Bromasta kiselina

Bromasta kiselina
	hidroksi-Λ3-bromanon; hidroksidoksidobromin; bromasta kiselina
Identifikacija
MeSH	acid Bromous acid
InChI
	InChI=1S/BrHO2/c2-1-3/h(H,2,3) ; Kod: DKSMCEUSSQTGBK-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	HBrO2
Molarna masa	112.911 g/mol
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Hidroksibromna kiselina; Hipobromasta kiselina; Bromna kiselina; Perbromna kiselina
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Bromasta kiselina je kiselina broma hemijske formule HBrO₂ u kojoj je oksidacioni broj broma +3. Kiselina do sada nije izolovana^[1] jer nije stabilna i postoji samo u prelaznom stanju, na primer pri oksidaciji hipobromita.^[2]^[3]^[4]

Dobijanje

Pretpostavlja se da nastaje pri reakciji bromne vode i srebro-nitrata, ali se potom ona dalje oksiduje:

\mathrm {AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O\longrightarrow \;HOBr+AgBr+HNO_{3}}

\mathrm {2AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O+HOBr\longrightarrow \;HBrO_{2}+2AgBr+2HNO_{3}}

Pri tome je potrebno da bromne vode bude u višku, a da rastvor srebro-nitrata bude koncentrovan.^[1]

Nekoliko bromita su stabilni i izolovani su, kao što su NaBrO₂•3H₂O i Ba(BrO₂)₂•H₂O.^[2]

Bromiti mogu da se koriste za redukciju permanganata do manganata.^[2]

\mathrm {2MnO_{4}^{-}+BrO_{2}^{-}+OH^{-}\longrightarrow \;2MnO_{4}^{2-}+BrO_{3}^{-}+H_{2}O}

↑ ^1,0 ^1,1 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.