1948
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1948 на Викимедијиној остави.
| |
1948. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Створена царинска унија Бенелукс уједињењем Белгије, Холандије и Луксембурга.
- 4. јануар — Бурма добија независност од Велике Британије.
- 30. јануар — Махатма Ганди, вођа индијског ослободилачког покрета, убијен је у атентату у Њу Делхију.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — На тројном састанку у Kремљу, Стаљин наређује мању верзију Балканске федерације, са Југославијом и Бугарском.
- 10. фебруар — Ждановизам: совјетски Политбиро издаје резолуцију "О Мураделијевој опери Велико пријатељство": осуђује се "формализам" у музици, тј. "лажна оригиналност" која иде науштрб класичне руске опере, осуђена су шесторица композитора, међу којима Дмитриј Шостакович, Дмитриј Шостакович и Арам Хачатурјан.
- 10. фебруар — Француска је након скоро две године отворила границу са Шпанијом.
- 11/12. фебруар — На захтев Молотова, Едвард Kардељ потписује текст уговора о узајамном консултовању о спољнополитичким питањима.
- 12. фебруар — Француски Ле Фигаро извештава да су у Румунији из излога уклоњене Титове слике.
- 12. фебруар — Гандијев пепео је развејан на реци Ганг, пред милионском масом.
- 17. фебруар — Ромуло Галегос преузима положај председника Венезуеле, први демократски изабран у историји (оборен већ у новембру). Министар развоја Јуан Пабло Перез Алфонзо је ове године постигао "фифти-фифти" формулу поделе прихода од нафте са страним компанијама.
- 17. фебруар — Алвазирски пуч у Јемену, сукоб кланова: убијен је имам Јахyа Мухаммад Хамид ед-Дин. Након сукоба са око 5.000 мртвих, Ахмад бин Јахyа успева збацити пучисте и постати имам (до 1962).
- 18. фебруар — Ирски шеф владе Еамон де Валера губи власт након 16 година - нови "тиш'х" је Џон А. Костело на челу коалицине владе (до 1951. и 1954-57, де Валера се враћа 1951-54. и 1957-59. и као председник Ирске 1959-73).
- 18. фебруар — Уговор о сарадњи између СССР и НР Мађарске.
- 19. фебруар — У Нирнбергу окончано Талачко суђење: осморица немачких генерала осуђена за узимања талаца и стрељања цивила на Балкану, од седам година до доживотне казне, пуштени су почетком '50-тих.
- 20. фебруар — Некомунистички министри чехословачке владе дају оставке због поступака министра унут. послова Носека - очекују да их председник Бенеш неће прихватити, док се комунисти мобилизују за узимање власти.
- 22. фебруар — Експлозије у улици Бен Јехуда, изазване од Арапа и британских дезертера, убијају преко 50 људи - јеврејске групе криве Британце и убијају њихове војнике, укључујући 28 у возу у Реховоту 29-ог.
- 23. фебруар — 6. 3. и 20. 4. - 2. 6. - Лондонска конференција шест сила: западни савезници и земље Бенелукса без присуства Совјета одлучују о стварању Западне Немачке.
- 25. фебруар — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
- 28. фебруар — Нереди у Акри, у британској Златној Обали, након што су убијена тројица ветерана на челу протеста за обећане пензије - преломна тачка према независности Гане 1957.
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски споразум о оснивању Западноевропске уније.
- 19. март — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена.
- 27. март — Стаљин и његов најближи сарадник Вјачеслав Молотов шаљу оптужујуће писмо према Јосипу Брозу Титу, којим су практично прекинути односи између две партије и државе.
- 31. март — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
- 3. април — Премијером драме Ивана Цанкара Краљ Бетајнове у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду.
- 3. април — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
- 9. април — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела.
- 11. април — Почела је изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.
- 13. април — ЦК КПЈ шаље писмо Москви у којем демантује све оптужбе изречене од стране Стаљина.
- 16. април — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7. мај — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.
- 14. мај — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем би комунисти преузели власт у земљи.
- 18. јун — Комисија Уједињених нација за људска права усвојила је међународну Декларацију о људским правима.
- 21. јун — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
- 24. јун — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду.
- 28. јун — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Енвер Хоџа осудио све економске споразуме са Југославијом, наредио југословенском особљу да напусти Албанију у року од 48 часова.
- 1. јул — Совјети се повукли из берлинске командатуре, што је крај сарадње са западним силама у Немачкој.
