукинеском ваздушном окршају први пут употребљене америчке ракете ваздух-ваздух Сидевиндер.
- 26. септембар — Тајфун Ида/Каногава погађа Јапан, страдало је 1.269 људи.
- 28. септембар — Уставни референдум у Француској и територијама Француске уније, одобрен устав Пете републике, са председничким системом. Устав је одбијен једино у Гвинеји, што значи независност.
- 29. септембар — Након међународних протеста, гувернер Алабаме заменио смртну казну црнцу Џимију Вилсону, осуђеном за насилну ноћну крађу 1,95 долара.
Октобар
[уреди | уреди извор]- април — 6. октобар - У Охриду је одржан самозвани македонски црквено-народни сабор, где је иницирано наводно обнављање Охридске архиепископије, у виду независне Македонске православне цркве, а Доситеј је изабран за митрополита и два кандидата за епископе.
- 15. октобар — Нуклеарни акцидент у Винчи се догодио у Институту за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ у Винчи, када је дошло до истицања радиоактивног материјала из неколико месеци раније постављеног нуклеарног реактора, првог у тадашњој Југославији
Новембар
[уреди | уреди извор]- 25. новембар - Француски Судан добија аутономију као самоуправни члан Француског комонвелта.
- 28. новембар - Чад, Република Конго и Габон постају аутономне републике у оквиру Француског комонвелта.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Централноафричка Република постаје независна од Француске.
- 18. децембар — Сједињене Државе су лансирале први комуникациони сателит у Земљину орбиту, SCORE
- 19. децембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.
- 21. децембар — Шарл де Гол изабран за председника Француске.
- 28. децембар — Савезна народна скупштина ФНРЈ донела је Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта којим се национализују и постају друштвена својина све најамне стамбене зграде и најамне пословне зграде. У градовима и насељима градског карактера национализују се и постају друштвена својина и сво грађевинско земљиште.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Џулијан Сендс, енглески глумац (прем. 2023)[1]
- 9. јануар — Мехмет Али Агџа, атентатор на папу Јована Павла II[2]
- 15. јануар — Борис Тадић, српски политичар и психолог, 3. председник Србије (2004—2012)[3]
- 17. јануар — Миле Исаковић, српски рукометаш[4]
- 21. јануар — Мајкл Винкот, канадски глумац[5]
- 22. јануар — Никос Анастопулос, грчки фудбалер и фудбалски тренер[6]
- 22. јануар — Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (прем. 2021)[7]
- 25. јануар — Дивна Карлеуша, српска новинарка и радијска водитељка (прем. 2019)
- 25. јануар — Зоран Цвијановић, српски глумац и продуцент[8]
- 26. јануар — Анита Бејкер, америчка музичарка[9]
- 26. јануар — Елен Деџенерес, америчка глумица, комичарка, ТВ водитељка, списатељица и продуценткиња[10]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Борче Средојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер[11]
- 3. фебруар — Милутин Достанић, српски математичар (прем. 2014)
- 3. фебруар — Радоје Чупић, српски глумац и позоришни режисер (прем. 2026)
- 16. фебруар — Ајс Ти, амерички глумац и репер[12]
- 16. фебруар — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш (прем. 2026)[13]
- 17. фебруар — Радослав Миленковић, српски глумац и редитељ[14]
- 21. фебруар — Џек Колман, амерички глумац и сценариста[15]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Ник Кершо, енглески музичар и музички продуцент[16]
- 3. март — Миранда Ричардсон, енглеска глумица[17]
- 8. март — Гари Њуман, енглески музичар и музички продуцент[18]
- 10. март — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел[19]
- 14. март — Алберт II, кнез Монака[20]
- 15. март — Михаило Павићевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер[21]
- 20. март — Холи Хантер, америчка глумица и продуценткиња[22]
- 21. март — Гари Олдман, енглески глумац[23]
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер[24]
- 3. април — Алек Болдвин, амерички глумац[25]
- 5. април — Јохан Крик, јужноафричко-амерички тенисер[26]
- 14. април — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста[27]
- 21. април — Енди Макдауел, америчка глумица и модел[28]
- 26. април — Шериф Коњевић, босанскохерцеговачки певач[29]
- 29. април — Мишел Фајфер, америчка глумица и продуценткиња[30]
- 30. април — Слободан Ројевић, црногорски фудбалер[31]
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Владимир Дивљан, српски музичар (прем. 2015)[32]
- 17. мај — Пол Ди'Ано, енглески музичар, најпознатији као првобитни певач групе Iron Maiden (прем. 2024)[33]
- 25. мај — Пол Велер, енглески музичар[34]
- 27. мај — Линеа Квигли, америчка глумица, продуценткиња, модел, певачица и списатељица[35]
- 29. мај — Анет Бенинг, америчка глумица[36]
- 29. мај — Марина Перазић, хрватско-српска музичарка[37]
- 30. мај — Мари Фредриксон, шведска музичарка, најпознатија као чланица дуа Roxette (прем. 2019)[38]
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац (прем. 2016)[39]
- 20. јун — Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент[40]
- 22. јун — Брус Кембел, амерички глумац, продуцент, писац и редитељ[41]
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Небојша Човић, српски политичар и спортски функционер[42]
- 8. јул — Кевин Бејкон, амерички глумац и музичар[43]
- 10. јул — Фиона Шо, ирска глумица[44]
- 11. јул — Уго Санчез, мексички фудбалер и фудбалски тренер[45]
- 17. јул — Вонг Карвај, хонгконшки редитељ, сценариста и продуцент[46]
- 30. јул — Кејт Буш, енглеска музичарка и музичка продуценткиња[47]
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Брус Дикинсон, енглески музичар, најпознатији као певач групе Iron Maiden[48]
- 7. август — Златко Крмпотић, српски фудбалер и фудбалски тренер[49]
- 16. август — Анџела Басет, америчка глумица[50]
- 16. август — Мадона, америчка музичарка и глумица[51]
- 17. август — Белинда Карлајл, америчка музичарка[52]
