Ako ste se ikada dvoumili da li se ime jedne od najpoznatijih planina u Srbiji piše "Fruška gora" ili "Fruška Gora", niste jedini. Ova nedoumica često se pojavljuje i u medijima, na putokazima, pa čak i u zvaničnim dokumentima. Međutim, pravilo daje jasan odgovor.
Prema Pravopisu srpskog jezika, u višerečnim nazivima oblika reljefa (planina, visoravni, kotlina, nizija, ostrva, zaliva i slično) velikim početnim slovom piše se samo prva reč, dok se ostale pišu malim, osim ako su i same vlastita imena.
Tako pišemo: Besna kobila, Stara planina, Pančićev vrh, Pešterska visoravan, Panonska nizija, Deliblatska peščara, Vardarska udolina, Đerdapska klisura, Balkansko poluostrvo, Rt Dobre nade, Bokokotorski zaliv...
Isto pravilo važi i za našu poznatu sremsku lepotu - Frušku goru. Reč "Fruška" je vlastito ime, dok je "gora" opšti pojam, pa zato ostaje malim slovom.
Dakle, sledeći put kada budete pisali o ovoj planini, vinogradima ili manastirima koji je krase, setite se - pravilno je Fruška gora, sa malim "g".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