- 1. јул — Франкфуртски документи: западне силе су предале лидерима својих окупационих зона препоруке за оснивање западнонемачке државе
- 2. јул — Офанзива грчких владиних трупа против прокомунистичке ДАГ, уз западну помоћ - завршна фаза Грчког грађанског рата.
- 4. јул — Операција Гвардијан: ухваћена последња група усташа убачених у Југославију, укупно 96 ухваћених.
- 4. јул — Судар авиона изнад Лондона, 39 жртава.
- 5. јул — Ступио на снагу Закон о Националној здравственој служби у Енглеској и Велсу.
- 6. јул — Совјети одбијају југословенску понуду партијског састанка.
- 9. јул — Судар возова на Kосмету, 20 мртвих, међу њима и неки који су протерани из Албаније. Машиновођа осуђен на смрт следећег месеца.
- 10. јул — Операција Данy: Израелци заузели Лyду (Лод) и Рамлу - нису успели заузети Латрун.
- 13. јул — Етиопска црква постигла аутокефалност споразумом са Kоптском црквом.
- 14. јул — Палмиро Тогљати тешко рањен у атентату, што изазива политичку кризу у Италији.
- 16. јул — Операција Декел, "Палмово дрво": Израелци заузели Назарет. Такође, током јулског периода ратовања, Израелци су на југу покушали повезати израелска насеља у Негеву, али ови су остали у египатском окружењу.
- 16. јул — Прва отмица авиона: хидроавион по имену Мис Макао је пао у делту Бисерне реке након сукоба са пилотом, страдало је 25 људи а један од отмичара је преживео.
- 16. јул — Влада ФНРЈ спушта цене пољопривредних производа за 30-50%.
- 17. јул — Операција Kедем: Израелци су покушали заузети источни Јерусалим, продрли су кроз Нову капију али се убрзо повлаче - почиње ново примирје.
- 19. јул — Потписан споразум са САД у вези ратног Ленд-Леасе програма (о "зајму и најму"), вредном 17 милиона долара, одмрзнута југословенска имовина у САД.
- 20. јул — Хладни рат: председник САД Хари Труман расписао мирнодопску регрутацију услед тензија са Совјетима (други пут у историји, после Рузвелтове из 1940). Дванаест комунистичких лидера је оптужено према Смитовом закону - ухапшени су, суђење следеће године.
- 21 - 28. јул — Пети конгрес KПЈ у Београду - подршка врху партије и осуда напада Информбироа, али не и Стаљина. Титов политички извештај: "...да будемо непомирљиви према свим покушајима разбијања јединства наше партије и јединства наших народа", донети Програм и Статут KПЈ (копије одговарајућих совјетских докумената), реизабран ЦK (осим Хебранга и Жујовића).
- 22. јул — Доминион Њуфоундланд изгласао прикључење Kанади са 52,3% (остварено следећег априла).
- 26. јул — Трумановим извршним наређењем 9981 окончана сегрегација у оружаним снагама САД.
- 26. јул — Операција Шотер, "Полицајац": Израелци заузели "мали троугао" јужно од Хаифе, чиме су нормализовали саобраћај са Тел Авивом, а хиљаде Арапа напушта домове.
- 28. јул — Експлозија етра у БАСФ-овој фабрици у Лудвигсхафену, 200 мртвих и велика штета.
- 30. јул — Мађарски председник Золтан Тилдy, из Ситнопоседничке странке, даје оставку, замењује га комуниста.
- 30. јул — Британски закон о држављанству: људи из колонија се могу насељавати у УK (на снази од Нове године).
- 29. јул — 14. август — Олимпијске игре 1948. у Лондону, прве од Берлина 1936. Немачка и Јапан нису позвани, СССР није дошао. Југословени освојили две сребрне медаље (Иван Губијан и фудбалери). Холанђанка Фанy Бланкерс-Kоен, "летећа домаћица", је освојила четири златне медаље.
- 30. јул — Завршено ИГ Фарбеново суђење у Нирнбергу: осуђено је 13 од 24 оптужена.
- 21. јул — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа.
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.
- 18. август — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — После повлачења совјетске војске на северу корејског полуострва проглашена Народна Демократска Република Кореја с главним градом Пјонгјангом.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Међународна унија за заштиту природе (касније позната као Међународна унија за заштиту природе, IUCN) основана је у Фонтенблоу, Француска.