- 18. август — Мадлен Стоу, америчка глумица[53]
- 20. август — Дејвид О. Расел, амерички редитељ, сценариста и продуцент[54]
- 24. август — Стив Гутенберг, амерички глумац[55]
- 25. август — Тим Бертон, амерички редитељ[56]
- 26. август — Златко Вујовић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер[57]
- 27. август — Сергеј Крикаљов, руски космонаут[58]
- 29. август — Олга Одановић, српска глумица[59]
- 29. август — Мајкл Џексон, амерички музичар (прем. 2009)[60]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Мајкл Винслоу, амерички глумац, комичар и битбоксер[61]
- 7. септембар — Горан Хаџић, српски политичар (прем. 2016)[62]
- 10. септембар — Горан Шепа, српски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Кербер[63]
- 11. септембар — Роксaн Досон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња[64]
- 16. септембар — Џенифер Тили, канадска глумица[65]
- 17. септембар — Јанез Јанша, словеначки политичар[66]
- 21. септембар — Милан Младеновић, српски музичар, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (прем. 1994)[67]
- 22. септембар — Андреа Бочели, италијански тенор[68]
- 22. септембар — Џоун Џет, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица[69]
- 24. септембар — Kевин Сорбо, амерички глумац
- 27. септембар — Ирвин Велш, шкотски писац, драмски писац и сценариста
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Нил Деграс Тајсон, амерички астрофизичар[70]
- 9. октобар — Срђан Шапер, српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД[71]
- 16. октобар — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент и музичар[72]
- 20. октобар — Виго Мортенсен, амерички глумац[73]
- 20. октобар — Иво Погорелић, хрватски пијаниста[74]
- 27. октобар — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе Duran Duran[75]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Роберт Патрик, амерички глумац[76]
- 11. новембар — Лус Касал, шпанска музичарка[77]
- 12. новембар — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка[78]
- 14. новембар — Оливје Маршал, француски глумац, редитељ, сценариста и бивши полицајац[79]
- 16. новембар — Марг Хелгенбергер, америчка глумица
- 17. новембар — Мери Елизабет Мастрантонио, америчка глумица и певачица[80]
- 19. новембар — Чарли Кауфман, амерички редитељ, сценариста, продуцент, драматург и књижевник[81]
- 22. новембар — Џејми Ли Кертис, америчка глумица[82]
- 22. новембар — Брус Пејн, енглески глумац[83]
- 26. новембар — Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер (прем. 2019)[84]
- 30. новембар — Миодраг Јешић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)[85]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Хавијер Агире, мексички фудбалер и фудбалски тренер[86]
- 14. децембар — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер[87]
- 19. децембар — Веселин Вуковић, српски рукометаш и рукометни тренер[88]
- 27. децембар — Барбара Крамптон, америчка глумица[89]
- 28. децембар — Тери Бучер, енглески фудбалер и фудбалски тренер[90]
- 28. децембар — Зоран Гајић, српски одбојкашки тренер[91]
- 31. децембар — Биби Њуверт, америчка глумица, певачица и плесачица[92]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — Ернст Хајнкел, немачки конструктор авиона[93]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Клинтон Дејвисон, амерички физичар[94]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Тома Росандић, српски вајар.[95]
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Исидора Секулић, српска књижевница[96]
- 16. април — Розалинд Френклин, енглески научник. (*1920).[97]
- 18. април — Морис Гамлен, француски генерал[98]
Мај
[уреди | уреди извор]- 29. мај — Хуан Рамон Хименез, шпански књижевник[99]
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Викентије Проданов, патријарх српски
- 14. јул — Фејсал II, краљ Ирака[101]
Август
[уреди | уреди извор]- 14. август — Фредерик Жолио-Кири, француски физичар[102]
- 21. август — Стеван Христић, српски композитор[103]
- 27. август — Ернест Лоренс, амерички физичар[104]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 22. септембар — Изидор Цанкар, словеначки историчар уметности, књижевник и политичар[105]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Пије XII, римски папа[106]
- 14. октобар — Даглас Мосон, аустралијски геолог и поларни истраживач[107]
- 24. октобар — Џорџ Едвард Мур, енглески филозоф[108]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 19. новембар — Виторио Амброзио, италијански генерал. (* 1879)[109]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 12. децембар — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (*1879).[110]
- 12. децембар — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета[111]
- 15. децембар — Волфганг Паули, аустријски физичар[112]
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Павел Алексејевич Черенков, Иља Михајлович Франк и Игор Јевгенијевич Там
- Хемија — Фредерик Сангер
- Медицина — Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг
- Књижевност — Борис Пастернак
