1849
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1849 на Викимедијиној остави.
| |
_-_narthex,_tile_floor,_1849.jpg)
1849 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Бојкот пушења у Милану, протест због аустријског монопола на дуван, прераста у мање немире.
- 2. јануар — Осујећен мађарски напад на Панчево, омогућено напредовање у наредна два месеца - српске и царске снаге у јануару заузимају: Велики Бечкерек (16.), Вршац (19., после оштре борбе), Бела Црква и Стари Бечеј (21.), Врбас (25.), Кула (28.).
- 4. јануар — Марчело Церути именован за првог конзула Пијемонт-Сардиније у Београду (стиже у марту).
- 5. јануар — Мађарска револуција 1848: Царска војска је ушла у Будим и Пешту - Лајош Кошут и мађарска влада су побегли у Дебрецин.
- 8. јануар — Масакр Мађара у ердељском месту Нагyенyед/Аиуд.
- 13. јануар — Други англо-сички рат: Битка код Чилианвале је једна од најкрвавијих за Британску источноиндијску компанију.
- 16. јануар — Српски Главни одбор критикује патријарха Рајачића и позива га да се врати у Карловце из Земуна.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — У Великој Британији у потпуности укинути Житни закони - увећање слободне трговине.
- 9. фебруар — проглашена Римска Република
- 10. фебруар — Чланови Главног одбора прихватили све патријархове оптужбе против Стратимировића - патријарх преузима контролу над српским покретом.
- 12. фебруар — Стеван Книћанин са југа ушао у Сомбор; касније током месеца српска влада, на тражење Аустрије и Турске, повлачи Книћанина и организоване српске добровољце из Војводине.
- 14. фебруар — Мађарска војска избачена из Осијека.
- 21. фебруар — Битка код Гујрата је одлучујућа британска победа над Сикима.
- 22. фебруар — Први рат за Шлезвиг се наставља истеком примирја.
- 27. фебруар — Битка код Каполне је аустријска победа у Мађарској.
- 27. фебруар — Поверљиво писмо српског кнеза француском председнику: протестује због уласка руске војске у Трансилванију.
- 28. фебруар — СС Калифорниа је први пароброд који је повезао источну и западну обалу САД - из Њујорка стигао у Сан Франциско за 4 месеца и 21 дан. У току је Калифорнијска златна грозница, вест о открићу злата је обишла свет тако да Фортyнинер-си ("четрдесетдеветаши") пристижу на ову територију и водом и копном.
- фебруар — Српска влада опозвала своје добровољце из Војводине.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Закари Тејлор је инаугурисан за 12. председника САД.
- 5. март — Битка код Капоње
- 20. март — Пијемонт други пут објављује рат Аустрији.
Април
[уреди | уреди извор]- 15. април — На иницијативу вође Мађарске револуције Лајоша Кошута, мађарска Народна скупштина је у Дебрецину прогласила независност Мађарске од Аустрије, свргавање Хабзбуршке династије и изјаснила се за републику.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Балталиманска конвенција између Русије и Османског царства потврђује турско сизеренство и руски протекторат у Дунавским кнежевинама.
- 2. мај — Почиње неуспешни Палатинатски устанак у Немачкој у корист Франкфуртског устава (до 19. јуна).
- 3. мај — Због пробоја у насипу (Саувес Кревасе) долази до поплаве Њу Орлеанса.
- 3 — 9. мај — Неуспели Мајски устанак у Дрездену (Краљевина Саксонија) у коме су учествовали и Михаил Бакуњин и Рихард Вагнер.
- 4. мај — Почиње аустријско бомбардовање Венеције (Република Светог Марка).
- 8. мај — Пала Бела Црква, остаци српско-аустријског корпуса се сутра пребацују у Срем.
- 9. мај — Руски цар Николај I обећава, на тражење Аустрије, помоћ за сламање Мађарске револуције.
- 10. мај — Астор Плаце Риот - нереди у Њујорку око репутације двојице глумаца доводе до погибије 25 људи.
- 10. мај — Окончана Битка код Табарсија, сукоб између персијске владе и Бабових следбеника.
- 12/13. мај — Баденска револуција: велики војвода Леополд побегао од револуционара који проглашавају републику (вратиће се у августу).
- 13. мај — Скуп представника сремских места и Панчева у Земуну, опозиције патријарху: траже народну скупштину, укидање Мајерхоферовог војног режима и обнову народне управе.
- 14. мај — Пруски посланици напуштају Франкфуртски парламент - наредних дана исто чине конзервативни и буржоаско-либерални посланици.
- 15. мај — Бурбонске трупе Краљевине двеју Сицилија повратиле Палермо, чиме је након 16 месеци окончана Сицилијанска револуција.
- мај — У Шпанији завршен Други карлистички рат.
- мај — У Кнежевину Србију из суседства продрла говеђа куга (пестис бовина), сузбијена до јануара.
- 17. мај — Пожар уништио већи део Сент Луиса.
- 19. мај — Последњи број Марксових новина Неуе Рхеинисцхе Зеитунг, које је забранила пруска влада.
- 21. мај — Мађарска војска освојила Будимски замак после 18 дана опсаде.
- 26. мај — Савез три краља Пруске, Хановера и Саксоније с циљем јединства Немачке (Ерфуртска унија).
- 30. мај — Избори за доњи дом пруског парламента, уведено трокласно бирачко право према пореској обавези: ове године 4,7% најбогатијих имају исти број електора као и 82,6% становништва из треће класе (систем траје до 1918).
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Битка код Фредерикије
- 12. јун — Мађари топовима с Петроварадинске тврђаве скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јосипа Јелачића.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Ђузепе Гарибалди се повлачи из Рима са 4.000 војника према Венецији, накратко је предахнуо у Сан Марину.
- 2. јул — Лајош Кошут је побегао из Пеште са владом у Сегедин (Аустријанци заузимају Пешту 11. 7.), после у Арад.
- 3. јул — Француске трупе заузеле Рим - крај краткотрајне републике, повратак папине световне власти (Пије IX. се враћа у град следећег априла а Французи га подржавају до 1870).
- 6. јул — Пошто је босански везир наредио сакупљање десетине, избија побуна срба у Босанској Крајини (прва пушка у Врнограчу).
- 6. јул — Први рат за Шлезвиг окончан данском победом код Федериције над трупама Шлезвиг-Холштајн-а (Пруска се повлачи из рата, до 1864).
- 11. јул — Патријарх Јосиф Рајачић разрешен дужности царског комесара и позван у Беч, бан Јелачић добија грађанску и војну управу у Војводини.
- 21. јул — Током опсаде Венеције први пут подигнут балон са аустријског брода, којим су желели бацити бомбу али нису успели због лошег ветра.
- 28. јул — Кошутова влада даје пуна етничка права свим мањинама у Угарској.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — У Мајданпеку почиње градња прве топионице метала у Србији.
- 2. август — Абас I је нови валија Египта и Судана (до 1854).
- 9. август — Битка код Темишвара је дефинитиван мађарски пораз.
- 9. август — Мировни споразум Сардиније-Пијемонта и Аустрије
- 13. август — Предаја код Вилагоша остатака мађарске војске Русима - сломљена Мађарска револуција.
- 17. август — Лајош Кошут бежи у Турску.
- 27. август — Радетзкy улази у Венецију након 4-месечне опсаде.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Отворен први сегмент Пенсилваниа Раилрод, будуће најјаче железничке компаније у САД.
- септембар - Тахир-паша не успева победити побуњенике код Бихаћа.
- 17. септембар — Привремено прекинути односи између Русије и Османског царства, јер Турци не желе изручити бегунце из Мађарске, Влашке и Пољске; Британци и Французи слали флоте у Дарданеле у подршку султану.
- 27. септембар — Комаром/Комарно, последње мађарско упориште, предао се Аустријанцима.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Погубљено мађарских 13 арадских мученика.
- 14. октобар — Григоре Алеxандру Гица постаје кнез Молдавије.
- 17. октобар — Цариградским Бугарима дозвољено султанским ферманом да имају молитвени дом - првобитно је то Дрвена црква, ранији дом Стефана Богоридија (Црква Светог Стефана (Цариград)).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 16. новембар — Фјодор Михајлович Достојевски осуђен као један од "Петрашеваца" на смрт због "антидржавних активности", али погубљење отказано у последњем часу 23. децембра и замењено сибирским прогонством.
- 18. новембар — Патентом цара Фрање Јосифа I установљено Војводство Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару и несрпском већином (траје до 1860), привремени начелник управе ген. Фердинанд Мајерхофер.
- 18. новембар — Јосип Јурај Штросмајер именован ђаковачким (босанско-сријемским) бискупом.
- 20. новембар — Отворен Ланчани мост између Будима и Пеште.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 8. децембар — Папска була Ностис ет нобисцум осуђује социјализам и комунизам.
- 31. децембар — Од Петроварадинске регименте, Шајкашког батаљона, три банатске регименте и војних комунитета основана Банатско-српска земаљска војничка управа - седиште Темишвар, на челу Јохан Баптист Цоронини-Цронберг.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 22. јануар — Аугуст Стриндберг, шведски писац, сликар и фотограф
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Георг Лугер, аустријски проналазач и изумитељ
- 19. март — Алфред фон Тирпиц, немачки адмирал
Јул
[уреди | уреди извор]- 28. мај — Вјекослав Клаић, хрватски историчар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. септембар — Иван Павлов, руски лекар и научник.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Аугуст фон Макензен, немачки фелдмаршал.
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар - Франце Прешерен, словеначки песник
Мај
[уреди | уреди извор]- 28. мај - Ана Бронте, енглеска књижевница
Јун
[уреди | уреди извор]- 15. јун — Џејмс Нокс Полк, 11. председник САД. (*1795)
Јул
[уреди | уреди извор]- 31. јул — Шандор Петефи, мађарски песник
Септембар
[уреди | уреди извор]- 25. септембар — Јохан Штраус Старији, аустријски виолинист, диригент и композитор. (*1804)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Едгар Алан По, амерички књижевник. (*1809)
- 17. октобар - Фредерик Шопен, пољски композитор и пијаниста
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
