Horor trileri su, slobodno možemo reći, poseban žanr fimova, a njihova snaga leži u spojanju straha i napetosti sa misterijom i psihologijom - u prevodu, gledamo ih tako što istovremeno zatvaramo oči, a ne možemo da se odvojimo od ekrana. Kroz decenije, upravo su ovi filmovi postali klasici koji su oblikovali žanr i pokazali da pravi užas ne leži u krvi, već u ljudskom umu.
Od Hičkokovog genijalnog "Psiha" pa do jezivog "Kad jaganjci utihnu", ovi filmovi nisu samo strašni, već i briljantno napravljeni. Svaki od njih ostavio je trag u istoriji kinematografije i podsetnik je zašto volimo da se plašimo – bar dok traje projekcija.
1. The Silence of the Lambs (1991)
Mladu FBI agentkinju Klaris Starling čeka najjeziviji zadatak u karijeri — da razgovara sa briljantnim, ali potpuno ludim doktorom Hanibalom Lektorom, kako bi uhvatila još jednog serijskog ubicu. Film majstorski spaja napetost, psihologiju i šarm inteligentnog zla. Gledaj ga zbog savršene glume Hopkinsa i Foster — i zato što je to jedan od retkih trilera koji ti diže adrenalin, ali i mozak radi prekovremeno.
2. Psycho (1960)
Devojka beži sa ukradenim novcem i završava u zabačenom motelu koji vodi stidljivi Norman Bejts. Tu stvari brzo postaju... pa, krvave. Hičkok je ovim filmom praktično izmislio moderan horor i kultnu scenu pod tušem. Gleda se jer je napet do poslednjeg kadra i jer te tera da se zapitaš: koliko zapravo poznajemo ljude?
3. Halloween (1978)
Majkl Majers, tihi tip sa maskom i nožem, beži iz ludnice i vraća se u rodni grad na Noć veštica. Ništa posebno — osim što kreće da kolje sve pred sobom. Džon Karpenter je ovim filmom stvorio čitav žanr “slasher” horora. Vredi ga pogledati jer je jednostavan, napet i neverovatno efektan — a muzika će ti još dugo odzvanjati u glavi.
4. Misery (1990)
Pisac doživi saobraćajku i budi se u kući svoje “najveće obožavateljke”. Nažalost, ta obožavateljka je potpuno luda i ne planira da ga pusti. “Misery” je savršen psihološki triler o opsesiji, moći i strahu. Vredi ga gledati zbog fenomenalne Kati Bejts i osećaja klaustrofobije koji te ne pušta do kraja.
5. The Haunting (1963)
Grupa ljudi odlazi u staru kuću za koju se priča da je ukleta — i, naravno, sve krene nizbrdo. Nema jeftinih trikova ni krvi, samo čista atmosfera i nevidljiva jeza. To je onaj tip horora koji više radi na tvom umu nego na tvom želucu. Vredi ga gledati jer dokazuje da strah može biti elegantan.
6. The Cabinet of Dr. Caligari (1920)
Jedan hipnotizer koristi svog uspavanog “pomoćnika” da počini ubistva po malom nemačkom gradu. Ovaj film je umetničko ludilo – čudni uglovi, senke i setovi kao iz noćne more. To je pradeda svih horora i pravo malo remek-delo nemačkog ekspresionizma. Gleda se kao čas iz istorije filma, ali i kao čista vizuelna magija.
7. The Thing (1982)
Ekipa naučnika na Antarktiku otkriva stvorenje koje može da se pretvori u bilo koga od njih. Paranoja, sneg i monstrum koji menja oblike – savršen recept za haos. Džon Karpenter opet briljira, kombinujući napetost i specijalne efekte koji i danas deluju jezivo dobro. Gledajte ga jer je to horor koji će vas terati da sumnjate u sve — i svakoga.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