- Мир — Жорж Пир (Белгија)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Actor, Second Unit Director or Assistant Director, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Mehmet Ali Agca”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Vremeplov (15. januar)”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Olympedia – Mile Isaković”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Nikolaos Anastopoulos - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Producer, Writer, Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ About FIBA”. about.fiba.basketball (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Nik Kershaw Songs, Albums, Reviews, Bio & More...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Movies, TV Shows, Children, Basic Instinct, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-18. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-17. Приступљено 2025-01-19.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Mihailo Pavićević > Coach : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-21. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Tita - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Classic Biofile with Johan Kriek - Tennis-Prose.com” (на језику: енглески). 2010-10-14. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Šerif Konjević”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Slobodan Rojević - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Composer, Actor, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Paul Di'Anno Songs, Albums, Reviews, Bio & Mor...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Music Artist, Actor, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Camera and Electrical Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Marina Perazić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Marie Fredriksson Songs, Albums, Reviews, Bio ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Music Artist, Composer, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Др Небојша Човић” Др Небојша Човић (на језику: српски). Приступљено 2025-01-19.[мртва веза]
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Additional Crew, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Hugo Sánchez - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Director, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Music Artist, Actress, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Composer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Admin (2020-03-16). „Krmpotić Zlatko”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Music Artist, Actress, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-21. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Producer, Writer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Zlatko Vujovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Spaceflight, Mir Missions, Soyuz | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Biografija Gorana Hadžića”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 2011-07-20. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Legende - Goran Šepa - Gale”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Writer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Janez Jansa”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Composer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Music, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-23. Приступљено 2025-01-19.
- ^ ...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Books, TV Shows, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-14. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Producer, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Na dan 20.10.1958.: Rođen Ivo Pogorelić, hrvatski pianist.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Music Department, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actor, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Writer, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Movies, The Bear, Halloween, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-10. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „In memoriam: Boško Đokić”. Mozzart Sport (на језику: српски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Admin (2020-03-04). „Ješić Miodrag”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Javier Aguirre - Manager profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Na dan 14.12.1958.: Rođen Željko Lukajić, srpski košarkaški...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Olympedia – Veselin Vuković”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Terry Butcher - Player profile” (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Министарство спорта”. www.mos.gov.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Actress, Director, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Aircraft Designer, Aviation Pioneer & Inventor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Nobel Prize, Electron Diffraction & Quantum Mechanics | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Rosandic Toma”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2015-12-22. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Facts, & DNA | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-13. Приступљено 2025-01-19.
- ^ World War II, French Army, Commander | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Spanish Poet & Nobel Prize Winner | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-20. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Hungarian Revolution, Communist Leader, Prime Minister | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Fejsal II.”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Nobel Prize-Winning French Chemists | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Hristic Stevan”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Nobel Prize, cyclotron, atomic research | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Cankar, Izidor”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography, Papacy, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-03. Приступљено 2025-01-19.
- ^ Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ British Idealist Philosopher, Ethics & Metaphysics | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Astrology and Spiritual Profile for Vittorio Ambrosio”. getsol.app (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Milankovic Milutin”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 09. 10. 2011. г. Приступљено 2025-01-19.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1945”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-19.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
