Moždani udar se često doživljava kao iznenadno medicinsko stanje koje dolazi bez upozorenja. Međutim, neurolozi kažu da kod većine ljudi to nije slučajna pojava, već rezultat godina neprimetnog oštećenja krvnih sudova u mozgu. Ova oštećenja danas su češća nego ikada.
Moždani udar postao je veliki javnozdravstveni problem u Srbiji, gde, prema rečima profesora dr Ranka Raičević, predsednika Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre. Ova visoka stopa potvrđuje da je moždani udar među tri vodeća uzroka smrti u zemlji.
Stručnjaci smatraju da je glavni razlog rasta broja moždanih udara kombinacija tri svakodnevna faktora:
- previše soli,
- previše šećera i
- hroničnog stresa.
Prema rečima doktorke Pinki Čaterpal, konsultanta za neurologiju u bolnici Fortis Vasant Kunj, moždani udari se ne dešavaju iznenada. U većini slučajeva, oni su posledica godina opterećenja krvnih sudova u mozgu.
"Većina moždanih udara gradi se godinama, ne u jednom dan. Ljudi misle da je iznenadan, ali telo uvek šalje upozoravajuće signale", objašnjava doktorka.
Ishrana bogata solju podiže krvni pritisak na opasan nivo
So je vekovima deo ljudske ishrane, ali savremene navike značajno su povećale njen unos kroz industrijsku i restoransku hranu. Doktorka Čaterpal objašnjava da višak natrijuma postepeno čini krvne sudove krutim i suženim, što dovodi do povišenog pritiska - najvećeg pojedinačnog faktora rizika za moždani udar.
Zbog hipertenzije, srce i arterije rade pod većim opterećenjem, a unutrašnji sloj krvnih sudova vremenom slabi. U takvim uslovima i najmanji ugrušak može da blokira protok krvi do mozga i izazove moždani udar.
Ovaj problem više ne pogađa samo starije osobe. Sve više ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama, posebno onih koji rade dugo i često jedu gotovu hranu, ima visok krvni pritisak. Redovna konzumacija grickalica, instant testenina i restoranske hrane održava visok nivo soli u organizmu. Ako se svesno ne smanji unos soli, rizik se s godinama samo povećava.
Šećer neprimetno napada krvne sudove
Pored soli, preteran unos šećera postao je drugi veliki uzrok moždanog udara. Dodatni šećer ne nalazi se samo u desertima i gaziranim pićima, već i u "zdravim" proizvodima poput žitarica za doručak, proteinskih pločica, sokova i industrijskog hleba. Vremenom, visok unos šećera dovodi do gojenja, upala i dijabetesa tipa 2, stanja koja direktno oštećuju krvne sudove.
Doktorka Čaterpal objašnjava da povećan nivo šećera sužava i slabi zidove arterija, uključujući i one koji snabdevaju mozak. Kada se to kombinuje s visokim pritiskom, oštećenje je još brže i ozbiljnije. Osobe s nekontrolisanim dijabetesom znatno su podložnije i ishemijskim i hemoragijskim moždanim udarima.
"Kombinacija hipertenzije i dijabetesa je naročito opasna. Ta dva stanja zajedno ubrzavaju oštećenje arterija na više nivoa", ističe ona.
Hronični stres dodatno povećava rizik
Čak i kada ljudi paze na ishranu, stres ostaje skriveni okidač. Savremeni tempo rada održava mnoge odrasle u stalnom stanju napetosti zbog rokova i nedostatka odmora. Doktorka Čaterpal objašnjava da hormoni stresa, poput kortizola i adrenalina, podižu krvni pritisak i ubrzavaju rad srca. Kada stres traje mesecima ili godinama, srce i krvni sudovi ostaju pod konstantnim opterećenjem.
Telo se tada sporije regeneriše, pa oštećenja lakše nastaju. Stres dodatno povećava rizik jer ljude gura ka nezdravim navikama - preskakanju obroka, konzumaciji brze hrane, manjku sna, izbegavanju fizičke aktivnosti i oslanjanju na kofein ili šećer.
"Stres nije samo mentalan. On ima vrlo stvarne fizičke efekte na krvne sudove i srce. Kada se kombinuje s lošom ishranom, rizik drastično raste", kaže doktorka.
Broj moždanih udara raste jer su svakodnevne navike sve nezdravije
Neurolozi upozoravaju da današnji gradski način života sam po sebi povećava rizik od moždanog udara - dugi sati sedenja, neredovni obroci, brza hrana, manjak povrća, napici puni šećera, kasni odlazak u krevet i stalna izloženost ekranima stvaraju zatvoreni krug. Nezdrava ishrana podiže pritisak i šećer, stres pogoršava oba, a nedostatak sna sprečava oporavak. Posledica je gubitak elastičnosti krvnih sudova u mozgu.
Zbog toga sve više ljudi završava u bolnici sa simptomima kao što su:
- paraliza,
- iznenadan gubitak govora,
- opušteno lice ili konfuzija.
Ovo su klasični znaci moždanog udara.
Prevencija je mnogo lakša od lečenja
Doktorka Čaterpal objašnjava da posledice moždanog udara mogu biti trajne jer pogađa govor, pokrete, koordinaciju i pamćenje. Oporavak traje mesecima ili godinama, a često ne vraća život u pređašnje stanje. Zato je prevencija daleko delotvornija od lečenja.
Ne zahteva drastične mere, dovoljno je pet jednostavnih koraka:
- Smanjite unos soli i industrijske hrane. Kuvanje kod kuće, čitanje deklaracija i ređe konzumiranje restoranske hrane vremenom smanjuje nivo natrijuma.
- Ograničite šećer. Zameniti zaslađene napitke vodom, deserte svesti na povremene poslastice i izbegavati proizvode sa "skrivenim" šećerom.
- Krećite se svakog dana. I 30 minuta šetnje ili kratke pauze na poslu poboljšavaju cirkulaciju i regulišu pritisak.
- Svesno upravljajte stresom. Kratke vežbe disanja, pauze bez ekrana i redovan san umiruju telo i mozak.
- Redovno kontrolišite zdravlje. Provera krvnog pritiska, šećera i holesterola na svaka tri do šest meseci otkriva rizik pre nego što nastane bolest.
Većina moždanih udara može da se spreči
"Nije potrebna drastična promena. Male, ali dosledne promene mogu dugoročno da zaštite mozak", zaključuje doktorka Čaterpal.
Dodaje da zdravlje mozga određuje koliko jasno možemo da mislimo, radimo, krećemo se i živimo samostalno. Svakodnevni izbori - šta jedemo, koliko odmaramo i kako se nosimo sa stresom - odlučuju da li će naš mozak ostati jak ili oslabiti.
Njena poruka je jasna: kombinacija soli, šećera i stresa nije bezazlena samo zato što je uobičajena. Ona neprimetno povećava rizik od moždanog udara kod miliona ljudi. Ako se ta veza prepozna na vreme i deluje na nju, mogu da se zaštite i život i kvalitet starosti, naročito posle 40. godine.
Ko kaže?
Doktorka Pinki Čaterpal je specijalista neurologije u bolnici Fortis Noida u Indiji. Diplomirala je medicinu (MBBS) na Univerzitetu u Delhiju 2016. godine, a master studije iz opšte medicine (MD) završila je 2020. na istom univerzitetu. Nakon toga, stekla je zvanje doktora medicine iz oblasti neurologije (DM) na prestižnom All India Institute of Medical Sciences (AIIMS) u Nju Delhiju 2024. godine, gde je ostvarila izuzetan uspeh kao prva na ispitu za ovu specijalizaciju.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
