Testiranja na Mariji Branjas Moreri, koja je bila najstarija osoba na svetu pre nego što je prošle godine umrla u 117. godini, donela su lekarima pravo bogatstvo otkrića. Glumica Džoan Kolins, koja sada ima više od devedeset godina, možda je bila u pravu kada je rekla: "Godine su samo broj".
Najdublje istraživanje biologije superstogodišnjaka do sada, pokazalo je da je moguće doživeti ekstremnu starost, a da mozak ne oslabi i da ne dođe do tipičnih bolesti vezanih za starije doba. Lekari u Španiji sproveli su sveobuhvatna testiranja na Mariji Branjas Moreri, koja je bila najstarija osoba na svetu pre nego što je prošle godine umrla u 117. godini.
Otkrili su da je njeno telo imalo jasne znakove duboke starosti, ali da su određeni biološki faktori štitili od bolesti koje obično prate poslednje godine života.
"Uobičajeno pravilo je da što smo stariji, to smo bolesniji, ali ona je bila izuzetak i želeli smo da razumemo zašto. Prvi put smo uspeli da razdvojimo starost od bolesti", rekao je dr Manel Esteljer iz Instituta za istraživanje leukemije u Barseloni.
U godinama pred smrt, Branjas je pozvala lekare da prouče njen organizam kako bi otkrili razlog njene dugovečnosti. Rođena u San Francisku 1907. godine, preselila se u Kataloniju 1915. i preživela dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju korone, od koje se oporavila sa 113 godina.
Esteljer i kolege koristili su uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre njene smrti kako bi dobili detaljnu sliku njene biologije. Analize su obuhvatale genetiku, aktivaciju i deaktivaciju gena, nivoe proteina u krvi, metaboličke procese u organizmu i raznovrsnost mikroba u crevima.
Među brojnim otkrićima našli su i da su telomere - zaštitne strukture na krajevima hromozoma - bile izuzetno kratke, što je jasan znak starosti ćelija. Njen imuni sistem je takođe pokazivao znakove starenja i sklonost ka upalama, a imala je i mutacije koje vode do leukemije.
Ipak, Branjas je bila zaštićena na neobičan način. Telomere se skraćuju svaki put kada se ćelija podeli, a kod nje su bile toliko kratke, da su možda upravo sprečile razvoj raka, ograničavajući dalju deobu ćelija, objasnio je Esteljer.
Detaljno ispitivanje njenog DNK pokazalo je varijante gena koje su štitile srce i moždane ćelije od bolesti i demencije. U telu je imala nizak nivo upalnih procesa, što je smanjivalo rizik od raka i dijabetesa, kao i efikasan metabolizam masti i holesterola.
"Sve je to ključno jer su povezani sa bolestima tipičnim za starije ljude, koje vas na kraju i ubijaju", rekao je Esteljer.
Tim je zatim ispitivao njen biološki sat na osnovu ekspresije gena.
"Ona je bila barem 10 do 15 godina mlađa biološki", dodao je Esteljer.
Njena crevna mikrobiota bila je mlada za njene godine, sa obiljem bifidobakterija korisnih za zdravlje. Njena dugovečnost nije bila samo genetska. Branjas nije imala višak kilograma, pila je mnogo jogurta, nije pušila ni pila alkohol. Održavala je društveni život, okružena prijateljima i porodicom, što je, veruje Esteljer, takođe doprinelo.
Nada se da će ovo bogatstvo informacija pomoći naučnicima da razviju nove tretmane za zdravije starenje.
"Možemo razviti lekove koji oponašaju efekte dobrih gena. Marijini roditelji dali su joj odlične gene, ali mi svoje roditelje ne možemo birati".
"Ovi izuzetni primeri dugovečnosti mogu da otkriju kako da starimo dostojanstvenije. Ako otkrijemo koji su geni povezani sa ekstremnim ljudskim životnim vekom i zdravom starošću, to bi moglo da otvori put novim terapijama koje će svima omogućiti duži i zdraviji život", rekao je profesor Žoao Pedro de Magaljajs sa Univerziteta u Birmingemu.
BONUS VIDEO:
