Usta puna zemlje

Posle mnogo godina ponovo čitam Gogolja, ne bih li video kako se njegov Čičikov snalazi u našem vremenu. On obilazi letnjikovce i od spahija pazari mrtvace od kojih bi inače moralo da bude neke koristi. Samo na prvi pogled mrtve duše su ništa, nepostojeće i nesaznatljive. Pepeo, zemlja i prah, materija u raspadu pretvorena u nepostojani duh. A ipak, sve ima svoju cenu. Pročitaj više