Preminuo je legendarni jugoslovenski sportista, džudista Slavko Obadov. Osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama 1976. godine imao je uspešnu akademsku karijeru, kao profesor u Novom Sadu - a pored toga radio je i kao kondicioni trener Vojvodine za koju je tih godina igrao Siniša Mihajlovića.
Dvojica slavnih sportista dobro su se poznavali, a Obadov je imao ogromne zasluge za Mihin uspeh. Zapravo, možda mu je baš on spasao karijeru jer je bio jedini koji je Mihajlovića savetao da ne ode na operaciju, već da mu dopusti da isproba drugačiju terapiju i pokuša da ga izleči bez intervencije.
"Tokom iscrpljujućih treninga koje nam je nametao naš trener Ljupko Petrović - jedan surov stručnjak koji mi je promenio karijeru i način razmišljanja na terenu - osećao se strah. Kad si išao na trening, nikada nisi znao šta može da se dogodi. Povremeno bi se neko povredio ili bi povraćao od umora. Petrović bi tražio da igramo 'jedan na jedan' od jednog do drugog gola. Treninzi su bili mnogo teži od bilo koje utakmice. Ko bi povukao nogu nazad - u nedelju ne bi igrao. Kada su mi dijagnostikovali pubalgiju, svi su mi savetovali operaciju. Svi - osim jednog: Slavko Obadov, bivši olimpijski šampion u džudou. Bio je naš kondicioni trener. Zvali su ga 'Ciganin', imao je brkove kao Meksikanac. Ogroman čovek od 120 kilograma, sav u mišićima, delovao je kao da je isklesan od granita", pisao je u svojoj knjizi Siniša Mihajlović, legendarni jugoslovenski fudbaler.
Po Mihajlovićevom sećanju, Slavko Obadov se na jednim pripremama Vojvodine borio sa medvedom. Dok su fudbaleri išli kroz šumu, kondicioni trener je našao najčudnijeg protivnika u karijeri, a zatim primenio tehniku koju je koristio i godinama ranije, kada je osvajao odličja na najvećim svetskim takmičenjima.
"Da biste shvatili kakav je bio, dovoljan je sledeći događaj: letnji pripremni kamp u planini, trčimo kroz šumu. Odjednom se pojavljuje medved. Panika. Staza je uska, ne možemo da pobegnemo. Čuju se povici od straha. On nam naredi "Stojte svi, ne mrdajte'. Ledena tišina. Mi nepomični, prestravljeni. On ide napred, staje ispred grupe, napravi još nekoliko koraka i približava se zveri. Medved se uspravlja na zadnje noge, otvara ogromna usta i riče - duboko, dugo, preteće. Ne znam da li je to bio ratni krik ili nešto drugo, ali dok smo mi igrači pobeleli od straha. Obadova to nimalo ne pogađa: hvata medveda za grudi, zateže mu kožu i obara ga na zemlju - kao u džudo borbi. Medved pada, ispušta neki zvuk sličan cviležu i beži. On se okreće ka nama i kaže 'Put je slobodan, momci'. Nikada u životu nisam video ništa slično", prisetio se Mihajlović o čoveku kojeg je i Tito čekao raširenih ruku.
Bolovi u preponama mogli su da naprave veliki problem Siniši Mihajloviću, ali je Slavko Obadov tvrdio da može da ga izleči i na drugi način. Nekadašnji džudista, a kasnije profesor na Fakultetu za fizičku kulturu i sport u Novom Sadu imao je poseban program treninga za Mihu, koji je slušao njegove instrukcije.
"Kada je čuo za moju pubalgiju, nije se dvoumio, isto kao ni pred medvedom 'Nemoj na operaciju, ja ću te izlečiti'. Imao je svoju teretanu. 'Dolazi kod mene ujutru i popodne', rekao mi je. Program je bio monstruozan: pet hiljada trbušnjaka dnevno, sa tegovima na stomaku. Zatim vežbe za gluteuse, fleksore, aduktore... Prvog dana me je naterao da sednem na pod, noge ispružene, leđa prava pod uglom od 90 stepeni. Seo je na moja kolena i rekao 'Stavi ruke iza glave, laktove visoko i guraj trbušnjacima'. Zatim je, naslonivši kažiprste na moja ramena, uz minimalan pritisak, učinio da padnem kao krpena lutka bez oslonca. 'Kada budem počeo da te guram svom snagom, a ti uspeš da ostaneš u mestu - tada si izlečen', rekao je. Pomislio sam 'Ako me on bude gurao, nikad neću ozdraviti'. Dizao je 90 kilograma na benč presu, dok je druga osoba sedela na njegovom stomaku, i radio trbušnjake. Bio je to najjači čovek kojeg sam ikada upoznao", otkrio je Siniša Mihajlović o vojvođanskom divu i velikom jugoslovenskom šampionu.
Ko je bio Slavko Obadov?
Legendarni jugolovenski džudista rođen je u Zemunu 12. jula 1948. godine, a preminuo je u Novom Sadu 15. septembra 2025. godine. Upravo je Novi Sad bio grad za koji je vezan - u njemu je radio kao profesor nakon sportske karijere, a bio je ponosan i na to što je kao Novosađanin osvajao najveće medalje u karijeri.
Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine Slavko Obadov je osvojio bronzu, a to je bila prva medalja za jugoslovenski džudo. Tri godine kasnije bio je srebrni na Evropskom prvenstvu u Briselu, a sa Evropskih šampionata za juniore doneo je jednu zlatnu i jednu srebrnu medalju. Takođe, osvojio je srebro na Svetskom prvenstvu u sambu, disciplini koja je popularna u zemljama nekadašnjeg Sovjetskog saveza i njegovoj okolini.
Obadov je diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu i sport u Novom Sadu, gde je završio i magistarske studije. Kao profesor, izveo je više od 150 diplomaca osnovnih studija, 11 magistara i dva doktoranta. Objavio je više od 120 naučnih radova, tri univerzitetska udžbenika i četiri monografije.
Bonus video:
