1753
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1753 на Викимедијиној остави.
| |
1753 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 11. јануар — Конкордат између Шпанске Фернанда VI и католичке цркве Бенедикта XIV: монарх има практичну контролу над црквом.
- 29. јануар — Случај Елизабет Канинг: лондонска слушкиња се поново појавила након скоро месеца дана нестанка, тврди да су је две жене држале на једном тавану - судски процеси против жена, а затим и против Канингове следеће године изазивају велику пажњу јавности.
![[икона]](https://sr.wikipedia.org//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Шведска прихватила Грегоријански календар
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Под притиском католичких бискупа, нарочито задарског надбискупа Карамана, млетачка влада наредила генералном провидуру да из Далмације протера епископа Симеона Кончаревића - он одлази из Бенковца у Попину, у Лици, одакле наставља управу до око 1757.
- 22. април — Црногорски владика Василије тражи у Русији од грофа Бестужева Рјумина да Црногорци, као и Приморци и Брђани, буду стављени под руски протекторат.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Карл фон Лине издаје ботаничку књигу Специес плантарум на којој се темељи данашња класификација биљака.
- 2. мај — Наредба Марије Терезије о условима за градњу и оправак цркава.
- 29. мај — Указом руске царице, пук. Рајко Прерадовић и потпук. Јован Шевић биће насељени са досељеним Србима на истоку дан. Украјине - Славјаносербија траје до 1764., простире се између Бахмута и Луганска. Број српских насељеника није много већи од 3.000.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Законом основан Британски музеј са библиотеком (отворени 1759).
- јун — Поглавица Мохаука Хендрицк Тхеyаногуин објављује да је прекинут Ланац завета са Британцима, јер сматра да им је отета земља у колонији Њујорк.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Исељенички талас Срба из Хабсбуршке монархије у Русију знатно је ослабио, заједничким напорима власти и српске цркве.
- 7. јул — Београдски митрополит Викентије Стефановић посетио манастир Дечане.
- 7. јул — У Великој Британији на снагу ступа Закон о јеврејској натурализацији, по којем Јевреји могу постати држављани, и без причешћа - закон је опозван следеће године због излива антисемитизма.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Французи улазе у Охајску земљу, граде утврђења Прескуе Исле (на обали језера Ерие, данас Ерие, Пенсилванија и јужније Форт Ле Боеуф. Догодине граде даље на југу Форт Мацхаулт, те Форт Дукуесне на месту Питсбурга.
- 25. август — Жорж-Луј Леклер де Бифон је примљен у Француску академију: држи Говор о стилу са чувеном фразом Ле стyле ц'ест л'хомме мêме, "Стил, то је сам човјек".
- август — Вараждински генерал гроф Петаци дошао с војском у манастир Марчу и протерао православне монахе, који прелазе у манастир Лепавину - огорчење у народу.
- август — Босански везир Мехмед-паша Кукавица стигао у Тешањ - тамо се одричу коловође побуне Абдурахмана Мухаремије, који убрзо гине код Зворника.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 16. септембар — Сремски Карловци су проглашени за слободну варош - комунитет. Ове године и Буковац, Славонски Брод и Стара Градишка.
- 20. септембар — Споразум са Аустријом о проширењу конвенционог талира на Баварску, тј. Баварски царски округ - талир се затим шири по југу Немачке.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Након периода прве забране, од прошле године, наставља се издавање Француске енциклопедије - изашао је трећи том.
- 31. октобар — Роберт Динвидие, британски вицегувернер Вирџиније шаље војну експедицију на запад у Охајо како би захтевао одлазак Француза из подручја. На челу експедиције је 21-годишњи мајор вирџинијске милиције Џорџ Вашингтон, задатак му је и контакт са Ирокешком конфедерацијом ради информација.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 12. новембар — Пожар у руској Летњој палати, изгорело 4.000 хаљина царице Јелисавете.
Децемабар
[уреди | уреди извор]- 11. децемабар — Џорџ Вашингтон је примљен у француском Форт Ле Боеуф, уручује поруку којом се захтева одлазак из земаља на реци Охајо, "ноторно познатих као имовина британске круне" - француски капетан шаље натраг поруку да су "права Луја XV на ту земљу неоспорна". Француски и индијански рат почиње следећег маја.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Укинута Петрињска капетанија Банске крајине, према одлуци још из 1703.
- Сербеллонијев регуламент у Славонској и Сремској крајини, с циљем побољшања материјалног стања крајишника.
- Марија Терезија даје Заштитни патент Србима.
- Земаљски батаљон у бившој Поморишкој крајини подељен на шест чета - мокринско-кикиндски, меленачко-врањевачки, елемирско-таршки и неки други крајеви.
- Београдски јаничари пресрели код Колара војску "разних прогнаника, бунтовника и арбанашке екшије" и спречили их да дођу у Београд.
- Забележена смрт једног монаха у манастиру Грачаници - први сачувани запис о монасима у том манастиру од 1724.
- Матеј Караман: одговор на Русићеву критику русифицираног Мисала из 1741; ћирилични Буквар славенскиј писменy (након глагољашког 1739).
- Седиште Војводства Браунсвеиг-Линебург се после више од три столећа враћа у град Браунсвег.
- Саграђена је прва православна Црква светог Спиридона у Трсту (замењена данашњом грађевином 1869).
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 14. јануар — Џорџ Беркли, ирски филозоф (*1685)
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
