Proslavljeni srpski košarkaš Darko Miličić imao je jako živopisnu karijeru, ali nikada nije dostigao visine koje su mu se predviđale. Izabran je kao drugi "pik" na NBA Draftu 2003. godine odmah iza Lebrona Džejmsa, međutim nije uspeo da opravda očekivanja i da se izbori sa svim izazovima koje donosi najjača liga na svetu.
Miličić je važio za "žestokog momka" na parketu i van njega, nosio je dres Detroita od 2003. do 2006. godine, potom je sezonu proveo u Orlandu, dve u Memfisu. Imao je epizodu u Njujorku, da bi potom igrao u Minesoti dve sezone, a karijeru je okončao u Bostonu sa samo 32 godine. Nije mogao da obuzda svoj temperament, često je ulazio u sukobe sa rivalima, saigračima i sa kim god je trebalo, a posebno je bio turbulentan njegov odnos sa Kevinom Lavom u Minesoti.
U intervjuu za grčku "Gazetu" otkrio je koji je zapravo bio problem. Miličić je bio timski igrač, dok je Lav igrao za svoju "dušu" i više mu je značio individualni učinak od ekipnog.
"S Minesotom sam zakuvao, pa je došao generalni menadžer da se ja izvinjavam. Kao, ako se izvinim, ostaću u ekipi. Kome da se izvinjavam? Kevinu Lavu i ekipi? Onom plačljivku da se izvinjavam? Ma, mi smo bili grupa građana klasična i dobijamo po ušima, ponekad tek pobedimo. Ali, to je varijanta da ako ja nisam imao 20 poena i 10 skokova, a slučajno smo pobedili, onda je on tužan i ljut. Mi gubimo 25 razlike, a ima dobru statistiku - on sav srećan! Reko možda su me pogrešno protumačili i shvatili da sam ja 'indijanac' i da sam navikao da gubim u životu, ali ja da se izvinjavam plačonjama koji gledaju sebe i čekaju momenat potpisivanja ugovora... Ako su svi takvi, pa hajde biću i ja takav", rekao je Miličić.
Protraćen talenat
Upitan je da li se nečeg plašio? Baš ta neustrašivost ga je skupo koštala. Mislio je da je nedodirljiv, da mu je talenat dovoljan, ali ubrzo je sve shvatio na teži način.
"Nisam se plašio nikoga i ničega. Kažem vam, nisam osećao strah. Ipak, smejao se ljudima kojima nisam smejao. U Detroit Pistonsima sam imao Bena Valasa, legendu. Na primer, on je jedanom šutirao i promašio ceo obruč, a ja sam se na klupi nasmejao. Rekli su mi 'Nemoj da se smeješ, on je Ol-star'. Uzvratio sam im 'Ovaj tip je Ol-star? Ali, on ne može da pogodi šut'. Pomislio sam da mogu sa svima. Samo mi dajte loptu i pustite me da igram. Nisam mario za to ko si i šta si uradio u životu. Međutim, posle dve godine, isto se dogodilo i meni. Promašivao sam šuteve i pitao sam se 'Kako se ovo dogodilo?'. Rekli su mi da ne budem tužan, da ne padnem i da se to događalo i Džordanu".
"I znaš šta? Baš me briga šta je Džordan uradio, briga me za ono što se meni događalo! Mogu da se probudim u tri ujutru i da pogodim dva šuta vezanih očiju. Zašto nisam uspeo? Ben Vaals je jedan od najvećih radnika koje sam ikad sreo. I onda mu se malo đubre smeje na klupi jer ne može da pogodi šuteve. Mali kreten je pomislio da se to neće dogoditi njemu. Tako te Bog kazni za aroganciju. Jer se praviš pametan i pomisliš da si najbolji. Bog me je blagoslovio talentom, ali ništa nisam uradio sa tim. Sve se događa sa razlogom. Sve što mi se ikad dogodilo, dogodilo se sa razlogom", kazao je nekadašnji as.
"Bog nagradi i uzima"
Uvek je interesantna i priča o tome kako je Nikola Peković uskočio na njegovo mesto. Darko se svesno sklonio da bi Crnogorac dobio šansu i s obzirom na to da se to dogodilo u pravom trenutku za nekadašnjeg centra Partizana, šansu je oberučke iskoristio i postao startna "petica".
"Prve godine sam bio bez njega, odigrao sam tu celu godinu, i onda je došao on kao najbolji centar Evrope. Njemu u samom startu nije išlo kako je planirao. A, ja sam imao krize iz mog ranijeg odnosa prema košarci. Što se kaže, Bog nagradi, a Bog i uzme kada nisi taj. Imao sam te krize, nisu mi se igrale utakmice protiv katastrofa timova. Pa, pomišljam kako ću kući. U jednom trenutku dođe Nikola i kaže 'Tražio sam trejd, jer ne igram'. Rekao sam mu 'Nemoj mi otići i ti, šta ću ovde sa ludacima? Izmisliću neku povredu, ako neko zaslužuje da igra onda zaslužuješ ti svojim kvalitetima'. Imao sam neku povredicu, mogao sam da igram, ali sam mu rekao da uleti i da zasluži priliku. Kada je dobio šansu, on je njih pokidao. Mojim povratkom iz povrede više uopšte nisam bio u rotaciji. Pretpostavljao sam da će Nikola da uđe u prvu petorku, ali ne da neću više igrati. To je bilo to. Posle sam otišao u Boston samo zbog menadžera", kazao je Miličić u intervjuu za "Hepi".
Nije mu se sviđala atmosfera u NBA timovima, došao je iz manje sredine gde je timski duh bio najveći adut, ali je u Americi osetio zšta znači surovi svet profesionalnog sporta.
"Sva priča se svela na to ko je preko koga zakucao, dao više koševa. Sva se priča svodila na košarku. Meni je to bilo strano, zato se nisam ni družio s njima. Za ručkom svi gledaju u svoj telefon, ljudi koji zarađuju po 10-15 miliona plaćaju račun tako što delimo po 10-15 dolara. Kažem im 'Dajte, ljudi, platiću ja, sramota da nas ovde gledaju ljudi kako uzimate para Bože sačuvaj, a ovde delite račune'. Ja sam došao iz Hemofarma, gde je tih godina bila lepa, bratska atmosfera, a onda odeš tamo gde svako gleda svoju politiku", rekao je Miličić.
Priča koja je prerano okončana
Odlučio je da okonča karijeru sa samo 32 godine, to se dogodilo 2012. godine u Boston Seltiksima. Prelomio je preko noći, odmah je svima saopštio svoju odluku, a mnogi mu u prvi mah nisu poverovali.
"U tom momentu Boston mi nije bio izazov. Oni su hteli da mi daju šansu, a ja sam im rekao da to nisam ja, već nešto suprotno. U mladim kategorijama sam hteo da imam loptu, da budem glavni, a oni su stekli mišljenje o meni, opravdano, da bi trebalo da budem treći, četvrti centar. Očekivano, tako je bilo. Posle dvadesetak utakmica skupio sam kofere, pružio ruke Garnetu i svima poželeo svako dobro. Neki su shvatili ozbiljno, neki su mislili da izmišljam ludilo. Rivers mi je rekao da bi trebalo večeras da igram. Ja sam rekao da je dosta moje muke, da nema mesta više za herojske govore, to kod mene ne pali, da sam prošao, video, nisam uspeo i idemo dalje, život piše nove priče".
Tajron Lu, aktuelni trener Los Anđeles Klipersa tada je bio u Bostonu, došao je ispred doma u kojem je Miličić živeo i pokušao da ga ubedi da se predomisli. "Lu je stajao pred mojom kućom i gledao me u neverici. Pričali smo pet minuta. Pitao me 'A, pare?'. Rekao sam mu 'Ma, kakve pare...' i otišao". Da li se ikada pokajao, to zna samo on...
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj