Datum je 24. avgust 2025. godine, u međunarodnim vodama Sredozemnog mora. Spasilački brod Oušn Viking, u vlasništvu privatne organizacije SOS Mediterane, spasao je 87 ljudi koji su bili u nevolji na moru.
Odjednom se pojavljuje još jedan brod - brod libijske obalske straže. Počinju da kruže oko spasilačkog broda i otvaraju vatru. Kamere na spasilačkom brodu dokumentovale su napad, prenosi Dojče vele.
Pucnjava na spasioce
Spasioci tvrde da su pripadnici libijske obalske straže punih 20 minuta pucali na spasilački brod. Tokom napada, članovi posade su potražili sklonište ispod palube. Među njima je bila i Štefi Roland iz Hamburga: "Na komandnom mostu, meci su leteli u visini glave", rekla je za politički magazin Monitor na prvom programu nemačke televizije ARD.
Kasnije su pronašli metke u policama za knjige i na plafonu - "svuda gde su mogli da pogode ljude", kaže Roland. Fotografije i video snimci koje poseduju nemački novinara prikazuju rupe od metaka na komandnom mostu, razbijene prozore i oštećene čamce za spasavanje.
Takav napad na spasioce od strane libijske obalske straže do sada nije zabeležen. A upravo je ta obalska straža partner Evropske unije u Mediteranu. Od 2017. godine, EU je izgradila, opremila i finansirala libijsku obalsku stražu - i dopušta joj da deluje ne samo uz libijsku obalu, već i duboko u međunarodnim vodama. Čak i tamo gde bi zemlje EU zapravo trebalo da budu nadležne, libijska obalska straža presreće ljude.
Napad bez posledica
Nakon napada na brod Oušn Viking, organizacije za ljudska prava su u otvorenom pismu pozvale EU da preduzme akciju. Između ostalog, zahtevale su da EU prestane saradnju sa Libijom. Portparol Evropske komisije izjavio je da ona "mora da nastavi sa angažovanjem ako želi da se situacija poboljša". Nije bilo reči o prekidu saradnje ili bilo kakvim posledicama. Na pitanje nemačkih novinara, Evropska komisija se nije izjasnila o incidentu.
Za Volframa Lahera iz Fondacije za nauku i politiku, to je fatalan signal. Napad na Oušen Viking je bio moguć, kaže on, "jer godinama nije bilo reakcije ili posledica iz Evrope na slične incidente". Libijska milicija godinama privlači pažnju zbog pravih hajki na izbegličke brodove. Pucnjave na brodove su već nekoliko puta dokumentovane.
Nasilne milicije
Ali nije samo reč o libijskoj obalskoj straži - EU sada čak dopušta miliciji sina libijskog generala Haftara da slobodno deluje u Sredozemnom moru. Reč je o miliciji poznatoj po mučenju i egzekucijama, po zločinima protiv čovečnosti. I ta milicija redovno patrolira Sredozemnim morem, presreće izbeglice i vraća ih u istočnu Libiju - čak i u maltešku zonu spasavanja, gde bi brodove u nevolji zapravo trebalo da spasava Malta kao zemlja EU.
To pokazuje i nedavni napad izbeglički brod 12. oktobra 2025. Monitor ima snimak tog napada. Na njemu se vidi kako milicija juri brod. Ljudi na brodu su nekoliko puta pozvali "Alarm telefon", samostalno organiziranu hitnu liniju. Prijavili su da milicija puca na njih.
Ljudi su na kraju uspeli sami da pobegnu od milicije. Kasnije se saznalo da je jedna izbeglica poginula u napadu, druga je u komi od prostrelne rane u glavu, a još dvoje je teško povređeno.
Nadzorni avion u akciji
Podaci o letu pokazuju da je na dan napada nad tim područjem leteo nadzorni avion agencije za zaštitu granica EU - Fronteks. Takođe je poznato da Fronteks prosleđuje koordinate izbegličkih brodova Libiji. Na pitanje da li je to slučaj i ovde, Evropska komisija nije odgovorila ni na to pitanje.
Izvesno je da je samo ove godine libijska obalska straža vratila u Libiju više od 16.200 ljudi. Međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija su više puta dokumentovale da su migranti tamo zatvoreni u logorima, gde su izloženi mučenju, silovanju i prisilnom radu. Da bi bili oslobođeni, često moraju da plate otkup.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Dojče vele/Mondo)
· Reaguj