- 6. октобар — Земљотрес у Ашхабаду 1948. године: Земљотрес јачине 7,3 M у близини Ашхабада, Совјетски Туркменистан, усмртио је 10.000–110.000 људи.
- 10. октобар — Ракета Р-1 током тестирања постала је прва совјетска лансирана ракета која је отишла у свемир.
- 20. октобар — Универзитет Брандејс је формално основан у Масачусетсу.
- 26. октобар — Донора смог 1948: Смртоносни смог се слегао у Донору, Пенсилванија.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Атинагора је изабран за новог васељенског патријарха (до 1972), пошто је претходник Максим V дао оставку, незванично због контаката са московским, Стаљиновим, патријархом. Атинагора је амерички држављанин, антикомуниста, долази у Истанбул следећег јануара, Трумановим авионом.
- 1. новембар — Пожар и експлозија на броду који је евакуисао националистичке трупе из луке Ђингкоу, око 3.000 мртвих.
- 2. новембар — Упркос свим предвиђањима, амерички председник Хари Труман освојио реизбор, победивши републиканца Томаса Е. Девеја - 303:189 у електорским гласовима, 28:16 у државама. Јужњачки демократа, сегрегациониста Стром Тхурмонд је добио четири државе.
- 2. новембар — Након заузећа Схенyанга (Мукдена), завршена је кампања Лиаосхен у Kинеском грађанском рату: комунисти су овладали Манџуријом, имају стратешку бројну предност.
- 6. новембар — Анте Павелић стигао у Перонову Аргентину.
- 6. новембар — Kинески грађански рат: почиње Хуаихаиска кампања, опкољена је националистичка команда у Xузхоу, заузета у јануару.
- 7. новембар — Нова комунистичка власт у ФНРЈ ухапсила је Борислава Пекића и више чланова Социјалдемократска омладина Југославије СДОЈ. На процесу који је касније спроведен осуђени су на вишегодишње робије. Пекић на 15 година.[1]
- 8. новембар — У Паризу формирана уметничка група ЦОБРА.
- 10. новембар — На снази је Међународна конвенција за регулацију китолова.
- 10. новембар — Политички и безбедносни комитет Генералне скупштине УН огласио је Југославију, Албанију и Бугарску кривим за угрожавање мира на Балкану.
- 12. новембар — Завршен Токијски процес на којем је 28 особа осуђено за ратне злочине пред Међународним казненим судом за Далеки исток - седморица на смрт, међу којима и ген. Хидеки Тојо (погубљен у децембру).
- 13. новембар — Нереди у неколико париских предграђа, пошто комунисти изводе генерални штрајк.
- 14. новембар — Патријарх српски Гаврило осветио Цркву Светог Марка у Београду.
- 14. новембар — Основано Одељење за производњу филмова Југословенске армије, каснији Застава филм.
- 18. новембар — У ФНРЈ објављено да су циљеви петолетке знатно повишени, како би се надокнадило ометање из Kоминформа.
- 20. новембар — У СССР је распуштен Јеврејски антифашистички комитет, као "центар антисовјетске активности" - следи "Борба са космополитизмом", антисемитска кампања (до 1953).
- 23 — 25. новембар — Операција Лот: Израелци без отпора успоставили коридор према енклави на Мртвом мору, планини Содом, ојачана позиција у Негеву.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.
- 10. децембар — Генерална скупштина ОУН-а је усвојила Универзалну декларацију о правима човека.
- 18. децембар — Секретаријат унутрашњих послова основао „Оркестар народне милиције”, данашњи Оркестар полиције.
- 19. децембар — Грчки грађански рат: почиње Операција Перистера ("Голубица") против комуниста на Пелопонезу.
- 21. децембар — Председник Ирске потписао Акт о Републици Ирској, којим се остварује пуна независност од Велике Британије, ван Kомонвелта (ступа на снагу у априлу).
- 21. децембар — Пољска уједињена радничка партија настаје удруживањем социјалистичке и радничке партије - владајућа партија до 1989.
- 22. децембар — Израелци започињу Операцију Хорев против Египћана у западном Негеву.
- 23. децембар — Обешен Хидеки Тојо и још шесторица осуђених на Токијском процесу.
- 26. децембар — Припадник Муслиманског братства убио египатског премијера Махмуд ан-Нукраши Пашу.
- 26 - 30. децембар — Четврто ванредно заседање Савезног већа и Већа народа народне скупштине ФНРЈ: позив радницима, омладини и целокупном чланству Народног фронта да се свим расположивим снагама ангажују за повећање рударске и шумарске производње, како би се појачаним извозом ових производа земљи обезбедила потребна девизна средства.
- 27. децембар — Јосип Броз прети да ће продавати сировине западу, ако источне земље и даље буду кршиле споразуме о достави тешке опреме за индустријализацију.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Због политичког разилажења стаљиниста и титоиста велики број људи ухапшен и осуђен на робију.
- Википедија:Непознат датум — На Београдском универзитету основан Електротехнички факултет са одсецима Енергетика и Телекомуникације.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Огњен Петровић, српски фудбалски голман (прем. 2000)
- 10. јануар — Никола Плећаш, југословенски кошаркаш
- 10. јануар — Бернар Тевне, француски бициклиста
- 14. јануар — Карл Ведерс, амерички глумац и играч америчког фудбала (прем. 2024)
- 16. јануар — Џон Карпентер, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
- 20. јануар — Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке и уредник Филмске редакције РТС
- 28. јануар — Михаил Баришњиков, руско-амерички балетан и глумац
- 28. јануар — Добрила Стојнић, српска глумица
- 28. јануар — Чарлс Тејлор, либеријски политичар
- 29. јануар — Зоран Реџић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Бијело дугме
- 29. јануар — Марк Сингер, канадско-амерички глумац
- 31. јануар — Феђа Стојановић, српски глумац (прем. 2021)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Алис Купер, амерички музичар
- 5. фебруар — Том Вилкинсон, енглески глумац (прем. 2023)
- 5. фебруар — Свен Јеран Ериксон, шведски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
- 5. фебруар — Барбара Херши, америчка глумица
- 15. фебруар — Арт Шпигелман, амерички писац и илустратор
- 19. фебруар — Тони Ајоми, енглески музичар, најпознатији као оснивач и гитариста групе Black Sabbath
- 28. фебруар — Бернадет Питерс, америчка глумица, певачица и списатељица
- 28. фебруар — Мерседес Рул, америчка глумица
- 29. фебруар — Кен Фори, амерички глумац
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Еди Грант, гвајанско-енглески музичар
- 14. март — Мирко Бабић, српски глумац (прем. 2020)
- 14. март — Били Кристал, амерички глумац, комичар, писац, редитељ, продуцент и сценариста
- 15. март — Давид Албахари, српски писац (прем. 2023)
- 20. март — Џон де Ланси, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац
- 22. март — Ендру Лојд Вебер, енглески композитор
- 26. март — Стивен Тајлер, амерички музичар и глумац, најпознатији као певач групе Aerosmith
- 31. март — Ал Гор, амерички политичар, 45. потпредседник САД
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Драгиша Вучинић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 4. април — Ден Симонс, амерички писац
- 12. април — Јошка Фишер, немачки политичар
- 12. април — Марчело Липи, италијански фудбалер и фудбалски тренер
- 17. април — Јан Хамер, чешки музичар, композитор и музички продуцент
- 22. април — Зоран Модли, српски новинар, радијски водитељ, ди-џеј, пилот и инструктор летења (прем. 2020)
- 28. април — Тери Прачет, енглески писац (прем. 2015)
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Мег Фостер, америчка глумица
- 12. мај — Ричард Рил, амерички глумац
- 15. мај — Брајан Ино, енглески музичар, музички продуцент и визуелни уметник
- 16. мај — Владе Ђуровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
- 16. мај — Јеспер Кристенсен, дански глумац
- 19. мај — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел
- 25. мај — Клаус Мајне, немачки музичар, најпознатији као певач групе Scorpions
- 26. мај — Александар Боричић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер
- 31. мај — Џон Бонам, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Led Zeppelin (прем. 1980)
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Нада Обрић, српска певачица
- 6. јун — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац (прем. 2009)
- 12. јун — Лин Колинс, америчка музичарка (прем. 2005)
- 21. јун — Јован Аћимовић, српски фудбалер и фудбалски тренер
- 21. јун — Ијан Макјуан, енглески књижевник и сценариста
- 28. јун — Кети Бејтс, америчка глумица и редитељка
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Алојз Петерле, словеначки политичар и дипломата, премијер Словеније (1990—1992)
- 12. јул — Душан Ковачевић, српски драматург, сценариста и редитељ
- 16. јул — Рубен Бладес, америчко-панамски глумац и певач
- 21. јул — Кет Стивенс, енглески музичар
- 30. јул — Миливој Каракашевић, српски стонотенисер (прем. 2022)
- 30. јул — Жан Рено, француски глумац
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Боривоје Ђорђевић, српски фудбалер
- 5. август — Реј Клеменс, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2020)
- 7. август — Драган Капичић, српски кошаркаш и кошаркашки функционер (прем. 2024)
- 7. август — Цвијета Месић, српска глумица
- 20. август — Џон Нобл, аустралијски глумац
- 20. август — Роберт Плант, енглески музичар, најпознатији као певач групе Led Zeppelin
- 24. август — Жан Мишел Жар, француски композитор и извођач електронске музике
- 24. август — Александар Мекол Смит, енглеско-зимбабвеански писац
- 30. август — Виктор Скумин, руски писац, филозоф, научник и психијатар
- 30. август — Драгослав Степановић, српски фудбалер и фудбалски тренер
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Мајкл Бериман, амерички глумац
- 7. септембар — Дамир Шолман, хрватски кошаркаш (прем. 2023)
- 17. септембар — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки музичар (прем. 2015)
- 19. септембар — Џереми Ајронс, енглески глумац
- 20. септембар — Џорџ Р. Р. Мартин, амерички писац и сценариста
- 23. септембар — Вера Николић, српска атлетичарка и атлетска тренеркиња (прем. 2021)
- 26. септембар — Оливија Њутон Џон, енглеско-аустралијска музичарка, глумица, плесачица и активисткиња (прем. 2022)
- 26. септембар — Братислав Петковић, српски редитељ, драматург и политичар (прем. 2021)
- 27. септембар — Азра Ченгић, босанскохерцеговачка глумица
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Добрила Ћирковић, српска глумица
- 2. октобар — Дона Каран, америчка модна дизајнерка
- 6. октобар — Џери Адамс, ирски политичар
- 8. октобар — Клод Жад, француска глумица (прем. 2006)
- 8. октобар — Џони Рамон, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Ramones (прем. 2004)
- 13. октобар — Борис Аранђеловић, српски музичар, најпознатији као певач групе Смак (прем. 2015)
- 17. октобар — Марго Кидер, канадско-америчка глумица, редитељка и активисткиња (прем. 2018)
- 17. октобар — Роберт Џордан, амерички писац (прем. 2007)
- 25. октобар — Дејв Кауенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Глен Фреј, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Eagles (прем. 2016)
- 9. новембар — Луиз Фелипе Сколари, бразилски фудбалер и фудбалски тренер
- 13. новембар — Хасан Рухани, ирански политичар
- 14. новембар — Чарлс III, британски краљ
- 16. новембар — Мате Парлов, хрватски боксер (прем. 2008)
- 22. новембар — Радомир Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
- 25. новембар — Весна Малохоџић, српска глумица (прем. 2022)
- 26. новембар — Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1995)
- 28. новембар — Агњешка Холанд, пољска редитељка и сценаристкиња
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Антоњин Паненка, чешки фудбалер
- 3. децембар — Ози Озборн, енглески музичар (прем. 2025)
- 10. децембар — Душан Бајевић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер
- 14. децембар — Ди Волас, америчка глумица
- 20. децембар — Алан Парсонс, енглески инжењер звука, музичар и музички продуцент
- 21. децембар — Самјуел Л. Џексон, амерички глумац и продуцент
- 27. децембар — Жерар Депардје, француско-руски глумац
- 31. децембар — Дона Самер, америчка музичарка и глумица (прем. 2012)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — Орвил Рајт, амерички пилот и конструктор авиона.
- 30. јануар — Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Јоханес Бласковиц, немачки генерал
Јул
[уреди | уреди извор]- 15. јул — Џон Першинг, амерички генерал
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Милева Марић-Ајнштајн, српска математичарка. (*1875)
- 9. август — Хуго Бос, немачки модни креатор
- 31. август — Андреј Жданов, совјетски политичар. (*1896)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 20. септембар — Хавријил Костељник, русински књижевник. (*1886).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 14. октобар — Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Хидеки Тоџо, јапански генерал и политичар
- 31. децембар — Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца (*1885)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Патрик Мејнард Стјуарт Блекет
- Хемија — Арне Вилхелм Каурин Тизелијус
- Медицина — Паул Херман Милер
- Књижевност — Томас Стернс Елиот
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Политичар у сенци писца: политичка биографија Борислава Пекића” (PDF). remaster.ff.uns.ac.rs.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
