U istraživanju je učestvovalo 54 osobe iz okoline Bostona, koje su nekoliko meseci koristile ovu tehnologiju. Rezultati, objavljeni na platformi ArXiv, ukazuju na pad kognitivnog angažovanja i kreativnosti.
Ispitivanje je obuhvatilo tri grupe učesnika koje su pisale eseje u stilu SAT testa koristeći različita sredstva: ChatGPT, Gugl pretraživač i bez ikakve pomoći. Analiza moždane aktivnosti putem EEG pokazala je da su korisnici ChatGPT-a imali najniži nivo moždane angažovanosti, kao i lošije rezultate na neuronskom, jezičkom i na nivou ponašanja.
Grupa koja je koristila ChatGPT, pisala je eseje koji su bili vrlo slični i bez izražene originalnosti. Nastavnici koji su ih ocenjivali, opisali su ih kao "beživotne". S druge strane, osobe koje su pisale bez tehnološke pomoći, pokazale su najveću neuronsku povezanost, što se povezivalo sa većim angažovanjem i zadovoljstvom sopstvenim radom.
Uticaj veštačke inteligencije na mlađe korisnike
Autori istraživanja upozoravaju da korišćenje velikih jezičkih modela poput ChatGPT-a može da ometa proces učenja, posebno kod mlađih korisnika. Iako rezultati još nisu prošli stručnu recenziju, glavna autorka Natalija Kosmina naglašava važnost njihovog ranog objavljivanja zbog potencijalno štetnih posledica po razvoj mozga.
Kosmina ističe potrebu za odgovarajućim pravnim regulativama i testiranjem AI alata pre njihove šire primene. Strahuje da bi prekomerno oslanjanje na AI, iz komfora, dugoročno moglo da štet mentalnom razvoju, naročito dece.
Budućnost veštačke inteligencije u obrazovanju i radu
Kosmina i njen tim već rade na sledećem istraživanju koje se bavi uticajem AI na softversko inženjerstvo i programiranje. Preliminarni rezultati ukazuju na još lošije efekte nego u pisanju eseja. Mnoge kompanije planiraju da zamene početnike programere AI rešenjima, što može dodatno da naruši kritičko razmišljanje i kreativnost među zaposlenima.
Istraživanje naglašava da AI može da bude koristan alat u učenju, ali da je ključno da se najpre razmišlja samostalno, a tek onda koristi tehnologija. U suprotnom, kako upozoravaju autori, moglo bi doći do slabljenja kognitivnih sposobnosti i kreativnosti.
BONUS VIDEO:
