Narod Demokratske Narodne Republike Koreje slavi. Danas država bolje poznata kao Severna Koreja slavi 80 godina otkako je stvorena Komunistička Partija Koreje koja vodi zemlju od osnivanja.
Do 1945. godine Koreja je bila japanska kolonija, a onda je podeljena 38. paralelom na Severnu i Južnu. 9, septembra je stvorena DNRK kao odgovor na avgustovsko stvaranje Republike Koreje (Južne Koreje). Već godinama je Severna Koreja vrlo zatvorena, a Srbi su jedni od retkih koji su stigli da rade u sportu u ovoj državi.
Odbojkaški stručnjak Branislav Moro je godinama vodio žensku selekciju ove države, a posle rada u Srbiji, Kini, Kipru i Crnoj Gori Mihailo Ivanović je vodio 25. april - najuspešniji fudbalski klub u Severnoj Koreji.
"Navijači su pevali Srbija, Srbija kada smo osvojili jedan turnir i bacali su me u vazduh, mislio sam kičmu da će da mi slome. Vole oni nas, ali zaista nas vole! Prihvatili su me i zbog toga što smo mi iz Jugoslavije gde je Tito bio predsednik, dolazio u Koreju, a Kim Il Sung je dolazio u Beograd i imali smo dobre odnose sa njima. Pa onda oni ne vole Amerikance, kažu meni: 'Vas su bombardovali!' Sve znaju! Mnoge druge stvari ne znaju, ali to znaju. Nije ni slučajno da je srpski trener bio prvi stranac u zemlji. I to po njegovom nalogu, Kim Džong Unovom. On je potpisao da ja dođem, video sam to!", rekao je za MONDO Mihailo Ivanović – novinar, fudbalski trener i prvi stranac u severnokorejskom fudbalu!
Je l' bi išao u Koreju? Ne, tu, nego onu bolju!
Mihailo Ivanović je u srpskom fudbalu jako poznata figura. Radio je u Zemunu; Radničkom iz Obrenovca, Čukaričkom, Voždovcu, Radu, OFK Beogradu, Novom Pazaru i Smederevu, a kako je stigao do Severne Koreje?
"Moj prijatelj koji je vodio tamo fudbalere u Južnu Koreju me je pitao da li bih išao u Koreju. Ja odgovorim sa što da ne, ali on kaže ne u Južnu, u Severnu! Kaže mi on da tamo nema stranaca, a ja čisto da ga otkačim kažem da hoću da probam. Međutim on me zove u ponedeljak, kaže u petak letimo! Gde, bre, letimo? U Koreju! Sam ćeš da letiš, ja ću da dođem naknadno. I ja u avion do Minhena, iz Minhena u Peking, tamo sam spavao dva dana i došao je jedan pukovnik preko koga je sve to išlo po mene. Inače je taj pukovnik dolazio u Srbiju kao čuvar nekih igrača iz Severne Koreje koji su bili ovde", priča za MONDO MihaIlo Ivanović, prvi strani trener u istoriji severnokorejskog fudbala.
U Severnoj Koreji je imao prilike da vodi najveći klub i da igra na najvećem stadionu na svetu. 25. april je vojni klub poput Partizana iz CSKA, a igra na neverovatnom zdanju.
"Odemo mi tamo u ubedljivo najuspešniji klub u zemlji 25. april, vojni klub. I mi igramo prvu utakmicu na stadionu za koji malo ko zna, taj stadion prima 144.000 ljudi. Kaže meni moj prevodilac Li, šefe... Ne, ne šefe! Druže – kamarad! Druže igramo utakmicu sa klubom koji je drugi po veličini, policijski klub. Mi dobijemo 2:0, a ja vidim da moj kapiten posle utakmice prima neki pehar, oni se ljube, grle se... Ja kažem Li, šta je ovo? Pa ,kaže: 'Ja nisam smeo da Vam kažem, ovo je finale turnira. Oni su mi rekli da Vam ne kažem jer ste tek došli, ovde ste desetak dana'... Ja odmah promenio sistem igre, sve živo i to se pokaže dobro, osvojimo mi taj turnir". počinje Ivanović.
Bilo je i sastanaka sa Kim Džong Unom, a nakon Ivanovićevih predloga sistem takmičenja se potpuno promenio u ovoj državi. Ukazao im je iskusni stručnajk šta rade loše te 2016. godine kada je vodio 25. april.
"Tamo nije bilo lige tad, sada su je napravili. Kada sam ja otišao bilo je osam ili devet turnira godišnje. Nema gore stvari. Kada sam se našao sa Kimom, pitao me kakvi su moji utisci. Ja sam rekao da su veoma talentovani, ali ovo takmičenje uništava igrače. Zamisli imaš sedam, osam priprema. Pucaju mišići, pucaju prepone, sve živo... Ti na kraju imaš preko 60 utakmica u sezoni, ako si dobar kao mi.
Bio sam jedini stranac i ja sam tom generalu predsedniku fudbalske federacije objašnjavao kakve pogodnosti donosi liga, jedva sam im neke stvari objasnio. Hteo sam da im pošaljem mog najboljeg prijatelja Vladu Bulatovića koji je bio direktor Superlige. Polako sam im sve objasnio, da nije problem, da će lako to da zaživi i njima je bilo preko glave fudbala po tim turnirima. Mi 12-13:0 pobedimo na početku tog turnira, ne dođe niko", govori za MONDO Ivanović.
Kakvi su Korejci? Sjajni!
"Oni su sjajni tehničari. Elementarna tehnika? Ovde kod nas retko koji igrač to ima. Njima je problem što su nedovoljno spremni, nisu jaki, snažni, skloni su povredama, loše ih leče... Ono što je meni bilo bitno je što sam mogao da napravim šta sam hteo. Sjajni su tehničari i mi smo pravili igru tiki-taka. Puštao sam im snimke Gvardiolinog Bajerna, oduševili se oni. Mada je jedan pukovnik koji je bio zadužen za fudbal bio protiv toga što ja ubacujem zapadne stvari. Zbog toga sam i otišao!"
Ipak na kraju je morao da ode iz kluba zbog toga što je uprava pre njegovog dolaska rešila da na funkcijama ostavi kompletan stručni štab koji je pre njega vodio ekipu. Tako nije moglo-
"Fudbalski mi je bilo lepo dok sam bio tamo. Dobar trening, dobar rad, osvojismo sve žive turnire dok sam ja vodio tim tih šest meseci i otišao sam jer sam video da su počeli da me buše. Klub je napravio veliku grešku jer su ostavili ove koji su bili pre mene tamo, šefa struke i njegove asistente. U početku su bili ok, ali kad su videli da pravimo rezultat, da mene igrači vole, da me bacaju u vazduh kad pobedimo, onda su počeli da rade protiv mene. To se videlo, ja sam to odmah osetio. Ogromna većina igrača je bila za mene i bili su baš nezadovoljni kada sam im saopštio da idem. A i meni je bilo krivo što sam odustao kada sam se vratio. Jedno lepo iskustvo, bilo mi je super. Odigrao sam tri ili četiri turnira, a samo poslednji turnir nismo uzeli", priseća se on za MONDO.
Kakva je Severna Koreja? Impresivna
Sada je Severna Koreja počela da izvozi mnoge stvari, pa je tako recimo svetski lider u izvozu veštačke kose. Takođe izvize struju, naftu, svilu, pa čak i automobile, električne aparate i čak neke konditorske proizvode, piva i sokove. Otvorila se i turistički, a kako je izgledala 2016?
"Obišao sam mnogo toga. Nisam mogao da uđem tamo gde su Kim Il Sung i Kim Džong Il balsamovani. Tražio sam, došao sam pred taj mauzolej, ali mi nisu dali da uđem. Inače sam obišao one njihove ogromne statue od po 20 metara, tu sam se slikao i mnogo sam toga obišao", priča on, pa govori o tome kako običan narod živi. Ne umire se od gladi kako vole da predstave zapadni mediji.
"Ja sam svakog dana po nekoliko sati bio u jednom kafiću koji mi se mnogo dopao. Kafić radi 24 sata dnevno. Dan-noć! I u početku su me te devojke koje rade primale sa dozom rezerve, ali pošto sam svakog dana dolazio, a znaju ko sam i odakle sam, sprijateljio sam se s njima. Jedna malo priča engleski i pitao sam je da li stvarno rade celu noć i ona mi potvrdi i kaže da dolaze i domaći i stranci tu. Restorani? Krcati! Piju, jedu, imaju neku rakiju, jednom sam je popio i više nikad. Odvalio sam se! Katastrofa koliko je jaka!"
Turniri na kojima je on nastupao redom su se igrali na stadionu 1. maj u Pjongjangu, najvećem na svetu! "Taj stadion što oni imaju, oni znaju da to ne može da se napuni. Ali imaju stadion od 144.000. Pa onda naprave najveći hotel na svetu, Egipćani ga pravili, on tad još nije radio, a tri godine ranije su ga napravili. Oni naprave to da se vidi da su oni napredni – stadion od 144.000, hotel do neba..."
Lazanski mi nije verovao
Jako mali broj Evropljana video je uživo Kim Džong Una, a jedan od retkih je Mihailo Ivanvoić. Nikada mu u to do kraja nije poverovao njegov veliki prijatelj - Miroslav Lazanski.
"Malo sam imao tremu. Kad sam pričao pokojno Lazanskom da sam ga video, on mi nije verovao. Laza je godinu-dve pred smrti bio na nekoj njihovoj vojnoj paradi. On je imao strašne veze i tražio je da ode kod Kima da ga vidi bar na kratko, ovaj ga nije primio. Neće ni sa kim da priča.
Kratko je bilo, nudio mi cigare, video da ja pušim, a video sam i ja da on puši, žuti su mu prsti! Nije hteo da priča engleski iako bolje govori od mene, on je studirao u Švajcarskoj. Prevodilac je bio tu, ja pričam, on se smeje, a kao čeka prevod. Njemu sam rekao da im ne valja takmičenje, da moraju da pređu na ligaški sistem i odmah je zvao tog general pukovnika predsednika federacije i kaže: 'Sutra sa njim sedi da se to završi, da ti on da ideje.', završava svoju priču o nevervovatnoj avanturi u Severnoj Koreji Mihailo Ivanović.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
