Koliko je zaista nepristrasna Grokipedija Ilona Maska?

Ne zadovoljavajući se samo putovanjima u svemir, električnim automobilima i društvenom mrežom, Ilon Mask sada je na čelu nove onlajn enciklopedije poznate kao Grokipedija, koja je počela sa radom u ponedeljak, prenosi Dojče vele.

Naziv Grokipedija potiče od čet-bota Grok iz Maskove startap kompanije xAI, koji je istaknuta funkcija njegove društvene mreže Iks. Prema tvrdnjama kompanije, Grok će obavljati sve provere činjenica na Grokipediji.

Međutim, Grok je, kao i drugi modeli veštačke inteligencijetog tipa, više puta delio dezinformacije. U njegovom slučaju, to je ranije ove godine uključivalo npr. antisemitske stavove i pohvale Adolfu Hitleru.

Trenutno, Grokipedia v0.1 ima nešto manje od 900.000 članaka, što je oko desetina sadržaja Vikipedije. Vikipedija, onlajn enciklopedija koju uređuju korisnici i koja ne posluje radi profita, osnovana je 2001. godine i već više od dve decenije dominira tim prostorom, kao jedna od najposećenijih internet stranica na svetu.

Zašto je Ilon Mask pokrenuo Grokipediju?

Iako je ranije hvalio Vikipediju, Mask je u poslednje vreme promenio mišljenje o toj platformi. Krajem septembra nazvao ju je „Wokepedia“ i optužio da u načinu predstavljanja informacija favorizuje liberalne ideje i ličnosti. Do nedavno je Mask bio prijatelj bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i javno podržavao mnoge njegove konzervativne politike.

Iako Grokipedija možda ima i komercijalne motive, Filipo Trevizan, vanredni profesor javne komunikacije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, za DW ocenjuje da su verovatno u pitanju ideološki razlozi.

„Novac tu nije glavni cilj“, kaže Trevizan. „Taj projekat zapravo odgovara na kritike Vikipedije koje dolaze od mnogih ličnosti iz konzervativnih i desničarskih krugova u SAD. To je pokušaj da se ponudi alternativa tradicionalnom izvoru informacija, kao što je Vikipedija, i da se napravi novo uporište za alternativne poglede na svet koje pokreće veštačka inteligencija.“

Kako se Grokipedija razlikuje od Vikipedije?

Razlike korisniku na prvi pogled nisu uvek očigledne. Zapravo, Grokipedija se u velikoj meri oslanja na Vikipediju za svoje informacije, što je navedeno u dnu nekih tekstova. Neki unosi su doslovne kopije Vikipedijinih članaka, a i vizuelni izgled je sličan. Mask je izjavio da želi da se ta praksa završi do 2026. godine.

Glavna razlika između dve platforme leži u načinu na koji se proveravaju i obrađuju informacije.

Vikipedija se oslanja na saradničko uređivanje zajednice i ima mehanizme za označavanje grešaka ili spornih tačaka.

S druge strane, prema rečima Roksane Radu, profesorke digitalnih tehnologija i javne politike na Univerzitetu Oksford, Grokipediji – po svemu sudeći – nedostaje ljudska urednička kontrola.

„Grokipedija funkcioniše po nejasnom modelu prikupljanja i obrade informacija, bez transparentnosti u vezi s odlukama koje se donose pre nego što se sadržaj prikaže“, kaže Radu.

Koliko je Grokipedija tačna?

Mask tvrdi da će novi sajt „prevazići Vikipediju za nekoliko redova veličine po širini, dubini i tačnosti“, ali s obzirom na poznate greške koje su pravili Grok i drugi modeli veštačke inteligencije, postoje ozbiljne sumnje u to.

„Grokipedija svesno uključuje izvore koji nisu uvek prethodno provereni i često ih obeležava oznakom ’proverio Grok’, što je sporno“, kaže Radu.

Ona dodaje da je njen prvi utisak da Grokipedija „ponekad predstavlja članke kao kolaž nepovezanih ideja, pojava i koncepata koji nisu uvek organizovani tako da pruže celovit pregled teme, za razliku od Vikipedije“.

Radu upozorava da „Grokipedija može da ostavi čitaoce bez šire, celovite slike koju očekuju od tradicionalne enciklopedije“, i da pridaje veću važnost objavama s Reddita i blogovima, nego tradicionalnim medijima.

Iako je još rano da se oceni tačnost Grokipedije u celini, već sada se uočavaju propusti. Na primer, članak o samom Masku ne pominje njegov gest sa skupa u januaru, koji su mnogi protumačili kao nacistički pozdrav, iako je tekst znatno duži od odgovarajućeg članka na Vikipediji.

Da li je Grokipedija pristrasna?

Mask veruje, kao i mnogi pripadnici konzervativnog krila američke politike, da su tradicionalni mediji i zvanični izvori informacija nepouzdani.

Prema Trevizanu, uspeh Grokipedije zavisiće od toga da li će ljudi poverovati u ideju da je veštačka inteligencija nepristrasnija od ljudi.

„Mask pokušava da predstavi veštačku inteligenciju kao rešenje za problem pristrasnosti“, kaže Trevizan. „Čini se da želi da iskoristi utisak koji neki imaju – da će izbacivanje ljudskog faktora učiniti proces objektivnijim.“

Nedostatak transparentnosti je, međutim, još jedan problem:

„Mi zapravo ne znamo šta se dešava u toj ’crnoj kutiji’, i zato kao korisnici nemamo mogućnost da proverimo zašto se određena informacija našla u sažetku enciklopedijskog članka – a upravo taj deo ljudi najpažljivije čitaju“, objašnjava Trevizan.

Sama Vikipedija često se suočavala s optužbama za pristrasnost, i to ne samo od Maska i američke desnice. Studije Harvardskog univerziteta i konzervativnog trusta mozgova Institut Manhetn pokazale su određene dokaze o levo orijentisanoj pristrasnosti:

„Vikipedijini članci češće sadrže negativan ton kada govore o pojmovima koji se povezuju s desnim političkim stavovima, nego o onima s leve strane spektra“, zaključio je ekspert Instituta Manhetn Dejvid Rozado.

I Radu i Trevizan saglasni su da se potpuna nepristrasnost ne može postići, ali da su transparentnost i priznanje grešaka ključni mehanizmi kontrole, koje Grokipedija za sada verovatno nema.

„Ono čemu možemo da težimo jeste uravnotežen prikaz – a za to je ljudska interpretacija uvek neophodna“, zaključuje Radu.