ĆAcina je tuga pregolema, puče guma a rezerve nema

Navikne se nekako čovek na svu tu pažnju, svetlosti reflektora, Instagram i TikTok pratioce i obožavaoce. Da ne pričam o uvek otvorenoj i dostupnoj državnoj kasi, službenom automobilu, službenom avionu, službenoj vili, i naravno, službenim televizijama, sve sa nacionalnom frekvencijom. Jeste, navikne se čovek, dobro, ipak nečovek u ovom slučaju, glavni ćaci faca, zvani ćAca, toliko se navikne da ne primeti sve te male signale, sve dok nije bilo prekasno.

Prvo počela da mu se osipa publika, svi oni glasači što su još živi, kojih je sve ih manje i manje, tako da od prepune Beogradske Arene, u samo par godina mora da putuje u Leskovac ili Zrenjanin, jer jedino tamo može da dovede onih preostalih par hiljada lojalista. Sve je manje i manje ćacadi, a sve veće i veće dnevnice. Drugo su izbori, to mu dođe više kao neke radikalne zadušnice, gde iskoristi svoju božansku moć i vaskrsne hiljade i hiljade pokojnika, da izađu i glasaju. E, da može i na mitinge da ih vodi, kao što ih vodi na glasanje, njih oko pola miliona, mogao bi i dalje da pravi masovne skupove širom Srbije, i da uštedi baš puno na sendvičima i sokovima. A zombi je zombi, živ ili mrtav, sve mu jedno šta čuje na tim skupovima.

Onda počne da sumnja u svoj talent, harizmu, seća se kako je baš sve mogao da proda, bez ikakvih problema. E kad se samo seti, najveća fabrika čipova na svetu Mubadala (sasvim slučajno se rimuje sa budala), ukidanje TV pretplate, hleb za par dinara, stanovi za par stotina evra po kvadratu, metro koji uveliko vozi kroz rupe u sećanju njegove ćacadi, pa čak i predstavljanje Blera, Šredera i Klintona, kao najveće podržavaoce ideje Velike Srbije, i kao prijatelje koji su na sve načine pokušali da spreče bombardovanje Srbije 1999. Sve je to nekada mogao precednik ćAca, bez po muke, jednom rukom, dok mu je druga bila zauzeta uzimanjem para. Njegov glumački talenat je prelazio i preko granice. A tamo je naravno bila teta Merkel, koja je kao verni obožavalac sve radila da precednik ćAca redovno dobija glavne uloge u predstavama zvanim „najprogresivniji lider na Balkanu“, „najbolja i najbrže rastuća ekonomija“, „šampion u implementaciji reformi na EU putu“, „najefikasnija podrška formiranju države Kosovo“, i još mnogo takvih monodrama, jer iz nekih razloga, precednik ćAca nikada nije nešto voleo da vidi nikog drugog pored sebe, sem naravno statista. I poneki fikus.

Sada mu je samo ostalo da peva uz čašu onu tugaljivu „zašto, sve što je lepo ima kraj, zašto je samo sunca večan sjaj“ i da gleda stare video trake, kada je bio lep, poznat i tražen kao glavni glumac. Sada je na žalost (njegovu), samo tražen, i to po više vrlo ozbiljnih optužbi, od čega ga trenutno štiti samo potpuna kontrola tužilaštva i sudstva. I to mu se uopšte ne sviđa. Jer u zatvoru bi imao neku sasvim drugu ulogu, zahvaljujući izraženim usnama boje višnje, i još nekim karakteristikama, koje se najbolje primećuju kad obuče tanak duks na golo telo. Ali i to je neka sasvim druga priča i spada u onu restriktivnu kategoriju 18+. Da se vratimo u stvarnost gde ćAca pokušava da zakrpi svoju glumačku karijeru. Evo već 300 puta u 200 dana, glumata i improvizuje, pravi zaplete i spletke, ali publika sve manje reaguje na te reprize, koji je gledala i živela punih trinaest godina. Interesantno je da ga je „otkačila“ i do skoro, najvernija publika u inostranstvu. Jedan po jedan, Xi, pa Pućin, Erdogan, Makron, napuštaju njegovu predstavu. Ipak ga je najviše zabolelo kad je onaj narandžasti dekica iz Amerike odlučio da mu kaže ono svoje „You Are Fired!“ Tuga. A kad se seti šta je sve radio za njega... Nosio njegovu majicu, sedeo na njegovoj hoklici, pisao njegovim penkalom, igrao se njegovim ključevima od Bele kuće, čak je hteo da mu uvali i onu kradenu robu, znate onu zgradu Generalštaba. Ali da budemo i malo realni, nije glup narandžasti dekica, jer ako pitate bilo koga u Srbiji, svaki bi pre odabrao Melaniju nego precednika ćAcu. I tako ostade naš glumac ćAca sam, bez publike, na domaćim trulim daskama, koje mu život znače, da glumi, kuka, moli i preti, i da se ponavlja kao serije „Bolji život“ i „Srećni ljudi“.

A bolji život i srećni ljudi u Srbiji će biti tek kad naš propali glumac otplovi sa zadnjom epizodom „Bele lađe“, do „Zelene milje“, ili „Šošenka“. Sve nam je jedno.