Vežite decu u autu: Pojas prepolovljava rizik od povreda i smrti u saobraćajnoj nesreći

Prema statistikama Agencije za bezbednost saobraćaja, broj poginule dece u saobraćaju implicira da nisu bila vezana, navodi Mihajlović.

"Sudari i reakcije tela su u najvećem broju slučajeva predvidivi i fizika to objašnjava, to je sve jako laka računica: mali broj nesreća su zapravo nesreće, a dosta stvari može da se predupredi", ističe ona.

Statistike su pokazale da postoje neke najčešće greške, a prva je neprilagođenost sistema zaštite, a zatim nekorišćenje pojasa koja je, kako Mihajlović navodi druga greška, a u Srbiji – možda čak i prva.

Slovenija i sistemsko podizanje svesti

Jedan od primera dobre prakse je Slovenija, u poslednjih deset godina.

"Oni kažu da su napravili evoluciju, čak ne ni revoluciju. Rezultati pokazuju da sistemsko podizanje svesti nešto što daje najveći rezultat. Edukacijom na svim nivoima, od ljudi koji rade sa decom, preko roditelja i dece. Po uzorima na taj sistem u slovenačkim školama, počeli smo sa edukacijama roditelja i dece po beogradskim vrtićima. Nažalost, nemamo mogućnosti da to proširimo i van Beograda, ali suštinski je to pitanje čitave Srbije, ne samo Beograda", dodaje naša sagovornica.

Kako razgovarati sa decom o bezbednosti u saobraćaju?

Razvojni psiholog i naučna saradnica na Institutu za psihologiju Marina Videnović za portal N1 kaže da je važno detetu predstaviti situacije koje su potencijalno opasne, ali i da od uzrasta zavisi pristup.

"Ako je dete mlađeg uzrasta, da ne idemo u neko preterano obrazlaganje koje bi dalje povelo diskusiju, jer govorimo o situaciji koja je opasna i oko koje nema rasprave", dodaje.

Ističe i da je na roditeljima da postave jasnu granicu i da je važno da dete razvije svest o poštovanju pravila.

Zašto neki roditelji ne vezuju decu u automobilu?

"Kod roditelja najčešće nailazim na predrasude o tome kako su nas vozili, pa nam nije ništa falilo. Takođe i pitanje kazni je tu problem, zato što nam nije trenutno u fokusu ta kaznena politika, pa se ljudi oglušuju na to", navodi Tamara Mihajlović sa sajta "Sigurna beba".

Psihološkinja Marina Videnović navodi da je moguće da je do generacijskog stava "roditelji nas nisu vezivali i ništa nam se nije desilo".

"Malo je i do toga da možda roditelji ne dobijaju dovoljno informacija kako da dete bude što bezbednije, a postoji i ekonomski momenat – da se neke stvari preuveličavaju da bi se baš neko sedište prodalo koje puno košta jer je mnogo bezbednije od nekog koje je jeftinije. Jako je loše poslati poruku – ako nemaš para, ne možeš da osiguraš da ti dete bude bezbedno, a tu ima tog marketinškog trika", kaže Videnović.

Ističe i da bi država trebalo da učestvuje u finansiranju kupovine dečijih sedišta koje zadovoljavaju bezbednosne standarde.

"Nekada postoji tendencija da roditelji iz straha prezaštićuju decu, umesto da ih uče da postepeno ovladaju saobraćajnim i bezbednosnim pravila. Dete koje krene u školu treba da zna da samo sigurno pređe manje zahtevniju ulicu, a imamo situacije roditelja koji grčevito drže dete koje je treći-četvrti razred", navodi.

Zakonski i sistemski propusti - sve učestalije nesreće

Udruženje vozača "381" upozorava na ozbiljne zakonske i sistemske propuste.

"Deca nam se prevoze suprotno pravilniku o prevozu dece br 52/2019 i 61/2019 Službeni glasnik RS. Imamo ozbiljne propuste u kontrolama i prekoračenjima zakonskih vremena vožnje, kao i ogromne propuste u tehničkoj ispravnosti vozila u saobraćaju“, navodi udruženje vozača „381“ u saopštenju, nakon prevrtanja kombija u kom je stradao jedan dečak.

Dodaju, da se kasni sa izradom novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

„Predložićemo da se u novi zakon uvrsti član koji bi zabranio prevoz dece neregistrovanim i nelicenciranim prevoznicima, kao i da ih ne mogu voziti vozači koji nisu za to stručno osposobljeni i licencirani, i ne ispunjavaju zakonske normative. Kao deo mera, u cilju poboljšanja bezbednosti u saobraćaju, predložićemo da se povise novčane kazne za sve nesavesne vozače, kao i oduzimanje licenci za nesavesne prevoznike, koji imaju ponovljene teške prekršaje“, ističu.

Napominju, da je jedan od uzroka učestalosti nesreća u Srbiji nedostatak profesionalnih vozača.

„Moramo se zapitati zašto su nam hiljade najkvalitetnijih vozača otišli iz zemlje, i zašto svakodnevno odlaze. Sistemskom nebrigom većina sektora radi za uglavnom minimalne zarade, ostatak se isplaćuje na ruke i zavisi od pređenih kilometara i prevezenih tura. Većina sektora nema beneficirani radni staž, što bi po obimu i težini posla trebalo da bude zakonom garantovano. Pod pritiskom privrede poseže se za lošim rešenjima i ustupcima, kao što su niže starosne granice, uvoz jeftine i nekvalifikovane radne snage, što dovodi do toga, da sve dublje padamo na lestvici bezbednosti u saobraćaju“, ocenjuje Udruženje vozača „381“.

Objašnjavaju da je, prema aktuelnim podacima, Srbija prva u Evropi po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, sa 78 poginulih na milion stanovnika, dok je na drugom mestu Rumunija, a na trećem Bugarska.

„Bezbednost na putevima nema alternativu, i tu ne smeju da postoje kompromisi - zato apelujemo da se što hitnije preduzmu mere za prevazilaženje nastale situacije. Apel upućujemo i svim učesnicima u saobraćaju: da obrate više pažnje, budu odmorni i osveženi pred put, i da prate pravila saobraćaja", zaključuje u saopštenju dostavljenom N1.