Tokom vrelih dana, kada je vazduh veoma vlažan, znatno više ljudi završava na odeljenjima hitne pomoći zbog kardiovaskularnih problema, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Science of the Total Environment.
"Znamo da ekstremne vrućine mogu da imaju negativan uticaj na zdravlje, ali nikada nisam očekivao tako drastičan porast rizika kada uzmemo u obzir i visoku vlažnost", komentarisao je glavni autor studije Mostafijur Rahman.
Zašto vaše srce ne voli vrućinu?
Naučnici sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu podsećaju da visoke temperature snažno opterećuju srce. U takvim uslovima ono mora da radi intenzivnije kako bi pumpalo krv do kože i pomoglo telu da se rashladi. Ovo dodatno opterećenje može da dovede do infarkta ili šloga, posebno kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima.
Istraživanje je pokazalo da visoka vlažnost vazduha može da poveća rizik od ovakvih događaja i do šest puta. Naučnici su analizirali podatke više od 340.000 pacijenata iz Dake, u Bangladešu, koji su u periodu 2014-2019. završili u bolnici zbog kardiovaskularnih problema.
Proveravali su kakva je bila temperatura i vlažnost na dan prijema pacijenata. Ispostavilo se da je pri temperaturi iznad 29°C i niskoj vlažnosti, rizik rastao za 4,4 odsto, dok je pri veoma visokoj vlažnosti (iznad 82 odsto) rizik skakao čak na 26,7 odsto. Ovo se odnosilo na sve, bez obzira na uzrast ili pol.
Zašto se to dešava?
Naučnici objašnjavaju da pri visokoj vlažnosti znoj teže isparava, što otežava hlađenje tela. Zbog toga srce mora da radi još jače, što može da dovede do opasnih situacija.
"Znamo da ekstremne vrućine mogu negativno da utiču na zdravlje, ali nikada nisam očekivao tako drastičan porast rizika kada uzmemo u obzir i visoku vlažnost", ponovio je Rahman.
Po njegovom mišljenju, ovo istraživanje pokazuje da prilikom razgovora o klimatskim promenama treba uzeti u obzir i temperaturu i vlažnost.
Za Bangladeš, ove su činjenice posebno važne. Zemlja spada među najugroženije kada su u pitanju posledice klimatskih promena, a u glavnom gradu Daki klime su i dalje retkost. Rahman se nada da će rezultati njegovog tima podstaći donosioce odluka na akciju - ne samo u Bangladešu, već i u drugim državama gde kombinacija visoke temperature i vlažnosti može da poveća rizik od srčanih bolesti.
On ističe da milijarde ljudi širom sveta, od jugoistočne Azije do Afrike, osećaju posledice rasta temperatura, a imaju ograničen pristup klimatizaciji. Rahman dodaje da se nada da će vlade početi da razvijaju sisteme upozoravanja na opasne vremenske uslove u gradovima.
Takođe naglašava da je važno da ljudi usvoje navike koje pomažu da se prežive vrućine, kao što su redovno unošenje tečnosti, boravak u zatvorenom prostoru, nošenje lagane odeće i korišćenje klimatizovanih javnih prostora poput tržnih centara.
BONUS VIDEO:
